Da li postoji savršen plan spasenja za svakog od nas?

Kroz čitavu istoriju, ljudi su pokušavali da pronađu smisao života i odgovor na pitanje: kako se čovek može pomiriti sa Bogom? Od trenutka kada je greh ušao u svet, čovečanstvo nosi u sebi čežnju za obnovom i spasenjem. Međutim, nijedan ljudski napor, religiozni sistem ili moralni kodeks nije mogao premostiti jaz između svetog Boga i palog čoveka.

Postoji samo jedan plan, savršen, večan i božanski, koji to može postići. To je plan spasenja koji je nastao u Božjem srcu.

Kada je Bog načinio plan za spasenje čoveka i ko je postao izvršilac tog plana?

Pre nego što je čovek sagrešio, Bog je već imao rešenje — Isusa Hrista, Jagnje Božje „koje je zaklano pre postanka sveta” (Otkrivenje 13,8). To znači da je plan spasenja postojao pre nego što je greh uopšte nastao. Isus Hristos je bio središte tog plana, jedini Posrednik između Boga i ljudi.

Hristos, Božji Sin, sažalio se nad palim čovekom. Njegovo srce, puno ljubavi i milosti, bilo je dirnuto stradanjem i nesrećom palog čovečanstva koje je unapred video. Prekršen Božji zakon zahtevao je smrt grešnika. U celom svemiru postojalo je samo jedno biće koje je umesto čoveka moglo da zadovolji ovaj zahtev Zakona. Pošto je Božji zakon svet kao i sam Bog, samo biće jednako Bogu moglo je da zadovolji pravdu prestupljenog Zakona. Samo Hristos je mogao da otkupi palog čoveka, zaštiti ga od prokletstva Zakona i vrati u Božje okrilje.

Ruski hrišćanski pisac Fjodor Dostojevski jednom je rekao: „Bez Hrista, čovek ne zna kuda ide, jer ne zna ni ko je.”¹ Ta misao otkriva suštinu plana spasenja: Hristos ne samo da nas spašava od greha, već nam vraća izgubljeni identitet, pokazuje nam ko smo i zašto postojimo.

Kada je Bog prvi put otkrio Adamu i Evi plan za spasenje ljudskog roda?

Kada su Adam i Eva prvi put okusili posledice greha, Bog nije ostao samo sudija koji kažnjava. On im je dao obećanje nade: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između potomstva tvoga i potomstva njezina; ono će ti na glavi stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati.” (1. Mojsijeva 3,15)

U ovim rečima krije se prva najava Mesije, Spasitelja koji će doći da pobedi greh i satre zlo. „Potomstvo žene” simbolizuje Otkupitelja Isusa Hrista, koji je rođen od žene i koji će slomiti zmijsku glavu, sotonu, i uništiti delo greha. Ovo obećanje postaje temelj vere za sve one koji slede Boga i traže spasenje.

Šta se dogodilo kad je došlo vreme za ostvarenje plana spasenja?

„A kada je nastupilo pravo vreme, poslao je Bog svoga Sina koga je žena rodila.” (Galaćanima 4,4) Isus nije došao kao moćni car, već kao skromni čovek, da bi se poistovetio s našom slabošću i bolom. On je došao „da nađe i spase što je izgubljeno.” (Luka 19,10) Njegov život, smrt i vaskrsenje predstavljaju srce plana spasenja.

Apostol Petar piše da smo „iskupljeni ne srebrom ili zlatom, nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog Jagnjeta.” (1. Petrova 1,18.19) Hristos je bio osuđen za naše grehe, da bismo se mi opravdali Njegovom pravdom. On je pretrpeo smrt koju smo mi zaslužili, da bismo primili život koji je u Njemu.

U malom selu u Engleskoj, pre mnogo godina, dečak je pao u reku i počeo da se davi. Mladić iz sela skočio je i spasao ga. Godinama kasnije, taj dečak, sada već odrastao čovek, stajao je pred sudijom, optužen za teške zločine. Prepoznao je sudiju i molio da ga ponovo izbavi. Kada je sudija podigao glavu, prepoznao ga je — bio je to dečak kojeg je nekada davno spasao na jezeru. Tiho je rekao: „Tada sam bio tvoj spasitelj, a danas stojim pred tobom kao tvoj sudija.”

Ta priča oslikava suštinu plana spasenja. Danas je Isus naš Spasitelj, On koji nas izbavlja iz vlasti tame: „On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svoga ljubljenog Sina, u kome imamo otkupljenje, oproštenje greha.” (Kološanima 1,13.14) Ali jednog dana biće i Sudija, i svako će morati da odgovori na Njegove optužbe.

Šta je značila Hristova smrt za sotonu?

Kada je Isus izgovorio na krstu reči: „Svrši se”, sotoni je objavljen poraz. Velika borba između dobra i zla bila je odlučena. Hristos je svojom žrtvom raskinuo okove greha, a čoveku vratio mogućnost zajedništva s Bogom. „Zato se javi Sin Božji da raskopa dela đavolja.” (1. Jovanova 3,8)

Da li ima nekog drugog ko bi nas mogao spasiti?

„Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mi mogli spasiti.” (Dela 4,12)

Da li će se svi ljudi na zemlji spasiti Hristovom smrću?

Iako je Hristos umro za sve, spasenje nije automatsko. Ono postaje stvarno tek kada čovek veruje i preda svoje srce Hristu. U Bibliji čitamo: „Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se.” (Dela 16,31) Spasenje je dar, besplatan, ali ne i jeftin. Ono košta Boga sve, a čoveka njegovu veru u Boga i poslušnost Njemu.

Da, postoji savršen plan spasenja, plan koji je začet u večnosti, otkriven u Edemu, ispunjen u Hristu i ponuđen svakom čoveku. To je plan u kojem se pravda i milost susreću na krstu, gde Bog ostaje pravedan, a grešnik postaje opravdan.

Džon Stot, engleski teolog i pisac, je rekao: „Biblija nije o ljudima koji pokušavaju da otkriju Boga, već o Bogu koji pruža ruku da nas pronađe.”¹ Spasenje nije ljudski put do Boga, već Božji silazak do čoveka. Na krstu je Bog pokazao da ljubav nije samo Njegov atribut, ona je Njegova suština. Zato plan spasenja nije samo teološka istina, već poziv svakom srcu: da poveruje, da prihvati i da se vrati kući.