Poruke pune sebičnog naboja kojima nas savremeno društvo sa svih strana bombarduje utiču na našu decu mnogo jače nego što mnogi od nas shvataju. Ako se pitate kako da naučite decu da budu zahvalna i sačuvate njihova srca od sebičnih pobuda, niste sami. Ja sigurno nisam ovladala ovom oblašću, ali bih volela da s vama podelim neke lekcije koje učim na ovom svom roditeljskom putu.
Dobili smo čudesnu prednost da gajimo ove naše “slttke darove”. Ostavimo po strani sve što nas ometa i usredsredimo se na ono što zaista predstavlja gajenje srca punog zahvalnosti.
Kako naučiti decu da budu zahvalna?
Iako ne možemo naterati našu decu da budu zaista ispunjena zahvalnošću, mi sigurno možemo da im budemo dobar primer i da ih poučimo da budu zahvalna tako što ćemo u njihovo srce usaditi istine koje će im pomoći da se u njima začne taj duh zahvalnosti.
Ono što mi možemo da uradimo je sledeće:
1. Naučimo ih da služe drugima
Da li ste ikada razmišljali o tome kako je Bog naša srca stvorio sa ciljem da služe? Ni najmanje delo službe drugima ne ostane nezapaženo od našeg Tvorca. Kada naučimo da svoj pogled skrenemo sa svojih na potrebe ljudi oko nas, užitak nam je zagarantovan.
Da li se sećate događaja kada je Isusu oprao noge svojim učenicima? On je odlučio da im krotko posluži na taj način kako bi im pokazao koliko je važno staviti druge ispred sebe. Mi nismo ovde da bismo sebe zadovoljili. Mi smo ovde da bismo proslavili našeg Tvorca i s ljubavlju služili onima koje je on doveo u naš život.
Učenje naše dece da služe ne mora biti komplikovano. Mi možemo našoj maloj deci pokazati kako da postave sto i pomognu u pripremi obroka za ostatak porodice. Deca školskog uzrasta mogu pomagati svojoj mlađoj braći i sestrama u nečemu što njima predstavlja teškoću. Ili odlučiti da se poigraju s njima, iako im se u tom trenutku, možda, radi nešto drugo. A veća deca mogu pomoći u kućnim poslovima starim komšijama ili im pokositi travu.
2. Naučimo ih da cene naporan rad
Nije ništa iznenađujuće da mi živimo u društvu u kome vlada princip “Hoću sve i odmah”. Ovakav pristup životu ima za cilj da nam život učini lakšim, i to je upravo ono što on i čini – olakšava nam život. Ali to, nažalost, za posledicu ima da mnogi od nas više ne vrednuju koncept napornog rada.
A evo o čemu se radi – naporan rad prirodno izaziva zahvalnost. Da bismo našu decu naučili da budu zahvalna, potrebno je da ih s ljubavlju poučimo da budu vredni radnici na svakom životnom polju, bilo da se radi o školi, domu ili poslu.
Jedan od načina da im pomognemo u tome jeste da im svakodnevno dajemo priliku da obavljaju kućne poslove prilagođene njihovom uzrastu. Pošto su deo porodice, oni aktivno doprinose prljanju kuće. Stoga ih treba poučiti kako da pomognu u spremanju kuće i obavljanju drugih kućnih poslova. Takođe, možemo ohrabriti našu decu da budu vredni u školi i vanškolskim aktivnostima. A možemo i pomoći našim tinejdžerima da pronađu posao koji će im pomoći da plate troškove prevoza, osiguranja ili da uštede novac za studije i sl.
Ako našoj deci dajemo sve “na gotovo”, to će ih navići da očekuju da im sve u životu “padne s neba” i neće ih podstaći da se malo i sami potrude oko sopstvenog uspeha.
3. Budimo im primer
Kao roditelji, mi uvek imamo snažan uticaj na našu decu, bez obzira na njihov uzrast. Taj uticaj može imati pozitivan efekat i pomoći jačanju našeg odnosa ili negativan efekat i odgurnuti našu decu od nas.
Nama je data moćna uloga u njihovom životu… I možemo biti sigurni da će nas Bog smatrati odgovornim za to kako smo ih odgajali i kakav smo im primer davali.
Naše reči i dela samo su odraz stanja našeg srca. Budite uvereni da kada smo milostivi i puni ljubavi u našim rečima, delima i mislima, naša deca će to primetiti.
4. Malo im smanjimo davanje poklona
Ja volim da dajem dobre poklone svojoj deci. Tako je uzbudljivo videti kako im lica zablistaju u iščekivanju!
Davanje poklona našoj deci je dobra stvar. Nama je čak rečeno koliko mnogo Bog voli da daje dobre darove svojoj deci. Ipak, nije nam strano da malo preteramo u količini, učestalosti davanja ili skupoći ovih poklona. Prijatelji, to jednostavno nije potrebno.
Učenje naše dece da budu zahvalna može značiti da im podarimo manje “stvari” a više sebe.
Našoj deci smo više od svega na svetu potrebniji mi. A ne najnovije igračke ili odeća. Njima je potrebno kvalitetno vreme koje će provesti s nama, voleći ih i usmeravajući ih onako kako bi to trebalo – ka Onome ko je umro da bi bio i njihov Spasitelj, a što dalje od ovozemaljskih ometača koji nikada ne mogu istinski da zadovolje dušu. Pokloni su blagoslov, ali ne po cenu udaljavanja naše dece od nebeskog Darodavca.
5. Donirajmo igračke, knjige, odeću i prihvatimo minimalistički pristup životu
Čudesno je kako brzo možemo da nagomilamo stvari – stvari od kojih nam mnoge uopšte nisu potrebne.
Učenje naše dece da budu zahvalna počinje njihovim poučavanjem da cene ono što već imaju.
To će im prirodno umanjiti želju za onim što nemaju.
Jednostavan način da to učinite je da poklanjate vaše stvari prihvatilištima za beskućnike, sirotištima i dobrotvornim organizacijama koje imaju potrebu za onim što mi uzimamo zdravo za gotovo. I vašoj deci će biti zabavno i poučno ako ih uključite u to doniranje.
Pre nekoliko godina sam zamolila svoju ćerku da u jednu poveću kutiju spakuje neke od svojih stvari koje bi volela nekome da pokloni. Nakon što je završila, odlučila sam da pregledam šta je spakovala i otkrila da se u kutiji nalaze neke od njenih najomiljenijih igračaka i knjiga.
Kada sam joj rekla da ne mora da poklanja stvari koje su joj omiljene, ona mi je simpatično odgovorila da mi ne bi trebalo da poklanjamo samo ono što mi više ne želimo, već da treba da poklonimo i neke od naših omiljenih stvari da bi one mogle biti blagoslov i drugima. Kako me je samo ona poučila! Jako volim kada Bog upotrebi našu decu da nas pouči važnim istinama.
6. Kupujmo polovne stvari
Ako mi, roditelji, stalno kupujemo najnovije i najbolje telefone, automobile, odeću, nameštaj itd, mi time samo učimo našu decu da su i njima potrebne najbolje igračke i odeća da bi bila zadovoljna. A pogodite šta će se onda dogoditi? Te stvari uskoro više nisu nove i onda počinjemo da osećamo potrebu za nečim novijim i boljim.
A šta ako bismo, umesto toga, kupili stvari koje nisu baš tako nove i tako moderne, ali vrše posao? Kako bi bilo da jednostavno naučimo svoju decu da budu zahvalna za ono što im je neophodno, a da tek s vremena na vreme dobiju nešto naročito i posebno?
To će im pomoći da budu zahvalniji u tim posebnim trenucima, ali i više i duže će uživati i u onim običnijim, svakodnevnim stvarima.
7. Disciplinujmo ih kada se loše ponašaju
Prijatelji, nama je poverena neobično važna uloga u brizi o deci koju nam je Bog podario na čuvanje. Naša deca, baš kao i svi mi, rođena su u grehu i potrebno im je stalno vođstvo i usmeravanje da bi mogla da razlikuju šta je dobro a šta loše.
Prihvatanje linije manjeg otpora i žmurenje na njihovu neposlušnost nikada u njima neće razviti srce puno zahvalnosti. Ako im stalno ugađamo, oni nikada neće naučiti da cene ono što su dobili u životu. Mi ih moramo stalno, istrajno i s ljubavlju disciplinovati i ispravljati kada u nečemu pogreše sve dok ne odrastu i više ne budu u našoj “nadležnosti”.
8. Provodimo vreme zajedno
Našoj deci je očajnički potrebno vreme koje ćemo provoditi zajedno. Kada im pokažemo da voljno odvajamo vreme za njih, mi im pokazujemo da su verdni u našim očima – da su nam njihovi hobiji, njihova interesovanja i talenti važni. Mi im pokazujemo da ih je Bog stvorio kao vredna bića, čiju vrednost mi dobro prepoznajemo.
Mi im time pokazujemo na delu da ih volimo.
Ne mogu dovoljno jako da istaknem koliko je našoj deci potrebna naša ljubav i naše odobravanje. Kada svojoj deci pokažemo koliko su nam ona vredna i važna, ali ne samo nama, već, još više, Bogu, ona će nam na tome biti zahvalna čitavog života.
9. Ograničimo im gledanje TV-a i upotrebu elektronskih uređaja
Primetila sam direktnu vezu između količine vremena koju moja deca provode pred tv-ekranom i njihovog osećanja dosade i nemaštovitosti. A ako malo bolje promislimo, to ima smisla.
Dozvoljavanje našoj deci da koriste elektronske uređaje kod njih samo rađa želju da budu zabavljena. Ova želja dovodi kod njih do preteranih očekivanja i nedostatka kreativnosti.
Ograničavanje upotrebe ovih uređaja ili njihovo potpuno eliminisanje može učiniti jako mnogo dobra našoj deci, učeći ih da cene ono što je zaista važno i da se ne oslanjaju na tehnologiju kako bi zadovoljili svoju potrebu za zabavom.
10. Sponzorišimo dete u nerazvijenim zemljama
Izuzetno sam zahvalna za mnoge organizacije koje pomažu siromašnim porodicama širom sveta. Ogroman je blagoslov biti u prilici da pomognemo ovoj deci i porodicama, makar i u sitnicama. Za nas ta žrtva može izgledati jako mala, ali njima može značiti sve.
Ako to još uvek niste uradili (a finansijski ste sposobni za to), pozivam vas da svoju porodicu angažujete oko sponzorisanja nekog deteta. A onda se malo informišite o toj zemlji – koju vrstu hrane najčešće jedu, kakvi su im uslovi života, čime se uglavnom bave u životu, koji su im omiljeni nacionalni sportovi i sl.
Ohrabrite vašu decu da napišu pismo (ili nacrtaju, naslikaju sliku) detetu koje sponzorišete i da se sprijatelje s njim. Pošaljite mu fotografiju vaše porodice. Postavite mu pitanja i upoznajte se bolje s njim.
Poražavaljuća realnost svakodnevne borbe kroz koju prolaze ove siromašne porodice ne može a da ne ispuni naša srca zahvalnošću za ono što mi imamo u životu i željom da na svaki mogući način pomognemo onima koji nisu imali toliko sreće.
11. Napravimo sami naš dnevnik zahvalnosti
Pre nekoliko godina, moj suprug i ja počeli smo jedno drugoga da ohrabrujemo preko dnevnika za bračne parove. A taj dnevnik nam je doneo mnogo više blagoslova nego što smo mogli i da zamislimo u tom trenutku.
Zapisivanje onoga za šta smo zahvalni navodi nas da zastanemo i osvrnemo se unazad, kako bismo stekli širi sliku o onome što nam se u životu događa. Podsticanje naše dece da svakodnevno zapisuju za šta su zahvalna može imati mnogo jači i dalekosežniji uticaj na njih nego što mislimo.
Naša srca su stvorena da pokazuju zahvalnost. Razmišljanje o i zapisivanje onoga za šta su zahvalna može našoj deci otvoriti oči za blagloslove kojima su okružena. Ja vas pozivam i da se molite ne samo za vašu decu, već i sa vašom decom. Zahvalite zajedno Bogu za sve ove blagloslove koje imate i molite se da i drugi ljudi širom sveta mogu imati bar isto toliko koliko i mi imamo.
Kako detetu objasniti šta znači biti istinski zahvalan?
Da bismo našoj deci objasnili šta znači biti zahvalan mi im moramo dati dobar primer i pokazati im da se svet ne okreće oko njih (ili nas). Mi smo stvoreni da jedni drugima služimo. Kada svoju pažnju preusmerimo sa sebe na druge, mi iznenada jasnije vidimo blagoslove kojima smo okruženi.
Nikada neću zaboraviti odgovor moje tada petogodišnje ćerke na disciplinovanje koje je trebalo da usledi nakon što je bila neposlušna. Moja mala dama ima ogromno srce, ali i gvozdenu volju, koju nije nimalo lako otopiti većinom disciplinskih mera koje moj suprug i ja pokušavamo da primenimo.
Nakon što sam razmotrila nove ideje kako da odgovorim na njenu neposlušnost toga dana, konačno sam doživela “prosvetljenje”! Nisam mogla da verujem da se toga nisam ranije setila. Pogledala sam je pravo u oči i nežno joj iznela svoj plan. Te večeri ću otići u njenu sobu i spakovati neke od njenih igračaka, knjiga i odeće i daću ih deci koja će to znati bolje da cene. “To mora da ‘upali’!”, pomislila sam. “To će joj sigurno otvoriti oči u pogledu ozbiljnosti odluka koje donosi.”
Dok sam čekala da joj suze poteku niz lice i da konačno shvati težinu svoje neposlušnosti, ona mi je odgovorila: “Znaš šta, mama – to je odlična ideja! Trebalo bi da to uradiš i da daš te stvari deci koja će se bolje brinuti o njima i koja će biti zahvalnija.” “Kako, molim?!”
Ovo nije baš bio odgovor koji sam očekivala. Ona nije bila drska, već je njeno ogromno srce jednostavno nadvladalo dok je shvatala koliko mnogo ona ima u odnosu na mnogu drugu decu. Moja ideja nije baš imala efekat koji sam ja zamislila, ali je ona ipak toga dana nešto naučila.
A i ja sam!
Da bismo naučili decu da budu zahvalna moramo se moliti
Mi živimo u društvu u kome vlada pravilo “imam pravo na to”. Prirodna težnja našeg srca je da najpre pomisli na sebe. Da bismo našu decu naučili da budu zahvalna, potebna nam je stalna molitva za mudrost kako da ih najbolje vaspitavamo u ovoj sebičnoj sredini.
Potrebno je da ostanemo utemeljeni u Božjoj reči kao našem krajnjem autoritetu i da potražimo mudrost na njenim stranicama.
Bog drži kontrolu i čuje naše molbe za našu decu. Budi siguran u Njegova obećanja, dragi prijatelju.
Izvor: ajoyfueledjourney.com
Možda će vas zanimati emisije:
Kako ljubav utiče na našu decu