Kažu da se mirisi vezuju sa uspomenama i ja verujem u to. Moji roditelji odavno nisu živi, a nekako ih se najviše sećam preko svog čula mirisa. Na primer, moj tata, koji nije živ već preko 50 godina, imao je običaj da se poprska kolonjskom vodom nakon brijanja. Dok sam bio mali, on bi često znao da me dodirne po obrazu svojom četkicom za brijanje punom paste za brijanje. Do današnjeg dana ti mirisi paste za brijanje i kolonjske vode podsete me na njega više nego bilo šta drugo.
Ovo, međutim, nije samo moje iskustvo. Svi mi imamo neke uspomene, dobre ili loše, koje nam naviru u sećanje kada omirišemo određenu hranu, stvari ili mesta. Znam mnoge koji ne vole miris cveća zato što ih taj miris podseća na gubitak voljenih osoba i sahrane na kojima su prisustvovali. Mnogima od nas neki specifični miris predstavlja okidač koji nam vraća u misli jasne slike nama dragih osoba ili upečatljivih događaja iz prošlosti.
Možda je zato apostol Pavle upotrebio našu osetljivost na mirise kao sliku uticaja koji hrišćani ostvaruju na druge ljude:
“Jer smo mi Hristov miris Bogu i među onima koji se spasavaju i koji ginu – jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život.” (2. Korinćanima 2:15-16)
Pavle nas podseća da naše ponašanje daje aromu koja ostavlja utisak na druge ljude i, poput mirisa, nosi sa sobom lepe ili ružne uspomene.
Moja je nada da će nam ovi praznični dani ostati u uspomeni ne toliko po mirisima hrane sa bogate trpeze, već po aromi dobrote, praštanja, samokontrole, vere i ljubavi – mirisima koji svedoče o Hristovom prisustvu u srcu; mirisima koji sežu mnogo dalje od praznične trpeze i traju daleko duže od sezone praznika.
Izvor:Bible talk
Možda će vas zanimati sledeće emisije: