Bolje nego što možemo zamisliti

Susrešćete svakakve religiozne ljude, koji se etiketiraju, svrstavaju i previše vode računa o tom nekom izmišljenom redu… Ali susrešćete i zapamtiti one koji istinski žive, a ne samo egzistiraju. To su one pozitivne duše koje na vaše druženje ostave trag, čije rečenice zapamtite i koje vas podsete da je život prilika za mnogo bolje nego što su vas učili da očekujete: susrešćete i pamtiti Prave ljude. Ali i svima nama je data prilika da istinski živimo – i to bolje nego što možemo zamisliti.

U životu svakog čoveka postoji puno promena, puno uspona i padova, čudnih situacija i sputavajućih osećanja. No više od svega, tu je pregršt prilika za postizanjem nečeg boljeg i ispravnijeg – postići više od života. To je teško dostižno ako čovek zaboravlja da ostvari duhovnu ispunjenost. Kako hodajući kroz život uviđa svoju prolaznost i prolaznost materijalnog i fizičkog, treba mu oslonac i nada da postoji više od tog prolaznog i pokvarljivog. Treba mu iskustvo vere i ljubavi, jer s time dolazi i potvrda kako sve ima smisla. Čoveku treba pečat koji će potvrditi da je istina kako je materijalno nikad zadovoljivo do kraja i da je on dovoljno dobar baš takav kakav je, ali kako će biti u potpunosti zadovoljan ako pre, uz i nakon svega ima istinske i čiste duhovne vrednosti.

Često se tako možemo uhvatiti u ocenjivanju svog života i postignuća koja smo ostvarili ili propustili. To je prostor za rađanje nezadovoljstva, krivice i razočaranja. Ako se ispunimo tim nedostatkom zahvalnosti i poštovanja (prema sebi i okolini), događa nam se daljnje nazadovanje u životu, a potom i još veće nezadovoljstvo, pa još veće nezadovanje i tako dalje u jedan užasni krug.

Ali, postoji još jedna strana života. To je ona srećnija, odnosno mirnija, zahvalnija, uspešnija – strana pravog ukusa života. To su prilike za stvaranje bez stresa i ograničavanja svog rada nekim ljudski zadatim rezultatima. To su prilike za sudelovanje u Stvaranju po Božjem naumu, sa udelom u životu puno boljem nego što ljudskim očekivanjima možemo zamisliti.

Bog nam je dao platformu za razvoj. Dao nam je život i slobodnu volju da biramo. Mi smo ti koji biramo stranu života koju želimo. Da bismo živeli loše, takođe treba da preduzmemo neke akcije – ali one s više sebičnosti, osuđivanja i malo truda. A ona bolja strana života, koja bolje hrani i daje puno više zauzvrat, ima svoje specifične prakse koje treba pojačati (jer sve je to već u nama): ljubav, dobronamernost, zahvalnost i življenje u skladu s ispravnim sistemom vrednosti, dopuštajući drugima realizaciju njihove slobode. Prema tome, prilika i za jedno i za drugo je puno, a na nama je napraviti odabir.

Premala je razlika u trudu oko te dve opcije u odnosu na rezultate koje donose. Ako nam se učini da je teže živeti dobro, pošteno, nesebično – ipak je puno lakše kasnije živeti sa posledicama koje nam odabiri ljubavi donose, nego što je kratkoročno „lagano“ živeti s grehom, a posle podnositi onaj užasni krug života.

Mi biramo, a Bog je taj koji potom daje i oslobađa, koji hrani naš život. Slobodni smo svaki dan učiniti odabir ljubavi, jer uvek može puno bolje – i to bolje nego što možemo zamisliti.

Izvor: bitnonet

(Visited 13.295 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *