Da li si ikada imao/la one trenutke kada se osećaš izgubljeno u životu? Trenutke kada se budiš sa osećajem stalne čežnje za nečim drugim ili nečim većim, ali ne znaš tačno šta je to. Zato samo nastavljaš da prolaziš kroz život na autopilotu. Osećaš se zaglavljeno i prazno iznutra. Meni ovaj osećaj nije stran.
Znam koliko to može biti frustrirajuće i, da budemo potpuno iskreni, ponekad se osećaj izgubljenosti može pretvoriti u osećaj potpune izolacije i usamljenosti. Posebno kada svi oko tebe deluju kao da imaju sve isplanirano i rešeno, i kao da sa lakoćom upravljaju životom, dok ti samo posrćeš, bez ikakvog pojma kuda ideš i zbog čega si ovde. Zbog toga počinješ da se osećaš mentalno iscrpljeno i beznadežno, misleći da život nikada neće postati bolji za tebe i da nikada nećeš pronaći svoj put.
Svi prolazimo kroz ovakve trenutke, i važno je da zapamtiš da, iako može biti neprijatno i teško, možemo preduzeti male korake koji će nam pomoći da se snađemo u ovom periodu i pronađemo jasnoću i svrhu.
U ovom članku sa vama delimo 12 koraka kako da pronađemo sebe.
- Udahnite duboko
Jedna od najvažnijih stvari koje treba da uradimo jeste da sebi dozvolimo da udahnemo duboko. Dajte sebi priliku da pritisnete pauzu na haos i buku svakodnevnog života i samo — dišite.
Kada se osećamo izgubljeno, lako nas može progutati osećaj preopterećenosti. Tokom takvih perioda, mnogi od nas imaju dane kada se osećamo kao da nas sve guši.
Iskreno, ponekad se čini kao da se svet zatvara oko nas. Kao da život prolazi pored nas dok mi stojimo u mestu — zaglavljeni i nesigurni u to šta zaista želimo da radimo i kuda želimo da idemo.
Zato je u ovakvim trenucima važno da usporimo i da duboko udahnemo. Možda deluje kao mala stvar, ali može napraviti ogromnu razliku.
Dubok udah nam pomaže da se odmaknemo, usporimo i saberemo misli. Omogućava nam da razmršimo brige i pustimo da nas obuzme mir i spokoj. To je kao da pritisnemo dugme za reset i dobijemo trenutak jasnoće koji nam je potreban da sagledamo stvari iz nove i korisne perspektive.
- Dajte sebi vreme za razmišljanje
Samorefleksija igra ključnu ulogu u tome da pronađemo svoj put kada se osećamo izgubljeno. U takvim trenucima često počinjemo da preispitujemo gotovo sve odluke koje smo doneli, prilike koje smo propustili, pa čak i da li smo na pravom putu i koja je naša svrha.
Sve može delovati maglovito, a mi ne znamo kuda dalje. Zato je važno da zastanemo i proverimo sami sa sobom kako se zapravo osećamo.
Kada sebi damo prostor za razmišljanje, otvaramo priliku da istražimo svoje misli i osećanja i postavimo sebi teška pitanja: Šta nas zaista čini srećnim? Kako definišemo ispunjenost?
Budimo iskreni u odgovorima. To će nam pomoći da sagledamo da li naši postupci i dalje prate naše ciljeve, vrednosti i uverenja.
- Idite korak po korak
Kada želimo da napravimo velike promene, lako se zanesemo i pokušamo da uradimo sve odjednom. Ali to često dovodi do preopterećenosti i odustajanja.
Jedna od najvrednijih lekcija jeste da nema ničeg lošeg u tome da idemo korak po korak. Nema ničeg lošeg u malim, svakodnevnim promenama umesto ogromnih skokova.
Povratak na pravi put nije uvek pravolinijski proces. Biće dana kada nam motivacija padne, kada se osećamo beznadežno. Tada je važno da se fokusiramo na sadašnji trenutak i sledeći mali korak koji možemo preduzeti.
Ne moramo sve da rešimo odjednom. Dozvoljeno nam je da idemo polako, jer ćemo tako, postepeno, pronaći svoj put i ponovo otkriti svoju svrhu.
- Okružite se stvarima koje vas inspirišu
Kada se osećamo izgubljeno, lako je početi sumnjati u sebe i svoje sposobnosti. Lako je izgubiti iz vida ono što nas istinski raduje.
Zato je važno da se svesno okružimo stvarima koje nas motivišu i inspirišu — bilo da je to čitanje motivacione knjige, slušanje inspirativnog podkasta ili bilo šta što nam vraća snagu i podseća nas na našu vrednost i potencijal.
Ponekad je dovoljan samo mali podsticaj da se ponovo zapali vatra u nama i podseti nas na našu strast i snagu.
- Ne bojte se da tražite pomoć
Kada prolazimo kroz teške trenutke, često oklijevamo da se obratimo drugima. Mnogi misle da će biti teret drugima ako podele svoja osećanja.
Ali to nije istina. Svi prolazimo kroz periode zbunjenosti i osećaja izgubljenosti — i ne moramo ih prolaziti sami.
Traženje pomoći nije znak slabosti. Naprotiv, to je znak snage i hrabrosti. Dozvoliti drugima da nam pruže podršku često nam daje novu perspektivu, vraća veru u sebe i jača naše samopouzdanje.
- Naučite nešto novo
Učenje nečeg novog dok se osećamo izgubljeno odličan je način da otkrijemo nove strasti i proširimo svoje vidike, što nas može inspirisati da ponovo pronađemo svoju svrhu.
Kada smo izgubljeni, često zapadnemo u rutinu, bez motivacije i volje da krenemo za nečim novim. Samo prolazimo kroz život na autopilotu, osećajući prazninu i dosadu zbog monotonije.
Dopustimo sebi da učimo nove stvari — to nam daje priliku da se oslobodimo autopilota i ponovo probudimo uzbuđenje i odlučnost.
Ne plašimo se novih kreativnih poduhvata i izazova, jer oni mogu probuditi našu strast prema životu.
- Podsećajmo sebe da je osećaj izgubljenosti privremen
Kada život postane težak, lako poverujemo da će ovako biti zauvek. Negativne misli nas mogu ubediti da se stvari nikada neće popraviti, bez obzira na to šta radimo.
I ja sam dugo verovala u to, ali sam pogrešila. Koliko god stvari sada izgledale maglovito i teško, ovo nije zauvek. Život je pun uspona i padova — ovo što sada proživljavamo je samo jedna sezona, a ne naš kraj.
Podsećajmo sebe stalno da osećaj izgubljenosti prolazi i da teška vremena ne traju večno. Ova misao može biti izvor snage i nade čak i u najmračnijim trenucima.
- Pružimo sebi ljubav i strpljenje
Nema boljeg trenutka da pokažemo sebi saosećanje nego kada smo izgubljeni. Lako je tada biti svoj najstroži kritičar, prekoravati se zbog grešaka i loših odluka.
Ali stalno kritikovanje samo će narušiti naše samopouzdanje i učiniti da još više sumnjamo u sebe. Osećaj izgubljenosti ne umanjuje našu vrednost niti sposobnosti.
Zato u ovim trenucima budimo strpljivi sa sobom. Pružimo sebi istu ljubav i dobrotu koju tako lako pružamo drugima. Setimo se da smo svi u procesu rasta, da svi grešimo i donosimo pogrešne odluke — i to je u redu
- Znajmo da je osećaj izgubljenosti normalan deo života
U teškim trenucima lako poverujemo da smo tu gde jesmo zato što nismo dovoljno dobri. Ali istina je da je osećaj izgubljenosti prirodan deo životnog puta.
Život je pun neočekivanih skretanja i svi ćemo više puta u njemu iskusiti ovaj osećaj. Umesto da ga gledamo kao dokaz naše nesposobnosti, možemo ga prihvatiti kao priliku za rast i unutrašnju transformaciju.
- Činimo dobra dela
Čak i kada se osećamo izgubljeno i loše, uvek imamo moć da učinimo nešto dobro za druge. Ljubaznost i saosećanje ne moraju biti velika gesta — može biti jednostavno pružanje pažnje i pomoći onome kome je potrebna.
Takvi trenuci nas podsećaju da nismo sami, povezuju nas sa drugima i usmeravaju naš fokus ka nečemu pozitivnom. Šireći dobrotu, ne samo da pomažemo drugima, već i sami sebi vraćamo osećaj svrhe i smisla.
- Verujmo sebi
Zvuči lako, ali kada smo izgubljeni, poverenje u sopstvene odluke i sposobnosti je često prvo što nestane.
Moramo se podsetiti koliko smo puta u prošlosti prevazišli prepreke i izdržali teške situacije. Verovati sebi znači priznati svoju snagu, hrabrost i vrednost.
Bez obzira na prepreke koje nas čekaju, imamo snagu da ustanemo i krenemo dalje.
- Prihvatimo promene i neizvesnosti
Promene i neizvesnosti mogu biti zastrašujuće, ali bežanje od njih samo nas sputava. Često želimo da sve ostane isto, jer nam to daje osećaj kontrole i sigurnosti, ali time sebi uskraćujemo priliku za rast i novo iskustvo.
Strah od promena je normalan, ali ne smemo dopustiti da nas zaustavi. U nama postoji unutrašnja snaga koja nam može pomoći da prebrodimo izazove i pronađemo nove puteve.
Kroz prihvatanje promena otvaramo vrata novim mogućnostima koje nam mogu pomoći da ponovo pronađemo svoju svrhu i jasniji pravac u životu.
Završne misli
Ako se trenutno osećamo izgubljeno u životu, znajte da nismo sami na ovom putovanju. Bezbroj ljudi koji su se nekada osećali izgubljeno na kraju su pronašli svoj put — i znam da i mi to možemo.
Zapamtimo, snaga da prođemo kroz ovu fazu već je u nama. Na kraju, ovo je naše lično putovanje.
Ne postoji univerzalno rešenje za osećaj izgubljenosti. Svako od nas ima svoj put i svoje korake, zato sebi dopustimo da ovu životnu sezonu prolazimo sopstvenim tempom. Birajmo ono što je najbolje za nas.
Dok prolazimo kroz ovaj period, imajmo na umu da nema ničeg lošeg u tome da ponekad zastanemo ili idemo korak po korak. Najvažnije je da nastavimo da istrajavamo i da idemo napred. Mi to možemo.
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Kako da budemo zadovoljni svojim životom?