Jednog dana sagnete se da podignete kutiju ili knjigu i nešto vas “preseče” u leđima – i upravo ste se pridružili milionima onih koje se pate sa leđima! Ja sam iskusio uobičajenu terapiju i savete mog doktora koji mi je rekao: “Borite se s bolom najbolje što možete.” Ovo iskustvo, ipak, nije isključivo loše, pošto mi je donelo nekoliko korisnih lekcija:
- Bol je neizbežna životna stvarnost
Mi se toliko trudimo da izbegnemo bilo kakav vid nelagode da kada nam se ona ipak desi, mi se iznenadimo. Solomun je rekao da postoji “vreme kad se isceljuje” (Propovednik 3:3), a to nam posredno ukazuje na činjenicu da u životu ima bola. Jednom kada sam prihvatio činjenicu da moja leđa više neće biti kao pre, to mi je pomoglo da se mnogo lakše mentalno prilagodim životu sa bolom u leđima.
- Ima jako mnogo “tihih heroja”
Ranije nisam primećivao koliko mnogo ljudi mora svakodnevno da se bori sa patnjom. Ali sada to primećujem i imam znatno više poštovanja prema onima koje se kreću sporije, smeše sa više napora, ali ipak uspevaju da zarađuju za život i služe Bogu bez gunđanja i gorčine.
- Ništa me ne može odvojiti od Božje ljubavi
Shvatio sam da me bol može odvojiti od mnogih životnih zadovoljstava, ali i da on nema moć da ometa moj odnos sa Bogom. Ako ništa drugo, moje vreme koje provodim s Njim samo mi je još draže nego ranije.
I na kraju, jedna najneobičnija stvar mi se dogodila – naučio sam da zahvaljujem Bogu za moj bol u leđima, jer mi je na taj način On usmerio pažnju na lepe strane života koje često uzimamo zdravo za gotovo, naučio me je da cenim druge, a naročito one koji pate, i još više me je približio sebi.
Izvor: bible talk