„Ništa ne činite iz suparništva ili taštine, nego u poniznosti smatrajte druge većim od sebe.“ (Filbljanima 2,3)

Svima nam je dobro poznat borbeni poklič evolucije: „Opstanak najsposobnijih!“

Drugi način da se to kaže jeste da evolucija favorizuje sebičnost.

Priroda je puna iznenađenja. Generacijama su evolucionisti objašnjavali zašto se većina životinja razmnožava promiskuitetno, umesto da uzimaju jednog partnera za ceo život. Oni tvrde da što se životinje više razmnožavaju, više njihovih gena se prenosi na sledeću generaciju. A čuvanje i prenošenje gena sa generacije na generaciju se smatra važnim ciljem evolucije. Drugim rečima, evolucija favorizuje sebičnost.

Problem sa ovim objašnjenjem je u tome što prirodnjaci otkrivaju sve više primera jedinki koje ili čekaju duže nego što je potrebno da se pare ili se nikada ne pare. To nije baš sebično. Još gore za evoluciju je činjenica da te životinje zapravo pomažu drugim jedinkama da odgaje i nahrane svoje mlade. Na primer, dve trećine svih žutarica[1] (Serinus serinus) koje se hrane žirom nikada ne napuštaju dom da bi osnovale svoje porodice. To nije baš sebično! Kako evolucionisti ovo objašnjavaju?

Evolucionisti kažu da pomagači propuštaju priliku da se pare jer im to daje evolutivnu prednost očuvanja svojih gena. Jeste li primetili? Žutarice koje izlaze i pare se što je brže moguće favorizovane su evolucijom jer čuvaju svoje gene. A one žutarice koji pomažu kod kuće i nikada se ne pare favorizovane su evolucijom jer time čuvaju svoje gene! Kada evolucija koristi isto objašnjenje za suprotne aktivnosti, to pokazuje da evolucija nije nauka. To je samo izmaštana priča.

Izvor: creation moments

[1] Žutarica (Serinus serinus) je najbliži rođak Evropskog kanarinca.