Kritika nas, čak i ukoliko je opravdana, najčešće čini ranjivima. Da bismo kritiku razumeli kao pomoć ili uputstvo za promenu nekog našeg neadekvatnog  ponašanja  neophodno je da promenimo način na koji reagujemo na kritiku. Važno je da razumemo da nas ne čini  ranjivim kritika sama po sebi već način na koji je primamo.  Bilo da je opravdana ili neopravdana mi smo odgovorni za način na koji reagujemo na kritiku, a ne sama situacija.

Na jednu istu situaciju, kao što je na primer kritika od strane kolege sa posla, možemo da reagujemo  na konstruktivan i nekonstruktivan način. Možemo da izbegavamo kolegu ili da se upustimo u svađu sa njim, pri čemu bi ovakvo ponašanje pratilo osećanje povređenosti ili besa. Druga mogućnost je da nam se ne dopadne njegova kritika (kao što nam se kritike najčešće i ne dopadaju) ali da ipak ostavimo prostor za razgovor i rešavanje konfliktne situacije. Naša reakcija će zavisiti od načina razmišljanja koje imamo povodom upućene kritike. Ukoliko razmišljamo tako da kolega ne sme da nam zamera i  da mi to nismo zaslužili bićemo besni i povređeni. Ukoliko se budemo pitali zašto nam je kolega uputio kritiku i porazmislimo  koje bi to rešenje bilo najbolje za datu situaciju, dajemo sebi mogućnost da nam kritika zapravo koristi.

Načini nekonstruktivnog reagovanja na kritiku

(Samo)odbacivanje

Kritiku ljudi često razumeju kao odbacivanje od strane druge osobe. Do ove greške u mišljenju dolazi iz razloga što kritiku na ponašanje izjednačavamo  sa kritikom na ličnost, te onda umesto da pokušamo da promenimo određeni aspekt svog ponašanja, mi imamo doživljaj odbačenosti. Istu ovu grešku pravimo i kada upućujemo sami sebi kritiku. Posledica ovog načina razmišljanja je najčešće stavljanje sebe u podređeni položaj u odnosu na druge ljude i njihovu evaluaciju. Takav stav ne pomaže unapređivanju svog funkcionisanja i korigovanja ponašanja koje je bilo predmet kritike.

Bes

Jedno od najčešćih nekonstruktivnih reakcija na kritiku jesu agresivne reakcije i pojave intenzivnog osećanja besa.  Ovako reagujemo kada mislimo da drugi ljudi nemaju prava da nas kritikuju, da su maliciozni i da zbog takvog svog postupka zaslužuju prezir. U osnovi, imamo potrebu da se branimo, jer kritiku doživljavamo kao napad na našu ličnost, a ne kao pokušaj korekcije neadekvatnog ponašanja.

Povredjenost

Povređenost je emocija koja, slično kao i bes, sadrži ideju o nepravednosti, ideju o tome da mi nismo zaslužili ono što nam se događa – u ovom slučaju kritiku. Razlika u odnosu na bes je ta što povređenost osećamo na kritiku od strane bliske osobe. Osoba koja se oseća povređeno uglavnom se “duri” i na taj način sabotira sopstvenu promenu.          

          Konstruktivne reakcije na kritiku 

Da bismo mogli konstruktivno da reagujemo na kritiku moramo najpre promeniti uverenje sa kojim pristupamo kritici.  Za nas bi bilo najbolje da svaku kritiku shvatimo kao informaciju o našem ponašanju (ne o našoj ličnosti) na osnovu koje možemo načiniti pozitivnu promenu. SA takvim stavom mnogo nam je lakše da raščlanimo na elemente onoga sa čim se slažemo u kritici, a sa čim ne. Ako uočimo da je kritika na mestu, ili neki njen aspekt, u našem je interesu da predmet kritike korigujemo. Ako se ne slažemo sa kritikom, to možemo prokomentarisati u direktnoj i otvorenoj komunikaciji sa onim ko nam je kritiku uptio. 

Važno je da  konstruktivno prihvatimo kritiku jer tako:

– Omogućavamo sebi prostor za unapređenje određene veštine

– Podstičemo razvoj i unapređujemo lične kapacitete

– Dobijamo informaciju  o tome kako naše ponašanje vide drugi ljudi

– Stvaramo osnovu za uspešnu i otvorenu komunikaciju

– Razvijamo konstruktivan pristup komunikaciji i saradnji i kod sebe i kod drugih

– Na posredan način povećavamo uspešnost u radu 

Kritike su te koje nam zapravo pružaju mogućnost da se razvijamo i napredujemo, ne zaboravite da je to proces i zato svaki sledeći put, pokušajte ponovo, pogrešite ponovo, pogrešite bolje!

Izvor: Timcentar.rs