Nije svaka seksualna želja požuda. Bog je stvorio seksualnu želju. Ona ima svoje pravo mesto i može, u stvari, prerasti u „sveti čin“ u hramu braka. Ali, požuda je seksualna želja koja je izopačena. Evo moje definicije:
Požuda je seksualna želja koja obeščašćuje svoj objekt i omalovažava Boga. Ona omalovažava obećanja i upozorenja o posedovanju ili gubitku blagoslova Hristovih.
Osoba koja je objekt požude u vašoj glavi, ili na ekranu, ili na ulici je u vašem umu obeščašćena, jer je ne doživljavate kao dragoceno Božje dete, stvoreno po obličju Božjem, čiju bi večnu sudbinu trebalo da imate na umu. Jedini način da se predate ovakvom beščašću je da omalovažite Boga u naletu svoje neobuzdane požude – ne osvrćući se ni na obećanja o dobijanju ni na upozorenja o gubitku svih onih blagoslova koje Hristos donosi. Dakle, požuda je seksualna želja koja obeščašćuje svoj objekt i omalovažava Boga. Razmišljajte malo zajedno sa mnom o prirodnoj i duhovnoj ulozi samokontrole u vezi sa požudom…
Vera u Hrista pobeđuje zavisnost
Zavisnost je relativan pojam. Siguran sam da niko od vas nije potpuno zavisan od pornografije ili bilo kog seksualnog greha. Kada to kažem, mislim sledeće: Ako je motiv dovoljno jak, imaćete svu potrebnu samokontrolu da se oduprete bilo kom seksualnom iskušenju.
Na primer, ako imate osećaj da vas je večeras potpuno obuzela požuda – jače nego ikada u životu – i ako mislite da se jednostavno ne možete odupreti iskušenju da odete na internet i posmatrate golotinju, a onda, iznenada, neki maskirani terorista upadne u vašu sobu sa nožem pod grlom vašeg bračnog druga ili deteta i vikne: „Ako samo virneš u taj sajt, prerezaću joj/mu vrat“, najednom ćete imati svu potrebnu snagu i samokontrolu, za koju ste mislili da je nemate. Tada sigurno nećete kliknuti mišem!
Ili, ako u vašu sobu ušeta čovek i kaže: “Ako ne pogledaš u tu golotinju, daću ti milion dolara odmah”, odjednom ćete pronaći u sebi i više samokontrole nego što ste ikada pomislili da je moguće imati.
Zavisnost je relativan pojam. Činjenica je da 99% onih koji se predaju požudi, bilo imaginarno, putem posećivanja pornografskih sajtova, bilo realno, čineći blud i preljubu, nisu odlučujuće kontrolisani svojim seksualnim željama. Njih kontoliše ono što oni veruju – što veruju da će se dogoditi ako se prepuste svojoj požudi ili što se neće dogoditi ako joj se ne prepuste.
Duh Božji nam pomaže
Odlučujuće pitanje je da li verujemo da je cena koju ćemo platiti dovoljno visoka i neizbežna. Ako smo sigurni da će naše dete umreti strašnom smrću, imaćemo svu neophodnu samokontrolu. Ako smo sigurni da ćemo dobiti milion dolara, lako ćemo se iskontrolisati.
E sada, nema ništa isključivo hrišćansko kada se analizira motivacija za samokontrolu. To je jednostavno jedan od načina na koji ljudska bića funkcionišu. Samokontrola je bila stoička vrlina mnogo pre pojave hrišćanstva, i u njoj nema ničega isključivo hrišćanskog.
Pa ipak, apostol Pavle navodi samokontrolu (“uzdržanje”) kao rod Duha Svetog. Dakle, onima koji veruju u jevanđelje Hristovo i koji su opravdani verom, Sveti Duh postaje odlučujući uzrok samokontrole. Duh Sveti je taj koji proizvodi samokontrolu u verniku. Delovanje osobe je izuzetno važno i neophodno, ali nije i određujuće. Duh Sveti je taj koji određuje.
“Gradite svoje spasenje… jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.“ To znači: “Kontrolišite svoju požudu, jer je Duh Sveti taj koji je kontroliše u vama.” Pokažite uzdržanje, jer je to delo Božjeg Duha u vama. A kada On utiče na nas, mi reagujemo. Njegov uticaj u nama ispoljava se kroz naše delovanje. On stvara čudo samokontrole u nama, a mi to čudo pokazujemo na delu.
Ipak, Sveti Duh ne proizvodi istu onakvu samokontrolu kakvu su imali stoici. Stoici se nisu oslanjali na Hrista, niti su živeli za Hrista. Ali, Sveti Duh deluje u verniku zbog Isusove ljubavi, žrtve i slave. Krv Hristova je njegova cena, a lepota Hristova njegova misija.
Lepota Hristova je bolja
Stoga, Sveti Duh proizvodi samokontrolu u verniku otkrivajući Hristovu lepotu našoj duši, kao nešto što je lepše od svega na svetu, nešto što će nas najpotpunije ispuniti. On uklanja okamenjenost srca i slepoću duše, tako da možemo da prepoznamo i prihvatimo Hristovu lepotu onakvom kakva ona zaista i jeste.
A ono što nam On kroz Hristovu reč pokazuje jeste da je svu tu sveobuhvatnu, prožimajuću lepotu Hristovog karaktera, moguće izgubiti za večnost ukoliko ostanemo u raljama požude, zaglibljeni u svom licemerju, voleći seks više nego što volimo Hrista. On nas osvedočava da dolazi dan, a u izvesnoj meri je već i došao, kada ćemo radosno uživati u večnoj zajednici s Hristom, u kojoj će punina sreće nadići sva kratkotrajna zadovoljstva koja nam požuda danas nudi.
A to nas vraća na naš primer sa teroristom koji je spreman da prereže grkljan našem bračnom drugu ili detetu, kao i na čoveka koji nam nudi milion dolara. Sveti Duh nam pokazuje da je cena koju ćemo platiti još mnogo veća od te – da sve one trajne divote večnog života u zajednici s Hristom koje nam Duh Sveti otkriva, mogu biti zauvek izgubljene ako se danas prepuštamo iskušenjima požude i njenim privremenim i kratkotrajnim sladostima.
On otvara naše uši da bismo čuli Isusove reči: “A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao” – konačan i definitivan „teroristički napad“. On otvara naše uši da čujemo i ove Isusove reči: „Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga videti“ – nagrada koja je beskrajno veća od tričavih milion dolara.
Uzdržanje je rod Duha Svetog. On čini čuda. A ta čuda se ispoljavaju u našem životu. On ih čini otvarajući naše oči za prepoznavanje večne Hristove lepote – koju možemo ili zauvek izgubiti u glibu požude ili večno uživati u čistoti srca.
Izvor: desiringgod
Možda će vas zanimati emisije:
Misterija ljudske seksualnosti
Seks i seksualnost sa Biblijskog stanovišta