Na samu pomisao o bliskosti mnogi od nas osete neku toplinu koja se širi telom i umom. Ako smo ikada osetili bliskost, znamo koliko je prijatna, ispunjavajuća i važna. Biti blizak sa drugim znači da nam je ta osoba blizu. Da se nalazi blizu nas u našem emocionalnom, intimnom prostoru. Da smo masku koju uobičajeno nosimo spustili pred njime i da smo pokazali svoje dobre i one manje dobre strane.
Sasvim je uobičajeno da u socijalnom prostoru nosimo socijalne maske. Takođe znači da smo osetili da nas taj neko prihvata takve kakvi jesmo. Onda kažemo da imamo nekog sa kime smo bliski. Koje su to osobine odnosa bliskosti po kojima možemo da prepoznamo da je taj odnos zaista odnos prave bliskosti, a ne površne pseudobliskosti?
Šta je to bliskost?
„Ako ne možeš da me podneseš u najgorem izdanju onda me ne zaslužuješ ni u mom najboljem izdanju.“ – Merilin Monro
Prva stvar koja upada u oči kod odnosa bliskosti je da se taj odnos polako i oprezno izgrađuje. Za bliskost je potrebno vreme. To je odnos koji se zaslužuje. Bliskost se dokazuje, ona uključuje vernost drugoj osobi. Druga osoba zna da može računati na nas, da ćemo biti uz nju kada joj zatrebamo, da ćemo čuvati njene tajne, da ćemo biti dobronamerni prema njoj… Naša vernost i istrajnost je jedan od temelja odnosa bliskosti pored ljubavi i privrženosti. A takav odnos se ne može izgraditi preko noći.
Postoje ljudi koji su u stanju da vam na autobuskoj stanici ili u zubarskoj čekaonici ispričaju sve o sebi. Često onda pomislimo kako smo brzo i lako doprli do te osobe. Ali, ono što je najčešće slučaj sa tim ljudima je da u svoj intimni prostor puštaju svakoga i da svoju bliskost rasipaju na sve strane. Tako će sutra rasipati i našu intimu ako im je ponudimo. Za bliskost je potreban integritet, što znači da ne puštamo svakog u naš intimni prostor i ne puštamo odmah. Cenimo sebe i ono što imamo da ponudimo. To znači da se bliskost sa drugom osobom zaslužuje. Nije moguće ostvariti trajan i zreo odnos ako drugog ne poznajemo dovoljno i ako nismo proveli dovoljno vremena zajedno. Ukoliko se na mah zaljubljujemo ili suviše brzo i lako osvajamo i menjamo partnere i prijatelje znači da nismo u stanju da ostvarimo onu pravu, istinsku bliskost, već pseudobliskost. To znači da drugi služe da ispune neke naše potrebe i da ih doživljavamo ne kao celovite osobe već kao objekte koji služe nekoj nameni. A tako ne možemo da ostvarimo onaj zaista ispunjavajuć i dobar odnos sa drugima.
Bliskost zahteva vreme i zaslužuje se. Brzo i bez dobrog poznavanja druge osobe uspostavlja se pseudobliskost.
Pored vremena da se izgradi neki trajan odnos, vernosti i integriteta očigledan sastojak svakog odnosa bliskosti je ljubav. Nemoguće je biti blizak sa nekim a da ga ne volimo, da ne cenimo osobine i jedinstvenu ličnost te osobe, osećamo da smo u nekom skladu sa tom osobom. Ljubav je aktivna briga za drugo biće, vođenje računa o njoj, o njenim željama i potrebama. A voleti se ne može neko koga ne poznajemo. Jer ukoliko smatramo da volimo nekoga koga nismo dovoljno upoznali, verovatno se radi o nekoj našoj projekciji ili idealizaciji te osobe, koja najčešće ni nema veze sa realnom osobom, već pre sa nekim našim nedovršenim poslom iz prošlosti koji pokušavamo da rešimo pomoću te osobe. Tako nam se može učiniti da volimo neku osobu koja nas, na primer, po ponašanju podseća na osobu koju smo zaista davno voleli.
Treća, bitna osobina bliskosti je osećaj spontanosti i nesputanosti sa tom osobom. U trenucima koje provodimo zajedno kao da nestaje naša svest o sebi, ne obraćamo pažnju na to kakav utisak ostavljamo, šta ćemo pametno reći, da li ćemo tu osobu impresionarati… Jednostavno uživamo u odnosu, on kao da teče između nas i ispunjava nas.
Četvrta, bitna stvar je bezuslovno prihvatanje. Ta nas osoba prihvata baš onakve kakvi jesmo sa svim manama i vrlinama.To znamo i nemamo teško breme na leđima kako ćemo se predstaviti u najboljem svetlu. Naše najbolje svetlo je upravo ono koje sija iz nas… „Volimo čoveka kakvog jeste, da bi mogao postati onakav kakav najbolje može biti“, kaže Vladeta Jerotić. A kada osećamo da smo voljeni onakvi jesmo, osećamo i slobodu da možemo da pogrešimo i da budemo ono što jesmo, bez pritiska, bez opterećenja, bez uslovljavanja….
I peta stvar. Bliskost je kao i ljubav slobodna. Ne može se izgraditi prinudom, pretnjom, moranjem, ucenom. Za nju važe pravila kao i za sve autentične osećaje. Ne može se zarobiti i imati jednom zauvek, mora se pustiti da se radja, raste, zaslužuje i neguje. Ovaj slavuj ne peva u kavezu.
Izvor: danas
Možda će vas zanimati emisije: