Nakon što sam prošao godinu i po dana u braku, nedavno sam došao do zaključka da brak nije za mene. Pre nego što već počnete stvarati pretpostavke, nastavite sa  čitanjem.

Svoju sam ženu upoznao u srednjoj školi kada smo imali 15 godina. Bili smo prijatelji već deset godina, dok… nismo odlučili da više ne želimo biti samo prijatelji. Ja čvrsto verujem da se najbolji prijatelji mogu zaljubiti. Dobrih trenutaka će uvek biti.

Ipak, zaljubiti se u moju najbolju prijateljicu me nije rešilo određenih strahova i teskoba oko braka. Što se više bližila odluka da se Kim i ja venčamo, to sam više bio ispunjen parališućim strahom. Jesam li bio spreman? Jesam li napravio pravi izbor? Je li Kim prava osoba za udaju? Hoće li me ona učiniti srećnim čovekom? Zatim sam, jedne sudbonosne noći, delio ove misli i brige s tatom.

Možda svako od nas ima trenutke u životu kada se oseća kako vreme usporava ili pak vazduh postaje takav da sve oko nas privlači, obeležavajući tako taj trenutak koji nikada nećemo zaboraviti.

Moj tata mi je dao odgovor na moje brige baš onako kako mi je i trebalo u tim trenucima. Uz njegov dobro poznati osmeh je rekao: «Set, baš si sebičan. Odgovorit ću ti jednostavno: Brak nije za tebe. Ne ženiš se da bi sebe usrećio, već da ti nekoga učiniš srećnim. Više od toga, tvoj brak nije samo za tebe, ženiš se za porodicu. Ne samo za vršenje i ispunjavanje zakona i sve te gluposti, već i za svoju buduću decu. Ko će ti pomoći u odgajanju dece? Brak nije samo za tebe. Tu se ne radi samo o tebi. Brak je u osobi za koju se ženiš.»

Bilo je to trenutak kad sam znao da je Kim prava osoba koju trebam da oženim. Shvatio sam tada da je želim učiniti srećnom, da želim gledati njen osmeh svaki dan i zasmejavati je svaki dan. Želeo sam biti deo njene porodice, i moja porodica je želela da ona bude deo naše. Gledajući sada sve unazad, dok se igra s našim kćerkama, znam da je Kim osoba s kojom sam hteo izgraditi sopstvenu porodicu.

Savet mog oca je bio i šok i otkrivenje. Savet je išao protiv struje današnje «walmart filozofije» – ako  te kupljena stvar ne čini srećnim, možeš je vratiti i dobiti novu.

Ali, istina je da u braku (i istinskoj ljubavi) nikada nije reč o tebi. Reč je o osobi koju voliš – željama te osobe, njenim potrebama, nadama i snovima. Sebičnost se pita: «Šta tu ima za mene ako je uzmem k sebi?», dok ljubav pita: «Što joj ja mogu dati?»

Pre nekog vremena, žena mi je pokazala šta znači voleti nesebično. Kroz nekoliko meseci moje srce je bilo puno straha i ogorčenosti. Zatim, nakon što je pritisak narastao do nivoa koju ni jedno od nas nije moglo podneti, emocije su izbile. Shvatio sam: bio sam bezosećajan. Bio sam sebičan.

Ali, umesto da odgovari sebičnošću na moju sebičnost, Kim je nešto predivno pokazala – izliv ljubavi. Odložila je sve boli i nevolje koje sam joj uzrokovao. Ona me je s ljubavlju uzela u naručje i umirila mi dušu.

Shvatio sam da sam zaboravio tatin savet. Dok je Kimina strana braka ižaravala ljubav, s moje strane se radilo samo o meni. Ova grozna spoznaja me dovela do suza. Tada sam obećao svojoj ženi da ću pokušati biti bolji.

Za sve koji čitaju ovaj članak – bilo da si u braku ili planiraš brak, samac, ili si čak zakleti neženja ili udavača – želim da znaš da brak nije za tebe. Niti jedan pravi odnos ljubavi nije za tebe. Smisao ljubavi nalazi se u osobi koju volite.

I, paradoksalno, što ćeš više istinski voleti tu osobu – više ćeš ljubavi dobiti. I to ne samo od nje i njenih poznanika, već i od njihovih prijatelja i njihovih porodica i mnogih drugih koje nikad ne bi ni upoznao da je tvoja ljubav ostala sebična.

Zaista, ljubav i brak nije za tebe. To je za druge.

Izvor: bitno.net