Šeri je ugasila TV i pogledala ka ulaznim vratima. „Sreća što mama još nije stigla!”, pomislila je, “nikada mi ne bi dozvolila da gledam ovu seriju!“ Šeri je potom otišla u kuhinju, sipala sebi čokoladno mleko u čašu i sela za sto da radi domaći. „Oh, kada bi moj život bio kao život devojčice Anđele iz te serije!”, uzdahnula je.
Na mnogo načina, serija je podsetila Šeri na njenu porodicu. I ona je imala starijeg brata i dve mlađe sestre. Ipak, Šerini roditelji su bili mnogo stroži nego Anđelini. Anđela je imala svoju sobu, a uz to i momka. Imala je tako mnogo nezavisnosti i njeni roditelji je nisu stalno zapitkivali gde je pošla, da li je uradila domaći, kolio je džeparca uspela da uštedi ili je terali da ide u krevet u devet sati uveče.
Završna scena najnovije epizode vrzmala se po Šerinoj glavi. Anđelina mama je zamolila Anđelu da opere sudove nakon večere, na šta joj je Anđela odgovorila: “Pa šta ti misliš, ko sam ja?! Nisam ja Pepeljuga! Neću da perem sudove. Nije fer da stalno nešto od mene tražiš!” Potom je otrčala u svoju sobu i zalupila vrata.
Upravo tada, Šeri je čula kako se otvaraju vrata garaže. Nakon nekoliko minuta, balansirajući sa tri velike kese pune namirnica, Šerina mama se mučila da otvori vrata i uđe u kuću, a da ništa ne ispusti.
“Šeri, da li bi mogla da mi otvoriš vrata”, upitala je.“I ako bi mogla da mi pomogneš da odložim ove kese, bila bih ti jako zahvalna.”
Ne razmišljajući, Šeri je prevrnula očima: “Mama! Upravo sam sela da radim domaći. Zar ne bi Džoel mogao da ti pomogne oko toga? Zašto uvek ja moram sve da uradim?”
Iznenada, najteža kesa je ispala iz maminih ruku i sve se rasulo po podu. Duboko uzdahnuvši, Šerina mama je kleknula i počela da čisti nered. A Šeri ni prstom nije mrdnula da joj pomogne.
“Šeri, nemam pojma šta se s tobom događa, ali ne sviđa mi se tvoj ton niti tvoj stav. Odmah dođi ovamo i pomozi mi da sredim ovo. A o ostalom ćemo razgovarati kasnije.”
Te večeri, Šerina mama je insistirala da svi ostanu za stolom i nakon večere. „Želim da zajedno pročitamo jedan biblijski izveštaj večeras”, rekla je. Uzela je Bibliju sa police i dodala je Šeri. “Šeri, molim te, pročitaj 1. Mojsijevu 30:37-39.”
“I uze Jakov zelene pruteve topole i lešnika i kestena, i naguli ih do beline koja beše na prutevima. I stavljaše naguljene pruteve pred stoku u žlebove i korita kad dolažaše stoka da pije, da bi se upaljivala kad dođe da pije. I upaljivaše se stoka gledajući u pruteve, i što se mlađaše beše s belegom, prutasto i šareno.”
Šeri je završila s čitanjem i pogledala u mamu: “Šta to znači?”, upitala je.
“Ova priča može delovati malo zbunjujuće”, počela je njena mama, “ali mislim da ona ima mnogo čemu da nas pouči, a naročito tome koliko je važno šta gledamo. Kada je Jakov zabio u zemlju pred stadom šarene pruteve, ovce su bile pod jakim uticajem onoga u šta su gledale. Njihov život je bio pod uticajm stvari koje su posmatrale i kojima su bile izložene.”
“Mislim da shvatam šta želiš da kažeš”, tiho je rekla Šeri.
“Biblija nas upozorava da pažljvo biramo s kim ćemo se družiti”, dodala je mama. “Mi postajemo slični onima s kojima provodimo vreme.”
“Čak i kada nismo svesni toga, sve što posmatramo i svako s kim provodimo vreme utiče na to kakvi ćemo mi biti. Zato vaš tata i ja brinemo o tome šta vi gledate na televiziji, s kojim prijateljima se družite i na kakva mesta odlazite. Mi želimo da vi budete slični Isusu, a ne ovom svetu.”
Šeri je pognula glavu. Jasno je prepoznala kako njena omiljena serija već utiče na način na koji se ona odnosi prema članovima svoje porodice.
“Mama”, rekla je, “žao mi je što sam se onako ponašala danas. To je bilo baš nepristojno. A moram i nešto da ti priznam. Ima jedna serija koju ja ponekad gledam posle škole, pre nego što ti dođeš kući. Znam da to nije dobra serija i da me ne uči kako da poštujem svoje roditelje i budem dobra prema drugima. Žao mi je. Hoćeš li mi oprostiti?”
Izvor: faith writters
Možda će vas zanimati sledeće emisije