Autor: dr Linda S. Mintl
Roditelji, društvo i crkva moraju da se uključe u seksualno vaspitanje u cilju sprečavanja širenja pogubnih kulturoloških poruka na mlade.
Mediji učvršćuju stanovište da žene moraju biti seksualno atraktivne. Čak i ona deca koja imaju dobru komunikaciju sa svojim roditeljima gledaju televiziju, filmove i časopise tražeći informacije o seksu. Kako se ove informacije sukobljavaju sa roditeljskim vrednostima, roditelji, društvo i crkva moraju više o ovome da govore.
Razmotrite za trenutak ove statistike iz Njujork Tajmsa (New York Times):
* 3/4 svih devojaka koje su imale prvo seksualno iskustvo bile su tinejdžerke,
* 15% devojaka su imale četiri ili više partnera,
* 1 milion tinejdžerki u Sjedinjenim Državama svake godine ostanu trudne,
* Od onih koje se porode gotovo da je polovina od njih mlađa od 18 godina.
Većina tinejdžerki ne žele da postanu seksualno aktivne ili majke ali se ipak zateknu u ovakvim situacijama. Jedan od razloga za to je nedostatak društvene podrške za poruku o apstinenciji. Društveno gledajući seks se smatra nečim magičnim i pitanjem prestiža.
Posledica svega ovoga je da deca imaju svoja prva seksualna iskustva u ranijoj dobi nego ikada pre i to sa više partnera. Ovo je stvorilo epidemiju HPV-a (polno prenosiva bolest koja izaziva rak grlića maternice), SIDU i hepatitis B. Pre 1960. godine postojale su dve glavne polno prenosive bolesti a danas ih ima više od 25! Polno prenosive bolesti utiču pogubno na zdravlje nacije od kojih tinejdžeri kao potencijalne žrtve predstavljaju najveći broj.
Oni su otvoreni, ranjivi i neodlučni u vezi svoje seksualne aktivnosti i većina njih je ubeđena da treba da postane seksualno aktivna jer i svi ostali jesu. Mediji svojim porukama brutalno podstiču na seksualnu aktivnost ali bez da prezentuju i mogućnost njene opasnosti. Čula sam da lekari koji bi podsticali tinejdžere da budu seksualno aktivni (kao što to rade mediji) bi bili krivi za kršenje svoje medicinske zakletve.
Opšta je poruka medija da je seks tako moćna stvar da niko i ne očekuje od tinejdžera da to drže pod svojom kontrolom. Stoga treba podučavati omladinu o bezbednom seksu.
Bezbedan seks je laž koja nastavlja da biva glavno uporište TV mreža kao što su MTV i mnogi veliki proizvođači prezervativa. Na Svetskom kongresu seksologa 1987. godine, Theresa Crenshaw je upitala učesnike: “Ako biste imali partnera svojih snova i znali da je ta osoba HIV pozitivna, koliko vas bi imalo seksualne odnose sa njom računajući na prezervativ kao sredstvo zaštite?” Niko od 800 učesnika nije podigao ruku!
Razgovarajte sa bilo kojim pedijatrom i dobićete stvarnu sliku o slomljenim srcima tinejdžera koji su verovali u reklamu o “bezbednom seksu”. Pridružite mi se u terapiji i pokušajte objasniti petnaestogodišnjakinji kako je dobila rak grlića materice, ili različite polno prenosive bolesti a ponašajući se strogo po uputstvima o “bezbednom seksu”. Dođite na grupnu terapiju i čujte pogrešne informacije koje devojke imaju o oralnom seksu.
Promocija seksualne slobode se skupo plaća – fizički, emotivno, duhovno, a rezultuje poremećenim odnosom u društvu koje postaje nezdravo, bolesno. Komentari poput: “To nije ono šta sam ja mislila.”, ili: “Niko mi nije rekao kako ću se osećati posle toga” su veoma česti a javno skoro da se i ne čuju.
Vreme je da jasno poučimo našu decu u vezi ovih jezivih kulturoloških seksualnih poruka. Deci su potrebni roditelji koji će na laži uzvratiti istinom i podučiti ih kako da sačuvaju svoja srca i svoja tela kao svete hramove. Većina tinejdžera mi se žali da im njihovi roditelji retko šta kažu o seksu. Većina onoga što saznaju o seksu dolazi upravo iz medijske pop kulture. Zar to nije strašno?
Izvor: siont