Miševi iz Sahare nagomilavaju okrugle kamenčiće ispred svojih jazbina i tako prave male piramide kroz koje može da struji vazduh. Kako se jutarnji vazduh zagreva, kamenčići se takođe zagrevaju, ali znatno sporije. Usled temperaturne razlike, voda iz vazduha počinje da se kondenzuje na hladnijim kamenčićima. Ispostavilo se da okruglo kamenje, koje miševi koriste pri građenju ovih piramida, ostavlja prazan prostor optimalnog oblika da bi došlo do kondenzacije. Na taj način miševi dolaze do preko potrebne vode u teškim pustinjskim uslovima.

I miševi u sušnoj australijskoj klimi grade piramide da bi prikupili jutarnju rosu. Oni ih prave iznad svojih jazbina i to od malih, okruglih kamenčića približno jednake veličine. Ove piramide mogu biti široke i do jednog metra. I opet, dok svež jutarnji vazduh prolazi između kamenčića, na hladnijm kamenčićima se nakupi rosa, obezbeđujući miševima izvor neophodne vode. U Australiji postoji i druga vrsta miševa, koji ne učestvuju u gradnji ovih piramida, ali koriste vodu koju one obezbeđuju. Ovo nameće neka teška pitanja onima koji veruju u evoluciju. Na primer, kako su miševi naučili da grade ove piramide da bi prikupili rosu? Ili, kako su dve različite vrste miševa, na dva kraja sveta, došle do istog rešenja za svoj opstanak?

Na ova pitanja se može jednostavno odgovriti, ako pretpostavimo da je inteligentni Tvorac, još prilikom strvaranja, ugradio u miševe to znanje. To je isti Tvorac, koji je poslao svog Sina, da bude ugaoni kamen večne građevine koju čine svi verujući.

Psalam 118:22

“Kamen koji odbaciše zidari, posta glava od ugla.”

Izvor: Granice nauke, str. 17, „Piramide starih Grka?“; str. 137, „Još malo mišjeg inženjeringa.“