‘Nemam vremena’ – smrtonosan recept koji treba da otklonimo iz života

Iz sopstvenog života treba znati kako otkloniti smrtonosan recept “nemam vremena”. Vreme treba iskoristiti, ali ne tako da mu postanemo robovi.

Neki se još sigurno sećaju potresnog filma Društvo mrtvih pesnika, u kome zaneseni profesor učenicima često ponavlja latinsku poslovicu: “Carpe diem!”, što znači: “Iskoristi svoje vreme!” Tu mudru istinu su praktični Rimljani neretko stavljali kao upozorenje na svodovima svojih domova, kao podsetnik da stalno treba misliti na vreme i što bolje ga iskoristiti.

Englezi, koje neki smatraju logičnim baštinicima rimskog duha, ovu poslovicu su nešto preinačili i ona sada glasi: “Vreme je novac”, a pojavljuje se i u proširenoj verziji: “Ne govori: videću kad budem imao vremena, jer ko kaže da ćeš imati vremena?”

Mnogi ljudi našeg vremena doslovno shvataju i primenjuju ovu staru mudrost da vreme treba iskoristiti. I tek što otkuca vreme koje označava kraj posla i rada, na izlazima i ulicama nastaje silan metež. O tramvaju i autobusu da se i ne govori. Kao nekom nevidljivom rukom ustreljeni, poskaču radnici i službenici i nagrću na izlaze. Kao da svi beže. Eksplodirala je bomba vremena.

Ako zanemarimo trenutno sumrak razuma, koji nam je nametnut ovim prljavim ratom i koji nas vraća u dane kamenog doba, svi mi danas ipak doživljavamo silan napredak. A taj motor napretka opet glasi: “Vreme je novac!” I ljudi se melju u tom stroju koji ipak ne donosi sreću. Životna sreća klija i raste jedino na temelju i na tlu ljubavi i nesebičnosti.

Ljudi imaju doduše sve više slobodnog vremena, sve duže vikende, sve više odmora. A opet se svi strahovito žure. Ako se obratite nekome, najčešće će vam odgovoriti: “Nemam vremena!” Nikad nije bilo toliko užurbanih ljudi. Očevi i majke čekaju beskrajno dugo da ih posete njihova djeca, jer ova nemaju vremena. Bolesni i stari posmatraju zdrave i mlade kako žure, a za njih nemaju vremena. Bračni drugovi se otuđuju jer nemaju vremena jedno za drugo.

Pitamo se: zašto imamo tako malo vremena? I zašto ne bismo malo zastali u tom našem do u tančine programiranom životu? U miru od svakodnevne žurbe i jurnjave krije se radost i sreća života. Iz takvog mira niču male pažnje koje traže manje vremena nego što mislimo: topla reč, nasmejano lice, zahvalan poljubac, pažljivo slušanje, nenadani telefonski poziv zaboravljenoj osobi, dar izrađen vlastitim rukama, iskreno prijateljsko pismo…

Iz sopstvenog života treba znati kako otkloniti smrtonosan recept “nemam vremena”. Vreme treba iskoristiti, ali ne tako da mu postanemo robovi. To znači: prestati s ubitačnim tempom i pronaći vremena da budemo i ostanemo – dobri ljudi.

Foto: Shutterstock.com

Izvor: bitno.net

(Visited 20.809 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *