Dok smo se polako vozili niz ulicu, te hladne zimske večeri, u daljini smo primetili dvorišno svetlo.

„To je sigurno ta kuća!“, rekao sam mladima iz naše grupe „Pozitivni tinejdžeri na delu“.

Zaustavili smo se pred starom kućom koju je osvetljavala dvorišna svetiljka. Pokupili smo svoje pesmarice, popeli se uz stepenice i pokucali na vrata. Iznutra se začuo slabašan glas: „Izvolite, uđite. Otključano je.“

Otvorili smo vrata. U stolici za ljuljanje sedela je starija žena sa velikim osmehom na licu. „Očekivala sam vas“, rekla je tiho. Rutin dom je bio jedna od usputnih stanica, za koju sam organizovao isporuku naših  „Obroka na točkovima“, kao i za još neke vernike naše crkve. Svima im je bilo zajedničko to što vole da slušaju božićne pesme.

Predali smo Ruti korpu sa  poslasticama, koju su naši tinejdžeri pripremili ranije te večeri. Potom sam je upitao koje bi pesme želela da sluša. Njeno lice je blistalo dok je zajedno s nama pevala svaku pesmu. Kada smo je na rastanku zagrlili, sa suzama u očima mi je rekla: „Onog dana kada ste me nazvali, još uvek sam bila u krevetu, upravo završivši molitvu. Molila sam Boga da, ako je moguće, ove godine pevači božićnih korala dođu u moj dom i pevaju sa mnom. Hvala vam što ste bili odgovor na moju božićnu molitvu.“

Kako je predivno imati priliku da budete odgovor na nečiju božićnu molitvu!

Biblijski tekst: „A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svojemu koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.“ (Matej 6:6).