Savršenstvo na zemlji ne postoji. Nitko od tebe ne traži neki veličanstveni poduhvat, podvig za pamćenje da bi ti pljeskao, divio ti se i slavio te. Traže od tebe čoveka koji će razumeti drugoga, čoveka koji neće zatvarati oči za tuđu patnju, niti će se okretati na drugu stranu kada nešto treba dati potrebitome.

Zagledaj se u sebe i shvati da nije bitno ono što misliš da drugi o tebi misle, to je samo tvoja fikcija. Oslobodi se te preokupacije koja ti uzima mir, koja te opterećuje u svim tvojim odlukama i nastojanjima. Oslobodi se vlastitog očekivanja da postoji pravi život samo po jednom parametru. Svi smo mi drugačiji i drugačiji su nam putevi i to što drugi ne idu istim putem kao i mi ne znači da oni greše ili da nisu u pravu.

Dopusti drugome da bude ono što jeste, a onda se ni sam više nećeš truditi uklapati u nečije parametre. Shvatićeš da je jedino glas vlastitog srca prostor u kojem treba tražiti odgovore svoje budućnosti. Budi spreman da te on nekada i odvede u slepu ulicu ali shvati da su to samo lekcije života u kojem učiš da tražiš ravnotežu između glasa razuma i srca, i da ćeš mnogo puta pasti dok ne postaneš izvrstan u tome jer to je kao i vožnja bicikla.

Shvati da je svaka kriza neka šansa, a kriza ima i biće uvek, i da uspeh nije odsutnost poraza i promašaja nego odlučnost da se uprkos njima ide dalje. To je savršenstvo života, padati i ustajati, bojati se i ići napred. Zagledaj se u sebe i shvati da niko od tebe ne traži neko apstraktno savršenstvo, neko lice po merama savršenih crta, izgled po nekim savršenim normama. Traži jedino da budeš čovek, ništa više ali i ništa manje.

Izvor: http://www.savjetnikuspjeha.com