Starenje nije samo estetski problem. Ono postepeno i sigurno vodi ka bolesti i smrti. Antioksidansi ga mogu usporiti ili odložiti.

Zašto starimo?

Starenje predstavlja neumitni proces, nastao nagomilavanjem promena ćelija svih organa, pod uticajem slobodnih radikala. Oni nastaju u brojnim metaboličkim procesima koji nam omogućuju život. Osnovu tih procesa čini kiseonik. Daje nam život, ali ga i uzima, jer najpoznatiji slobodni radikali predstavljaju tzv. kiseonične slobodne radikale. Oni su izgubili elektron i tako postali nestabilni. Uzimaju ga od ćelija koje im se nadju na putu, stvarajući tako nove slobodne radikale. To su oksidansi koji se mogu suzbiti antioksidansima, čime se starenje usporava.

Brzina starenja zavisi od uticaja slobodnih radikala i njihovog kočenja antioksidansima. Međutim, bitan je uticaj nasledne predispozicije, pa su ljudi u pojedinim familijama dugovečniji od drugih. Na nasleđe ne možemo da utičemo, ali ima i faktora starenja na koje možemo. To su uslovi života, navike (pušenje, neuredan život), ishrana, pa i ekologija.

Delovanje slobodnih radikala

Oštećenja ćelija koja izazivaju slobodni radikali se nagomilavaju, dovodeći do starenja kože i vezivnog tkiva, kao i degenerativnih promena na organima za kretanje. Time koža postaje opuštena, naborana, misici mlitavi, telo sve povijenije. Još opasnije promene nastaju na srcu i krvnim sudovima, ošećuju se nervne ćelije, vid slabi, nastaje artritis, pa čak i rak. Nastaju brojne bolesti. Zbog njih pijemo lekove, od kojih mnogi utiču na brze starenje. Ako se ne leče mnoge od ovih bolesti se zavšavaju smrću.

Odakle potiču slobodni radikali ili oksidansi

Neki oksidansi su otpadni produkti normalnih metaboličkih procesa u organizmu, kao što su disanje, rad mišića, imunog sistema… Oni su neizbežni. Ima slobodnih radikala koji potiču iz hrane, kao pesticidi, aditivi, zatim iz životne i radne sredine: dim cigareta, aerozagađenje, droga.

Životni vek

Maksimalni životni vek zavisi od stanja mitohondrija. To su delovi ćelije koji omogućuju energiju za život i rad. Te “elektrane” iz hranljivih materija pomoću kiseonika, stvaraju energiju koja pokreće organizam. Ovi izvori životne energijesu osetljivi na delovanje slobodnih radikala, koji ih oštećuju, skraćujući životni vek. Kada mitohondrije zakažu bliži se kraj života. Mitohondrije su osetljive na delovanje slobodnih radikala, pa uzimanje antioksidanasa ima smisla. Degeneracija mitohondrija zbog toksičnog delovanja slobodnih radikala je glavni uzrok prerane smrti.

Brzina propadanja mitohondrija uslovljava brzinu starenja i dužinu života i razlikuje se od čoveka do čoveka. Mitohondrije oštećuju stres, pušenje, jonizujuća zračenja, neki lekovi bolesti.

Gladni i dugovečni

Povećan unos hrane i veća fizička aktivnost zahteva više energije, samim tim više kiseonika, pa je i stvaranje oksidanasa veće. To znači da nam treba više antioksidanasa. Ako smanjimo unos hrane i kiseonika da li ćemo živeti duže? Kod eksperimentalnih pacova smanjen kalorijski unos za 40% povećao je prosečnu dužinu života za 40%, a maksimalni životni vek pojedinih pacova čak za 49%. To je eksperiment profesora dr. Denhama Harmana, koji smatra da je to posledica smanjenog koričćenja kiseonika, a samim tim i smanjenja stvaranja slobodnih radikala. To objašnjava zašto sportisti pojedinih disciplina žive kraće a ne duže od proseka. To je suština mudre istočnjačke misli da je umerenost u svemu uslov zdravog i dugog života.

Šta su antioksidansi i gde ih ima

Antioksidansi pripadaju vitaminima i mineralima, dok su neki od njih enzimi. Najviše ih ima u namirnicama biljnog porekla. Mogu se naći u plodovima mora, a retko u životinjskim namirnicama.

Antioksidanasa ima više u voću i povrću jarkih boja nego u bledom. Na primer mnogo ih je vise u crnom grožđu nego belom. Posebno ih mnogo ima u tamnozelenom i tamnonarandžastom voću i povrću. U belom luku ima najmanje 15 antioksidanasa. Pravi je šampion među antioksidansima, ali ne sadrži kvercetin, koga najviše ima u crnom luku. Antioksidansi su najmoćniji kada deluju udruženo. Zato je neophodno da se svakodnevno unosi raznovrsno voće i povrće. Ako svakodnevno koristimo biljne namirnice različitih boja možemo biti sigurni da smo uneli dovoljno antioksidanasa. Ne moramo znati gde se nalazi koji antioksidans. Ako svaki dan jedemo namirnice tri boje unećemo sve što treba.

Za koenzim Q10 se smatra da je jedan od najmoćnijih antioksidanasa, jer usporava propadanje mitohondrija, utičući na dužinu života. Štiti i od kardiovaskularnih bolesti koje su jedan od najčešćih uzroka smrti. Glavni izvor koenzima Q10 (ubihinon-10) su sardine, skuša, kikiriki, jezgrasto voće, soja, orasi, seme susama.

Betakaroten podiže otpornost organizma, smanjuje rizik od nastanka raka. Ovaj antioksidans daje narandžastu boju brojnom voću i povrću u kome se nalazi u velikoj koncentraciji: kajsije, breskve, šargarepa, bundeva… Interesantno je da ga ima dosta i u tamnozelenom povrću, gde mu boju maskira zeleni hlorofil. Značajan izvor beta karotena je spanać, zelena salata i brukuli.

Glutation smanjuje štetno dejstvo toksina iz spoljašnje okoline i deluje antikancerski. Ima ga u lubenici, avokadu, grejpfrutu, narandži, jagodama, belom krompiru, bundevi, karfiolu, brokuli i sirovom paradajzu. Kuvanjem, struganjem i ceđenjem ovih namirnica smanjuje se količina glutationa.

Indoli imaju antikancersko i detoksikaciono dejstvo. Najviše ih ima u kupusu, prokelju, karfiolu, renu, repi, rotkvi, kelerabi, slačici… Polovina indola ostaje u vodi u kojoj su kuvani pa je ne treba bacati.

Likopin je najpoznatiji po preventivi srčanih bolesti. Deluje i antikancerski. Neki ga smatraju jačim antioksidansom od poznatog betakarotena. Ima ga u lubenici i paradajzu, manje u kajsijama. Crvena boja paradajza i lubenice potiče od njega, ali boja crvenog bobičavog voća ne potiče od likopna. Ne uništava se kuvanjem.

Kvercetin se povezuje sa dugovečnošću. Jača imunitet, koči tazvoj tumora i alergije, smanjuje zapaljenje. Dosta ga ima u crnom, ali ne i belom luku. Važan izvor ovog antioksidansa je crno grožđe (ne i belo).

Vitamin C je moćan antioksidans koji štiti od hroničnih bolesti kao što su aritmija, katarakta, angina pektoris. Ima ga u svežem voću i povrću kao što su paprike svih boja, jagode, karfiol, spanać, kupus, agrumi. Veći deo vitamina C se uništava kuvajem i stajanjem voća i povrća.

Vitamin E (tokoferol) omogućava zdravlje srca, krvnih sudova, kože i drugih organa. Glavni izvor ovoj jakog antioksidansa su biljna ulja, bademi, soja i seme suncokreta.

Izvor: zdravljeisreca.com