Kada sam dotakla dno, počela sam da verujem da nikada neću biti istinski srećna.
Ove godine pala sam na najniže grane. Suočila sam se sa toliko mnogo stresa i problema, kao i sa mnogobrojnim razočaranjima (i stvarno mislim mnogobrojnim). Sve to mi je dozlogrdilo i postala sam ogorčena i ljuta na sve – ljuta na sam život. I u tom trenutku sam pomislila da za mene nikada neće biti sreće.
E, tu sam se prevarila!
Jer kada počnete da svu svoju energiju usmeravate na ono što nemate ili na negativne događaje – loše stvari, raskide i sl. – počinjete da gubite iz vida stvari koje su zaista bitne. Počnete da zaboravljate da se sreća ne zasniva na događajima, na okolnostim, stvarima ili dostignućima.
Sreća je stvar izbora. Bez obzira na okolnosti, mi uvek imamo mogućnost da je izaberemo.
Uzelo mi je mnogo vremena da shvatim pravo značenje ove izjave. Dugo sam sreću povezivala sa onim što sam postigla ili sa lepim stvarima koje su mi se dogodile. Oduvek sam mislila da sreća podrazumeva ne brinuti ni o čemu ili nemati probleme.
Stoga, kada sam dotakla dno i kada je iz dana u dan sve što je moglo da pođe po zlu tako i pošlo, smatrala sam da je to prava nesreća.
A onda sam shvatilia da ne želim da se budim sa gorčinom u srcu, sa mržnjom i očajanjem svakoga jutra. Shvatila sam da ne mogu da promenim trenutne okolnosti, ali da mogu da promenim način na koji reagujem na njih. I, što je najvažnije, mogu da promenim način na koji definišem sreću.
Tada sam počela da se odričem stvari koje su mi donosile samo bol, stres i patnju.
Navešću pet stvari kojih sam se odrekla da bih bila srećna…
Odricanje od potrebe da uvek sve držim pod kontrolom
Ja sam opsednuta držanjem stvari pod kontrolom. Kada to činim, osećam se bezbedno. Mislila sam da držati sve pod kontrolom znači da ništa ne može poći po zlu. Na primer, uvek bih imala plan b, c i d i to bi mi davalo sigurnost da će sve uvek ići po planu. Ipak, uverila sam se da nije sve baš tako jednostavno. Koliko god se trudili da to poreknemo, mi nikada ne možemo baš sve držati pod kontrolom.
Mi nikada ne možemo biti sigurni da će se sve uvek odvijati onako kao mi to želimo. I, iskreno, jedino što sam postigla time što sam pokušavala da sve držim pod kontrolom bila je svakodnevna isfrustriranost.
Dakle, umesto da brinemo o svemu i da se žalimo kako se ništa ne odvija onako kako smo zamislili, pokušajmo da sve to što je izvan naše kontrole prihvatimo kao još jednu priliku da se prilagodimo i da sazrimo.
Imajte na umu da nije na nama da sve držimo pod kontrolom. Umesto da svu svoju energiju usmerimo na ono što nije pod našom kontrolom, usredsredimo se na stvari na koje možemo uticati.
Danas, umesto da se žalim na svoje gubitke i loše životne okolnosti, ja jednostavno prihvatim stvari takve kakve su i, što je najvažnije, cenim ono što imam.
Odricanje od potrebe da svakoga zadivim
Odrasla sam pokušavajući da zadivim druge, a naročito one do kojih mi je stalo. Vidite, kao dete, uvek sam bila upoređivana sa drugima. Isuviše dobro su mi bile poznate fraze: Ona je bolja od tebe; Ona je pametnija od tebe; Ona je finija od tebe. I verovala sam u to. I tako, odrastajući, osećala sam stalnu potrebu da se dokazujem. Da se stalno svim silama trudim da zadivim druge. A to je iscrpljujuće.
Upravo to je nešto što mi ponekad činimo. Težimo da svetu prikažemo najboljeg, savršenog sebe – da bismo mogli da se osećamo prihvaćenim i voljenim.
Ipak, relanost je drugačija – ma koliko se trudili mi nikada nećemo uspeti da oduševimo baš svakoga, niti bi to trebalo da pokušavamo.
Umesto da svu svoju energiju trošimo na pokušaje da impresioniramo čitav svet, trebalo bi da svu svoju pažnju usmerimo na razvijanje odnosa sa drugima, na prihvatanje naših bližnjih, sa svim njihovim vrlinama i manama.
Prestanite da stavljate masku. Nema potrebe za tim. Vi ste sasvim dovoljni takvi kakvi ste i nije vam neophodna ničija potvrda. Dovoljno ste pametni. Dovoljno ste dobri. Dovoljno ste jaki. Vredni ste takvi kakvi ste – želim da to uvek imate na umu!
Odricanje od potrebe da uvek budem u pravu
Oduvek sam imala tu jaku potrebu i želju da budem u pravu. Bez obzira na okolnosti ili na moguće posledice, i dalje sam želela da dokažem drugima da sam u pravu.
Ali naravno, nisam uvek bila u pravu. Ali to mi je bilo jako teško da priznam i sebi i drugima. Bilo mi je jako teško da progutam svoj ponos i prestanem da štitim svoj ego.
I gde me je to dovelo? Povredila sam neke ljude do kojih mi je stalo i upropastila neke sjajne odnose samo zato što sam morala da isteram pravdu.
To mi je donelo mnogo stresa i bola. Jednostavno, šteta je bila veća od koristi.
Odricanje od straha od neuspeha
Dok sam rasla, uveravali su me da je neuspeh nešto loše – da, ako sam doživela neuspeh ili u nečemu pogrešila, to znači da se nisam dovoljno dobro potrudila. I da je to nešto što morate da izbegnete po svaku cenu.
I ja sam se tako ponašala, a onda sam shvatila da sam se odrekla mnogih snova samo zato što sam se plašila neuspeha. Samo zato što sam se plašila da ću pogrešiti, odustala bih.
Želim da ovo dobro zapamtite – nikada nemojte dozvoliti strahu od neuspeha da vas spreči da ostvarite vaše snove. Nikada mu ne dozvolite da u vama ugasi taj plamen želje da ostvarite i svoje najsmelije snove.
Neuspeh nije uvek nešto loše. Ni pravljenje greške nije uvek loša stvar. To samo znači da niste bili pasivni, da ste se potrudili, da ste pokušali – da ste nešto učinili.
Istina, neuspeh može biti bolan; ponekad vam može okrenuti čitav svet naglavačke. Ipak, mnogo češće neuspeh će vas nečemu poučiti, pomoći vam da uzrastete i pružiti vam priliku da stvari počnete da sagledavate iz sasvim novog ugla.
Odricanje od potrebe da prigovaram oko svega
Nakon što sam dotakla dno i suočila se sa promašajem za promašajem, počela sam da budem povredljiva, ogorčena i neprekidno ljuta. Čim bih se probudila, počela bih da svu svoju snagu trošim na loše stvari (pa čak i na sitnice) i da se žalim na to.
Stalno sam se žalila na loše stvari, a ponekad bih čak i osećala potrebu da tražim nešto negativno u nečemu što je dobro, samo da bih imala priliku da prigovaram. Zvuči blesavo, zar ne?
Ipak, ponekad je i to realnost. Kada se suočimo s nevoljama, s mnogobrojnim stresovima i razočaranjima, mi počnemo da gubimo iz vida sve ono što je dobro i fokusiramo svu svoju energiju na negativnosti.
Moram vam reći da mi to nije donelo ništa dobro. Nije mi pomoglo da se osećam bolje. Nije mi promenilo okolnosti. Umesto toga, završila sam povređujući one koje volim time što nisam cenila njihov trud oko mene. A to je učinilo da se osećam sve gore i gore.
Zaista, život ponekad može postati pretežak, ali ako dozvolimo sebi da budemo negativni i da stalno gledamo na ono u čemu nismo uspeli, mi počnemo da gubimo iz vida ono što je istinski bitno. Na primer, kada sam bila toliko usmerena na žaljenje zbog onoga što nemam, počela sam da zaboravljam koliko sam zaista blagoslovena što imam porodicu punu ljubavi i podrške.
Ako imate potrebu da prigovarate zbog problema, učinite to. Govorite o tome, pa i vrištite ako morate. Ali nemojte tome dozvolit da vam u potpunosti uništi dan, jer vaš način na koji ćete odregavati na neki problem je upravo ono što je pod vašom kontrolom.
Imajte uvek na umu da bez obzira na okolnosti, uvek postoji nešto za šta možete biti zahvalni. Što pre u to poverujete, bićete srećniji.
Znam da odricanje od ovih stvari nije nešto što se dešava lako i preko noći. Ja se i dalje borim s tim. Ali to je u redu. Bitno je ne odustajati.
Stoga, uočite šta je to što vas sprečava da budete istinski srećni i pokušajte da se oslobodite toga postepeno – dan za danom, korak po korak. Vi to možete!
Izvor: think
Možda će vas zanimati sledeće emisije: