Bake i deke trebalo bi da budu stručnjaci za decu. Podigli smo svoju decu i do sada bi trebalo da smo dovoljno iskusni i smireni da se nosimo sa usponima i padovima života naših unuka. Oni među nama koji tek što su dobili unuke gaje vizije postizanja savršenstva, da budu da ih njihovi unučići vole više od bilo koga drugog i da ih s ljubavlju zovu bako, deko, nano ili kako god im najviše prijalo.

A onda počne pubertet i dođu tinejdžerske godine i naš balon pukne. Oh, naši unuci nas i dalje mnogo vole – i mi i dalje ne možemo da poverujemo u preplavljujuću ljubav koju osećamo prema njima – ali njihovi borbeni hormoni čine ih teškim za život kod kuće, pa čak i kod nas.

Mi želimo da vodimo razumne, odrasle razgovore s njima, ali ponekad se borimo s tim šta reći. I ponekad ne uspevamo da kažemo prave stvari i to znamo.

Da bismo pomogli u identifikaciji problema, koje vrste razgovora definitivno treba izbegavati?

1. Grube i odbojne reči o njihovim roditeljima

Šaljive priče o nestašlucima i šalama vaše sopstvene dece mogu biti zabavne za vaše unuke. To je u redu, pa čak i daje osećaj ponosa vašim unucima što su dovoljno porasli da ih čuju, zajedno sa učenjem porodične tradicije. Ali ako i dalje osećate nezadovoljstvo ili tugu zbog ponašanja jednog od roditelja vaših unuka, oni to ne treba da znaju – osim ukoliko oni prvi ne izraze istu emociju u razgovoru.

Čak i tada, potrebno im je vaše vođstvo da bi se usmerili ka efikasnom i pozitivnom načinu suočavanja sa svojim osećanjima. Nije vaše mesto da se poveravate svojim unucima o propustima njihovih roditelja.

Još jedno klizavo područje je kada su roditelji naših unuka razvedeni. Bez obzira na to kako je raspoređeno starateljstvo, i bez obzira na to koliko disfunkcionalnim mi možda smatramo bivšeg supružnika našeg deteta, deca ne treba da to čuju od nas. Oni vole i mamu i tatu i pokušavaju da srede svoje misli.

Ne moramo ni hvaliti tog roditelja, ali je važno da pažljivo govorimo kada se ta tema pojavi. U našem slučaju, jednostavno biramo da se bavimo drugim temama – u životu našeg unuka ima dovoljno aktivnosti o kojima možemo da razgovaramo. Kada on spomene drugog roditelja, mi slušamo, komentarišemo na način koji mu daje do znanja da smo čuli i da cenimo njegove reči, a zatim prelazimo na drugu temu.

2. Priče o tome kako ste vi imali mnogo teže detinjstvo

Znate kako idu one priče. „Morao sam svaki dan da pešačim dva kilometra do škole kroz sneg – uzbrdo i nizbrdo!“ Ili: „Nikada nismo smeli da nosimo pantalone u školu, iako sam pešačila tri bloka do autobuske stanice po temperaturi ispod nule.“ A onda i ova: „Imali smo samo jedan porodični automobil, i svi smo ga delili. Nikada nisam imao svoj automobil.“ Zapravo, poslednja dva primera bila su iz mog ličnog iskustva.

Iako može biti u redu ispričati ove priče, one nikada ne bi trebalo da se koriste kako bi dete osećalo kao da uzima stvari zdravo za gotovo ili kao da njegova osećanja nisu vredna. Možda je vaše unuče nezahvalno, ali bi mu vaša pomoć da prepozna blagoslove koje ima predstavljala bolji pristup ovoj temi.

Iako možda mislite da ste imali stvarno težak život u svojoj mladosti, vaše teškoće nisu vama izgledale gore nego što vašim unjucima izgledaju njihovi problemi. Da, oni imaju različite probleme, ali to ne čini njihove probleme manje bolnim njima nego što su vaši problemi bili bolni vama.

Baka koja stalno priča priče kako bi „nadmašila“ svog unuka rizikuje da nikada ne bude shvaćena ozbiljno, ili još gore, da bude doživljena kao stara, zaostala osoba koja ne razume moderni život – pa je zbog toga irelevantna.

3. Negativne predrasude o mlađoj generaciji

Ranije sam to čuo od starije tetke svaki put kad bismo je posetili. Bila je ubeđena da su glavni razlog za povećanu stopu kriminala u njenom gradu – kao i veću stopu nezaposlenosti, pa i svaku drugu društvenu nevolju – bili tinejdžeri i njihovo loše ponašanje.

Priznajem, tinejdžerske bande postajale su problem u to vreme, ali razlozi za porast aktivnosti bandi bili su, i još uvek su, kompleksni. Svi njeni problemi nisu bili zbog tinejdžera!

Apokaliptičan pogled na društvo ne samo da nije koristan, već može uplašiti naše unuke. Okrivljavanje određene generacije samo podstiče i održava stereotipe. A to ne rešava probleme. Imamo li danas probleme s kojima se nismo suočavali u mladosti? Naravno. To će uvek biti istina, bez obzira na deceniju u kojoj živimo.

Nažalost, padajući spiralni trend društva je prirodni trend čovečanstva, osim ako Bog direktno ne interveniše. Dakle, ako postoji bilo kakva krivica, možda bi trebalo da preispitamo sebe da da bismo utvrdili koliko često se molimo za duhovno buđenje, i koliko smo otvoreni za delovanje Svetog Duha u našem životu.

Odličan razgovor koji možemo voditi sa našim unucima može biti o pronalaženju načina da napravimo razliku u njihovom svetu. Znate li neku decu koja rade nešto posebno? Možete li zajedno sa svojim unucima osmisliti moguće opcije za njih?

Možda ponudite najstarijem unuku da zajedno odete u misiju da radite sa decom u zemljama trećeg sveta. Takvo iskustvo može promeniti život tinejdžera i možda mu pomoći u izboru karijere. A to može dorprneti i da problemi kod kuće deluju manje zastrašujuće.

Znam za jednu porodicu čiji je sin postao zainteresovan za lokalnu politiku. Počeo je da piše pisma uredniku novina, i na kraju su štampali njegove članke. Sada je na koledžu i priprema se za budućnost u političkim vodama. Bio je ohrabren od svojih roditelja i bake i deke da pomogne da se promeni ono što je smatrao problemima.

Mnogo bi mi više koristilo da je moja tetka pokazivala brigu i pažnju prema beskućnicima i da je ohrabrivala i mene da zajedno sa njom volontiram u posluživanju obroka beskućnicima umesto što sam je slušala kako vređa te beskućnike jer se usuđuju da spavaju u njenoj ulici.

4. Osuđivanje svih elektronskih uređaja i društvenih mreža kao zla

Različite porodice svojoj deci dozvoljavaju različite količine i vrste vremena provedenog pred ekranima. Važno je da kao bake i deke ne kritikujemo pravila koja naši unuci imaju kod kuće. Možda mislimo da provode previše vremena na telefonima kod kuće, a možda ih donesu i kod nas. Ali mi možemo da postavimo svoja pravila.

Zabrana mobilnih telefona za vreme ručka i ograničavanje drugog vremena provedenog pred ekranima je razumno, i može se razgovarati o tome bez osuđivanja samih uređaja.

Odbijanje da se prizna stvarnost u kojoj dete živi, i ograničavanje razgovora o tome na negativne komentare, samo služi da ga otera od vas. Ono više neće hteti da ide kod bake i deke ako sve što rade jeste da ga gnjave da ostavi telefon.

Postoji mnogo aktivnosti u kojima možemo učestvovati zajedno sa našim unucima koje će ih držati u pokretu, razmišljanju i razgovoru. Budite kreativni u otkrivanju stvari koje možete raditi zajedno. To će prirodno dovesti do manje vremena provedenog pred ekranom.

Ali ako dete želi da razgovara o video-igrici koju igra, potrudite se da se informišete o toj igrici kako biste mogli inteligentno razgovarati o njoj. A kada dođe kišni dan, uživajte u filmu ili igrajte video-igricu zajedno. Čak možete slati smešne porukice jedno drugom s kraja na kraj sobe.

Opusti se, bako. Svet neće propasti ako se pridružite Snapchat-u zajedno sa svojim unucima. Možda će vam čak pomoći da ostanete uključeni u njihov život.

5. Bilo koji komentar koji umanjuje njihovu vrednost

Ponekad se rođenje unuka ne dogodi u srećnim okolnostima. Različiti problemi mogu biti razlog za to, ali rezultat je dete koje nije odgovorno ni za jedan od njih. Tada bilo koja porodična drama može preliti na to dragoceno biće. Dakle, budimo svesni svojih reči kako ne bismo doprineli tome.

Dete može ispoljiti svoje frustracije ponašanjem koje privlači našu pažnju. To čini naš život težim. Ali mi moramo zapamtiti da loše ponašanje ne znači da je dete loše. Razdvajanje ponašanja od naših emocija pomaže nam da se nosimo s njima na odgovarajući način. Tada možemo izraziti svoju ljubav lakše – jer je bezuslovna ljubav ono što mi kao bake i deke treba da pružamo našim unucima.

Mnoge bake i deke čak dobijaju starateljstvo nad svojim unucima kako bi im pružili najbolju šansu i nadu za budućnost. Ako ste to vi, znajte da ste moji heroji. Ali vaš nivo stresa može biti izuzetno visok. Tada je lako da se „oklizne“ i da se detetu otkrije koliko vam je težak život zbog njega.

I svi znamo da su pubertetlije i tinejdžeri ponekad i te kako naporni i buntovni zbog svojih burnih hormona i haotičnog društvenog života. Život sa ovom decom je izazovniji nego sa mlađom decom.

Međutim, te burne godine sazrevanja takođe pružaju dobre prilike za zabavu i razmenjivanje važnih iskustava. Pohađanje bilo kog događaja u kojem učestvuju vaši unuci njima će značiti više nego što možda ikada izraze. A neki od najboljih razgovora koji grade trajne odnose i poverenje mogu se obaviti kasno uveče kada vaš unuk prespava kod vas.

Ove kategorije sve imaju negativan ton, i zato ih treba izbegavati. Iako ne bi trebalo da bežimo od teških tema, trebalo bi da zadržimo pozitivan ton.

Svaka tema može imati svoju svetlu stranu, i trebalo bi da pomognemo našim unucima da je pronađu. Oni su svakodnevno „bombardovani“ negativnošću, ali mi ih možemo usmeriti ka svetlijem gledanju na stvari.

Na kraju krajeva, Filibljanima 4:8 kaže nam da razmišljamo o čistim, plemenitim, divnim i moralnim mislima. A to svakako znači da treba i da razgovaramo na isti način – sa svima, a ne samo sa našim unucima.

Izvor: Cross walk