Svima koji misle da je knjiga „50 nijansi sive“ prekrasna: Molim vas, stanite i razmislite. Jako je deprimirajuće kada shvatite da danas mnogi gaze svoje ljudsko dostojanstvo samo kako bi postigli seksualni užitak. Pretpostavljam da kada pišem tekst o knjizi koja je prodana u 100 miliona primeraka, ne bi trebalo da ostanem iznenađen kad mi se očita bukvica. Ali priznajem da nisam očekivao stotine komentara ljudi od kojih mnogi kažu da su hrišćani, a koji su stali u obranu pornografskog romana „50 nijansi sive“, usput neprimereno iznoseći detalje iz vlastite spavaće sobe.
Ljudi su prigovarali da „ne treba osuđivati one koji praktikuju sado-mazo tehnike“, govoreći da „niko u tome ne strada“ i da to „nije zlostavljanje“ i da je to „samo fantazija“ (kao da imamo odvojen um i telo za fantaziju).
Istovremeno, nijedan se njihov komentator nije dotakao jednog od glavnih argumenata koje sam izložio – da time što mladićima nudimo da gledaju nasilnu pornografiju, a djevojke odgajamo da prihvataju nasilje i mučenje unutar seksualne veze, stvaramo opasnu situaciju u kojoj ljudi itekako bivaju povređeni.
Kako bih odgovorio onima koji brane ovakav šund, dopustite da se osvrnem na nekoliko stvari.
1. Nije svaki pristanak isti
Ljudi stalno trube o toj glupoj ideji da nasilno ponašanje nije nasilno samo zato što ga je neko dozvolio ili pristao na njega.
Ali ako neko pristane biti premlaćen, izudaran, išamaran, bičevan, nazivan pogrdnim i odvratnim imenima, i ostale slične stvari koje ne želim opisivati ovde, čini li to ponašanje manje nasilnim? Zakonito jest (možda), ali zasigurno ga ne čini manje odvratnim ili nasilnim.
Da li biste hteli da vaša kći bude u vezi s Christianom Greyem? Da li biste želeli da vaš sin postane Christian Grey? Ako je odgovor potvrdan, neko bi trebalo da pozove socijalnu službu.
Svako ko radi sa žrtvama porodičnog i seksualnog nasilja reći će vam da samo zato što neko dozvoljava nešto ili se ne izvuče iz situacije, ne znači da to zapravo nije zlostavljanje. Tek kad se dođe do teme seksa ljudi počinju iznositi taj argument, kako bi se mogli držati svojih fetiša i opravdati ono što ih seksualno uzbuđuje. One žene koje brane knjigu jer misle da im je začinila seksualni život neverovatno su sebične i površne, i ne razmišljaju kako bi ta knjiga mogla uticati na druge žene u različitim situacijama, kao i na mlade i naivne devojke.
Prema rečima renomiranog sociologa i istraživača pornografije dr. Gail Dines:
“U svojoj knjizi o nasilnicima, Lundy Bancroft pruža listu potencijalno opasnih znakova na koje devojke treba da pripaze kod svojih partnera. Ne treba ni naglašavati, Christian Grey iz knjige „50 nijansi sive“ je školski primer te liste, ne samo svojim ljubomornim, kontrolišućim, uhodećim, seksualno sadističkim ponašanjem, nego i svojom preteranom osetljivošću na ono što doživljava kao bilo kakvo omalovažavanje, njegovo strastveno zavođenje mlađe, slabije žene i njegove promene raspoloženja nalik dr. Jekyllu i g. Hydeu. Bilo šta od navedenog je potencijalno opasno, ali muškarac koji pokazuje sve ovo koban je po život.
U stvarnom svetu, najverovatniji završetak „50 nijansi sive“ je 50 nijansi modrica. Strašna je istina današnjice da žene čiji su partneri nalik Christianu Greyu često završe bežeći u skloništa za zlostavljane žene i vukući za sobom istraumiranu decu. One manje srećne završe na groblju.
2. „50 nijansi sive“ normalizuje nasilje u intimnom partnerskom odnosu…
… i što je još mučnije, čak ga prikazuje romantičnim i erotičnim. Amy Bonomi, Lauren Altenburger i Nicole Walton objavile su prošle godine u časopisu za žensko zdravlje Journal of Women’s Health članak o uticaju „50 nijansi sive“. Njihovi zaključci intuitivni su i zastrašujući:
Dok nasilje u intimnom partnerskom odnosu pogađa 25% žena i narušava zdravlje, aktuelni društveni uslovi – uključujući normalizaciju zlostavljanja u popularnoj kulturi kao što su romani, filmovi, i muzika – stvaraju kontekst koji podupire takvo nasilje.
Emocionalno zlostavljanje prisutno je u gotovo svakoj interakciji, uključujući: uhođenje (Christian namerno prati Anastasiju i pojavljuje se na neuobičajenim mestima, koristi telefon i računar kako bi pratio kuda se kreće, i dostavlja joj skupe poklone); zastrašivanje (Christian se koristi verbalnim i neverbalnim zastrašivanjem, kao što je rutinsko naređivanje Anastasiji da jede i pretnje da će je kazniti); i izolacija (Christian ograničava Anastasijine društvene kontakte). Seksualno nasilje je dominantno – uključujući alkohol da bi se pridobio Anastasijin pristanak, kao i zastrašivanje (Christian inicira seksualne susrete kada je uistinu besan, odbija Anastasijine molbe za postavljanjem granica, i preti joj). Anastasia doživljava reakcije tipične onima zlostavljanih žena, uključujući: stalne pretnje („želudac mi se okreće od njegovih pretnji“); izmenjeni identitet (opisuje samu sebe kao „bledog, progonjenog duha“); i stresno upravljanje (počinje se ponašati drugačije da bi „sačuvala mir“, kao što je skrivanje informacija o njenim društvenim interakcijama da bi izbegla Christianovu ljutnju.) Anastasia postaje bespomoćna i zarobljena u vezi, dok njeno ponašanje postaje mehaničko kao odgovor na Christianovo zlostavljanje.
Naša analiza je identifikovala obrasce u „50 nijansi sive“ koji odražavaju dominantno nasilje u intimnom partnerskom odnosu – jedan od najvećih problema današnjice. Štaviše, naša analiza je kap u okeanu literature koja zabeležava kako se opasni standardi nasilja ovekovečuju u popularnoj kulturi.
3. Zaista? Sadizam?
Primetio sam da komentatori retko kada objašnjavaju što skraćenica “BDSM” zaista znači: bondage (vezivanje), domination (dominacija), sadism (sadizam), i masochism (mazohizam). Da kojim slučajem to učine, ne bi više tvrdili da „ljubav“ i „intimnost“ imaju ikakve veze s time.
Definicija sadizma je „užitak koji neko oseća kad je nasilan ili okrutan ili nanosi bol nekome, posebno seksualni užitak koji proizlazi iz vređanja ili kažnjavanja drugoga… seksualna perverzija u kojoj se zadovoljstvo rađa iz nanošenja fizičkog ili mentalnog bola drugima“.
Kao što je jedan od mojih kolega primetio, nekada smo sadiste slali terapeutu ili u zatvor, a ne u spavaću sobu. I 100 miliona primjeraka ovog pornografskog romana pušteno je u naše društvo obaveštavajući ljude da je čovek koji se uzbuđuje vređajući drugoga romantičan i erotičan. Brutalna je ironija da osobe koje galame zbog ‘waterboarding’ terorista (op. prev. koje karakteriše mučenje polivanjem vodom) gledaju i eksperimentišu sa seksualnim praksama koje su daleko brutalnije. Kako je jedan istraživač pornografije primetio, neke od internetskih sado-mazo stranica promovišu praksu i ponašanje koje kada bi ih stavili u ratni kontekst, prema odredbama Ženevske konvencije bile protivzakonite.
Čini se da su zagovornici seksualne revolucije nakon promocije „sigurnog seksa“ došli do promocije „sigurne reči“ (op. prev. lozinka koja se u seksualnom odnosu koristi kada se želi označiti krajnja granica izdržljivosti) – u slučaju da bol postane preoštra. A niko od njih ne daje odgovor kako bi žena trebalo da upotrebi tu sigurnu reč s brnjicom ili sado-mazo pokrivalom za glavu.
Ali koga briga, zar ne? Samo još jedna žrtva na novom seksualnom bojnom polju naše kulture.
4. “To je samo fikcija i mašta, i nema uticaja na stvarni svet!“
To je čisto smeće i oni to znaju. Sreo sam mnogo devojaka koje su u vezi bile zlostavljane na ovakav način. Hoteli nude aranžmane „50 nijansi sive“ koji uključuju helikopter i privatne apartmane za susrete. Kako piše New York Post, prodaja konopaca je porasla deseterostruko nakon puštanja knjige u prodaju. Babeland je prijavio da su poseti delu s konopcima na njihovoj stranici porasli za vrtoglavih 81%, uz gotovo 30% porasta prodaje stvari kao što su bičevi i lisice.
Mogao bih nabrajati dalje, ali neću. Kao što je suvlasnik Babelanda Claire Cavanah primetila: „To je poput tornada. Iznenadili biste se da vidite kako su zapravo naše mušterije sasvim obični ljudi. Knjiga je samo okidač da probaju nešto novo u spavaćoj sobi.“
5. Što ova knjiga i sado-mazo pokret govore o vrednosti žena i devojaka?
Voleo bih da branitelji te knjige pokušaju na trenutak prestati da misle svojim impulsima i postave sebi nekoliko jednostavnih pitanja: šta sadizam i seksualno mučenje (svojevoljno ili ne) govori našoj kulturi o vrednosti devojaka? Šta poručuje mladićima kako bi trebalo tretirati devojke? Današnja mladež je preplavljena pornografskim i seksualno nasilnim materijalom – zar niko, ama baš niko, nije zabrinut zbog njihovog uticaja na mlade? Na devojke koje zlostavljaju mladići koji misle da je to normalno ponašanje – i same misle da je to normalno?
Dr. Gail Dines nadovezuje se na to kada govori ženama kojima se knjiga svidela; sve one zaćute kada im postavi dva jednostavna pitanja: Da li biste želeli da vaša kći završi u vezi s Christianom Greyem? Da li biste voleli da vam sin postane Christian Grey?
Ako je odgovor potvrdan na bilo koje od ova dva pitanja, neko bi trebalo da pozove socijalnu službu.
__
Knjiga “50 nijansi sive” i sadizam koji ona promoviše su uvreda ljudskom dostojanstvu, a ponajviše uvreda vrednosti devojaka i žena. Molim vas da razmislite kakav utecaj imate na vaše kćeri i ranjive i zbunjene ljude oko sebe kada čitate i promovišete ovu knjigu. Anastasia Steele je, na sreću, izmišljeni lik. Ali stvarne devojke su one koje se suočavaju s tim očekivanjima i zahtevima kulture koja uzdiže seksualne sadiste na pijedestal romantičnog junaka. Zapitajte se želite li da njihova „ljubav“ i „intimnost“ uključuju sadizam i dominaciju ili stvarno poštovanje.
Jer ne možete imati oboje.