“Kako su velika dela tvoja, o Bože! Veoma su duboke misli tvoje.

Nerazuman čovek ne može ih shvatiti, bezumnik to ne može razumeti.” (Psalam 92:5-6)

Naučnici su sredinom prošlog veka ustanovili da su oktopodi (hobotnice) prilično inteligentni i da mogu da zapamte različite vizuelne obrasce. U odnosu na veličinu tela, oktopodi imaju veoma krupan mozak u kome su velike oblasti rezervisane za pohranjivanje informacija. Novija istraživanja su pokazala da su oni još inteligentniji nego što se ranije smatralo. Ova istraživanja poriču teoriju evolucije koja tvrdi da se inteligencija razvija kod društvenih bića da bi im pomogla u izgradnji društvenih odnosa. Oktopod nije društvena životinja i uglavnom živi sam. 

Za razliku od ostalih životinja, oktopodi koriste različite pristupe u rešavanju istog problema. Na primer, oni mogu da upotrebe svojih osam snažnih pipaka da bi otvorili školjku, ali mogu i da promene pristup tom problemu pa da prvo probuše oklop školjke, a potom joj ubrizgaju otrov koji vrlo brzo deluje.

U laboratoriji, oktopodu koji je držan u izolaciji ubacili su plastičnu flašu u akvarijum. Oktopod, koji se do tada dosađivao, ubrzo je osmislio nekoliko vrsta igara uz pomoć te flaše, što je neoborivi pokazatelj inteligencije.

Tvorac je u oktopoda ugradio sposobnost da nauči mnogo toga da bi se mogao izboriti sa iskušenjima koje podrazumeva njegov neobičan način života. Oktopodi započinju život kao sićušni planktoni koji plutaju dok ih morska struja nosi. Kada se konačno dokopaju dna, nađu se u jednom od mnogih okeanskih staništa i suočavaju se sa šarolikom lepezom grabljivaca, kao i različitim, a ponekad i veoma oskudnim izvorima hrane. Stoga ih je Tvorac savršeno osmislio, sa sposobnošću prilagođavanja različitim tipovima okeanskih staništa i svakoj situaciji u kojoj bi se mogli naći.

Izvor: creation moments