Naučnici kažu da naša “radna memorija” dostiže vrhunac tokom naših dvadesetih godina, a onda počinje da opada. Međutim, mi sami možemo da uradimo mnogo toga da poboljšamo pamćenje, a neke tehnike ne iziskuju previše napora.

U The New York Timesu pojavio se članak Ostina Frakta (Austin Frakt) koji predstavlja tehniku pamćenja pod nazivom “metoda loci” (loci na latinskom znači mesta) ili “palata memorije”, a koji se zasniva na drevnom tekstu “Rhetorica ad Herennium”, nepoznatog autora.

Metoda uključuje povezivanje svake stvari koju treba da zapamtimo sa specifičnom slikom ili mestom. Evo jednog jednostavnog primera, ako pokušavate da zapamtite da treba da kupite mleko, jaja i hleb u prodavnici, zamislite da se tuširate mlekom, izlazite iz kade na pod koji je prekriven ljuskama od jaja, i sušite se korom hleba.

Malo čudno, da, ali u tome je poenta – želite da vam stvari ne ispare tako lako iz pamćenja.
Kako engleski prevod “Rhetorice ad Herennium” kaže, slike koje zamišljamo treba da nam znače: Slika “koja nam je dobro poznata izgleda relativno neupadljivo drugima. Svako, dakle, treba da odabere sliku koja mu odgovara.”

Ron Vajt (Ron White), koji je dvaput osvojio nacionalni šampionat pamćenja, rekao je za Business Insider da je naučio svoju šestogodišnju ćerku da zapamti imena 44 američkih predsednika koristeći istu tehniku.
Evo kako funkcioniše na primeru predsednika – prvo, izaberite nameštaj u svom domu, zatim povežite brojeve sa svakim predmetom. Ponavljajte informaciju sve dok ne zapamtite koji tačno broj ide sa kojim komadom nameštaja. Onda zamislite slike koje uključuju imena predsednika i komad nameštaja, na primer – ako je broj 1 sto, onda zamislite nekoga kako pere sto sapunicom i vodom zato što zvuči kao Washington. I na kraju, vežbajte dok ne postane perfektno.

Frakt dalje navodi mnoga istraživanja iz 2015. godine koja pokazuju kako uz pomoć ove tehnike studenti bolje pamte. Džošua Foer (Joshua Foer) opisuje kako je koristio ovu metodu da bi pobedio na američkom šampionatu pamćenja.

“Loci tehnika” jednostavna je, i može se usavršavati, što dalje vodi do toga da možemo da zapamtimo sve – od liste za prodavnicu do radnih zadataka. Frakt kaže da provodi svaki povratak kući pamteći detalje radnog dana, tako što ih povezuje sa različitim lokacijama pored kojih prolazi.

Dakle, dobra sposobnost pamćenja nije nešto urođeno, već se na tome može itekako raditi. I to do kraja života.

Izvor: BIZLife

Piše: N.V.

http://www.bizlife.rs/vesti/drevni-tekst-star-2-000-godina-ima-resenje-kako-da-bolje-pamtimo/