Autor: Robyn Reisch
“Verujem da ono što postajemo zavisi od onoga čemu su nas očevi naučili u svakodnevnici, kada nisu pokušavali da nas nečemu uče. Nas formiraju mali komadići mudrosti,” napisao je Umberto Eko.
Čemu učite svoju decu kad ne pokušavate da ih učite?
Evo pet uobičajenih fraza koje većina roditelja koristi – i zašto moramo prestati s tim odmah:
1. “Izluđuješ me!”
Ovo je verovatno istina mnogo puta u toku dana. Međutim, postoje stvari koje su istina, ali koje ne treba reći svom detetu. Reći detetu da vas izluđuje, ljuti, uči ih da su odgovorni za ponašanje drugih. To nije fer. Deca nađu način da okrive sebe za sve. Ne treba jos da im u tome pomažemo. Umesto toga, budite primer u regulisanju svojih emocija. Probajte sa ovakvim izjavama: “Mami je trenutno teško da bude strpljiva, zato ću uzeti neko vreme da se smirim.” Onda, uradite to – imajte pauzu!
2. “Zato što sam ja tako rekao!”
Ova izjava, jasnije od bilo koje druge, zahteva slepu poslušnost kada je u pitanju autoritet. Obeshrabruje rešavanje problema, slobodoumnost, pa čak i jednostavnu želju da razume pravila. Želimo da ohrabrimo intelektualnu radoznalost u svojoj deci – a ne da je uništimo. Pokažite svojoj deci da zaslužuju objašnjenje za ponašanje koje se od njih očekuje. Vrednujte njihovu radoznalost. Ohrabrite ih da razmišljaju kritički. Nije potrebno da se slože s vama – ali imaju pravo da znaju o čemu se radi ako se već od njih očekuje da poštuju vaša pravila.
3. “Prestani da plačeš!”
Ova rečenica nikada u istoriji plakanje nije rešila problem. Samo je služila tome da pridoda osećaj straha, panike i nedostatak kontrole u već teškoj situaciji. Razmislite o tome – kada ste poslednji put čuli odraslu osobu koja kaže: “Bila sam jako uznemirena, ali je muž vikao na mene i rekao da prestanem da plačem, i ja sam se osetila mnogo bolje”? Plakanje nije loše ponašanje samo po sebi. Zapravo, kod izražavanje negativnih osećanja, plakanje je jedno od zdravijih ponašanja kome naša deca mogu da se okrenu.
4. “Život je takav.”
Često pribegavamo ovoj frazi kada nemamo šta da ponudimo. Znamo da je situacija loša i nije fer. Znamo da ona povređuje našu decu. Nažalost, ništa ne možemo učiniti. Ova fraza je lak beg, ali ne čini ništa što bi pomoglo vašoj deci u razočarenju. Zapravo, uči ih da jednostavno prihvate najgore aspekte življenja – čak i ako ih smatraju neprihvatljivim. Umesto toga, okrenite se dubljim rečima mudrosti. Pokušajte sa ovakvom molitvom: “Bože, daj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim; hrabrost da promenim ono što mogu; i mudrost da spoznam razliku.” Uhvatite ih za ruku i uverite ih da će i ovo proći. Ako je moguće, pronađite način da učinite nešto u vezi sa problemom. Učite svoju decu da su moćna – ne nemoćna.
5. “Preteruješ. Prestani da budeš tako osetljiv.”
Ovo govori našoj deci da njihova osećanja nisu važna. Takođe ih obeshrabruje da pokažu empatiju prema drugima kada su uznemireni. Kada im kažemo da greše u tome što su emotivni, učimo svoju decu da su emocije znak slabosti. Ova fraza ih uči da obezvrede emocionalno izražavanje drugih i internalizuju svoje emocije. Takođe, tu je i prizvuk krivljenja žrtve – tvoja je krivica što si uznemiren. Umesto toga, treba da učimo svoju decu da poštuju osećanja drugih i da razumeju svoja osećanja i nose se odgovorno sa njima.
“Deca nikada nisu bila dobra u slušanju starijih, ali su ih uvek dobro imitirala,” napisao je Džejms Boldvin.
Budite onakav roditelj kakvog biste vi voleli da imate. Budite onakva odrasla osoba u kakvu biste voleli da vaša deca izrastu. U redu je praviti greške – svi smo mi ljudi – ali ne ponavljajte iste ispočetka.
Izvor: www.iheartintelligence.com