Više od detoksikacije od medija i društvenih mreža, mojoj duši je bilo potrebno isceljenje. Patila sam od „slomljene“ duše usled neprestane povezanosti sa svetom. Evo kako sam pritisnula „dugme za resetovanje“.
Dok sam prelistavala profile na društvenim mrežama, svaka objava je izgledala kao da ispušta bes, ljutnju, frustraciju i mišljenja s kojima se očekivalo da se čitaoci slože. Isključila sam telefon, pokušavajući da se setim zašto sam stajala u svojoj spavaćoj sobi. Ušala sam ovde s razlogom, ali sada mi kratkoročno pamćenje nije pomoglo.
„Mama“, zvao je moj sin iz druge sobe. Da su moje oči mogle da proizvedu zvuk, ispustile bi glasan uzdah dok su se okretale ka nebu.
„Šta je?!“” Taj unutrašnji uzdah našao je svoj izlaz uz moj preterano uzbuđeni odgovor.
Nastavio je sa svojim pitanjem ulazeći u sobu. Pružila sam mu polovičan odgovor da bih ga poslala nazad, da se vrati onome što je radio.
Zašto sam se osećala iznervirana time što me je dete zvalo? To nije ni u mojoj priordi ni u mom srcu. I zašto mi srce tako snažno lupa bez očiglednog razloga? Zašto nisam mogla da se setim zašto sam ušla u ovu sobu? Moj mozak je osećao kao da doživljava kratak spoj, ali je moja duša počela da govori.
Potrebno resetovanje
Potreban mi je reset.
Jedan od mojih sinova nedavno mi je doneo računar, tvrdeći da se definitvno pokvario. „Ništa ne radi. Pritiskam taster i ništa se ne događa. Pomeram touchpad i opet ništa.“ Znala sam da je s računarom sve u redu.
„Kada si ga poslednji put isključio i ponovo pokrenuo?“
„Nikada to ne radim.“
Isključujući računar i ponovo ga pokrećući, posmatrala sam kako se on ponovo vraća u savršeno funkcionalan mod.
Lako mi je da se setim da je računaru koga je napravio čovek povremeno potrebno isključivanje i resetovanje, ali zaboravljam da je i mojoj Bogom stvorenoj duši takođe povremeno potrebno resetovanje kako bi funkcionisala na zdrav način.
Mesecima sam ignorisala šaputanje svoje duše. Moje burne emocije izgleda da su bile pokrenute stalnom povezanošću sa društvenim mrežama i medijima koji nikada ne „odmaraju“. Novi dramatični događaj uvek je spreman da stupi na scenu.
Naša srca nisu stvorena da nose teret stalne povezanosti sa svetom. Nikada nije ni bilo zamišljeno da mi treba da vidimo sve informacije dostupne u svetu koji nikada ne spava.
Više od detoksikacije od medija i društvenih mreža
Bilo je vreme za pauzu od društvenih mreža.
Mojoj duši je trebalo više od detoksikacije od društvenih mreža, trebalo joj je potpuno resetovanje i isceljenje. Više od rasejanog uma, patila sam od duševnih rana. Zamor od događaja, brige o mišljenjima, razmišljanja o budućnosti i težina primljenih informacija prouzrokovali su povrede koje samo Bog može isceliti.
Pozvao me je da odložim na stranu taj teret stalnog priliva informacija iz medija i sa društvenih mreža i da potražim utočište i odmor u Njemu.
Postepeno sam počela da dodajem više tereta prilikom vežbanja. Proces je sporiji nego što sam se nadala. Toliko je postepen da skoro ne primećujem razliku. Nedavno sam uzela tegove koje sam koristila kada sam počela da vežbam, a koji su nekoliko kilograma lakši nego tegovi koje koristim sada. Broj ponavljanja koje sam mogala da izvedem sa lakšim tegovima iznenadio me je. Ono što me je još više iznenadilo je težina koju sam osetila kada sam zatim uzela tegove sa kojima sada vežbam. Odjednom sam primetila razliku između lakših i težih tegova. Morala sam da izađem iz svoje svakodnevne rutine da bih mogla da to primetim.
Naša duša nosi teret dok se krećemo kroz život. Kada propustimo da napravimo pauze koje donose isceljenje, naša duša pati. Duša pati jer joj je potrebno rasterećenje.
„Dođite k meni, svi vi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Svi vi, uzmite moj jaram i naučite se od mene, jer sam ja krotkog i smernog srca, i vaša će se duša odmoriti. Jer je moj jaram blag i moje je breme lako.“ (Matej 11,28-30).
Da bismo se iscelili, mi moramo sebi da olakšamo teret, makar u onome što možemo da kontrolišemo. Pošto sam odložila informacije o haosu u svetu, kontradiktorne informacije i besne ispade, započela sam proces dozvoljavanja Bogu da me usmeri na najlepše načine brige o sopstvenoj duši i, na kraju, da se prepustim Njegovim isceliteljskim rukama.
Sklanjanje od buke
Moja duša nosila je tugu tokom čitave godine zbog informacija i saznanja koja je moj um dozvolio da uđu u njega kroz obilno vreme provedeno na društvenim mrežama. Činilo se da postoji tuga koja leži unutar mene u danima kada sam konzumirala više informacija sa društvenih mreža nego što je zdravo.
Dok sam nedavno čitala Matej 14, Isusovo sasosećanje je rastopilo moje srce.
Nakon što je Jovan Krstitelj bio pogubljen, učenici su sahranili njegovo telo i preneli tužne vesti Isusu:
„Kada je Isus to čuo, povukao se odatle čamcem na udaljeno mesto da bude sam. A kada je mnoštvo to čulo, krenuli su za njim pešice iz gradova. Kada je izašao na obalu, video je ogromno mnoštvo, saosećao je sa njima i isceljivao njihove bolesnike.“ (Matej 14,13.14).
U svojoj tuzi, Isus se povukao od mnoštva, buke, zahteva. Posmatrajući Isusovu ljudskost u tom odlomku, shvatila sam da je sklanjanje bilo sledeći ispravan korak za moju dušu.
U mojoj tuzi i umoru, i ja sam se povukla. Zaustavila sam prelistavanje sajtova, blokirajući svu tu viku i buku, koja koristi svaku taktiku koju biste mogli zamisliti da bi preuzela moju pažnju. Kada sam jednom ućutkala taj onlajn svet, počela sam da čujem Njegove isceliteljske šapate.
Isus te vidi
Vredi napomenuti da je mnoštvo pratilo Isusa, iako je On pokušao da se skloni od mnoštva:
„Kada je izašao na obalu, video je ogromno mnoštvo, saosećao je sa njima i isceljivao njihove bolesnike.“ (Matej 14,14).
Kao što je video sve one u mnoštvu toga dana, On danas vidi i tebe. On vidi tvoj umor. Vidi tvoj um pretrpan viškom informacija, mnogo većom količinom vest nego što je On ikada želeo da ih primaš. On vidi tvoje srce prekriveno ožiljcima od tuge zbog svega čemu si izložen. Vidi tvoje uzburkane misli koje se bore sa kontradiktornim informacijama u člancima i postovima. On te vidi. On saoseća sa tobom i želi da te isceli.
Prvi znaci isceljenja duše
U prvim danima svoje detoksikacije od medija i društvenih mreža, videla sam opipljive rezultate.
Moj srčani ritam se vratio u normalu, a moj um se pročistio. Bila sam manje uznemirena i nervozna zbog svog normalnog, običnog života i obaveza. Više nisam videla prekide kao upade. Moj rasejani, izbezumljeni um postao je mirniji, povezaniji i prisutniji.
Počela sam da žudim za stvarnim životom. Seckanje povrća postalo je isceljenje od Boga za moju dušu. To zvuči ludo, ali je istina. Jednostavno obavljanje običnih, svakodnevnih zadataka donosilo mi je isceljenje jer je mir ovladao mojim nekada prenapregnutim umom.
Isceljenje je došlo kroz povezivanje u odnosima. Više nisam prekidala razgovor da bih proverila obaveštenje ili vidila šta je neko odgovorio ili objavio. Bila sam potpuno prisutna, telom i umom. I to je počelo da leči onaj deo moje duše za koji nisam ni znala da pati.
Vratila se sloboda. Vreme za sedenje na kauču i prelistavanje recepata, vreme za razgoor, vreme za odlazak kod prijatelja, vreme da saslušam sina kako mi objašnjava svoju sledeću veliku ideju.
Stvorila sam prostor u svom umu. Počela sam da se sećam da se molim za potrebe drugih. Setila sam se zašto sam ušala u svoju spavaću sobu. Setila sam se da treba da se čujem sa prijateljima.
Ometanje je ustuknulo. Sedeći sa svojom Biblijom, mogala sam da se koncentrišem umesto da posežem za telefonom svakih nekoliko minuta. Mogla sam da sedim i čitam knjigu bez lutanja uma.
Počela sam ponovo da vežbam. Nije samo nedostatak vremena bio problem; već nedostatak motivacije. Moja „ishrana“ prenatrpana ekranima stvorila je u meni nedostatak volje da se dobro brinem o svom telu, što je direktno povezano sa našim emotivnim stanjem.
Kada prepustimo Bogu da brine o nama, mi smo tada spremni da se posvetimo kako svojoj duši, tako i onima oko nas.
U mnogim oblastima Bog je počeo da me usmerava kako da se brinem o sebi i onima oko sebe. Tako je počelo moje isceljenje. Korak po korak, trenutak po trenutak.
Moja duša je jecala mesecima, a ja sam naučila da živim sa patnjom duše. U isto vreme, Isus me je video i pozvao me da odložim svoje terete – one koje sam sebi natovarila neprestanom povezanošću sa svetom – i da uzmem Njegov jaram, koji je lak. Zatim me je pozvao da svoju dušu donesem Njemu na isceljenje.
Isti takav poziv čeka i tebe. On je spreman da ti olakša teret koji je tvoja duša pokupila usput i da te isceli, korak po korak, trenutak po trenutak.
Izvor: like a bubbling book
Možda će vas zanimati sledeće emisije: