Da li ste ikada razmišljali o obavezama koje ćemo imati prema svojim roditeljima kada ostare? Ne mislim na zakonske obaveze (a njih ionako nema). Mislim na moralnu i etičku odgovornost. To je nešto o čemu sam mnogo razmišljala, naročito kada sam shvatila šta su sve naši roditelji žrtvovali da bi naše živote učinili boljim kada smo bili mali. Navešću deset stvari koje iskreno verujem da dugujemo svojim roditeljima kada oni budu zašli u “zlatne” godine.

Šta dugujemo svojim roditeljima kada ostare?

Pre nego što se pozabavimo dužnostima koje imamo prema svojim ostarelim roditeljima, želim da sa vama podelim jedan divan citat Tie Voker, koautora knjige “Nadahnuta negovateljica”. Tia kaže: “Starati se o onima koji su se nekada starali o nama je jedna od najvećih privilegija.” U potpunosti se slažem! Stoga, gledajte na sledeće “dužnosti” kao na način da prihvatite tu čast.

1. Tretirajte ih dostojanstveno i s dužnim poštovanjem

Prvo i najvažnije, tretirajte svoje roditelje dostojanstveno i s dužnim poštovanjem. Gotovo sve ostalo što ću kasnije navesti otelotvoruje tu obavezu, ali je ona toliko važna da treba da bude posebno izdvojena na samom početku. Svaka osoba na ovom svetu, od veoma mlade do veoma stare, zaslužuje da bude tretirana dostojanstveno. Iako je poštovanje, s druge strane, nešto što bi trebalo da se zasluži, a ne da se deli neosnovano, mislim da se možemo složiti da su ga naši roditelji i više nego zaslužili.

2. Nemojte ih tretirati kao decu

U našem društvu, postoji težnja da naše stare tretiramo kao decu. Ako mi ne verujete, sledeći put kada odete u kupovinu ili u restoran, obratite pažnju na to kako se osoblje obraća deci. A onda, uporedite tu boju tona sa bojom tona kojom se obraćaju starijima. Vrlo često ćete primetiti da se radi o potpuno istom tonu. To se zove “podetinjavanje” starih, a stručnjak za etiku Rendal Horton je na sajtu Huffington Post napisao sjajan post o tome zašto je to toliko ponižavajuće.

3.  Saslušajte ih

Vaši roditelji su proveli minimum 18 godina slušajući vas (a verovatno i mnogo duže od toga). Oni su strpljivo odgovorili na vaših 10,000 pitanja “zašto” dok ste bili mali. Pokazivali su iskreno zanimanje za vaše fascinantne priče o bubi koju ste videli na igralištu ili u vrtiću. Tokom vaših tinejdžerskih godina, slušali su vas kako se žalite (i žalite, i opet žalite) na sve, od vaših nepravednih nastavnika do njihovih nepravednih “policijskih časova”.

A sada je na vas došao red da slušate njih. Da, čak iako vam istu priču ponavljaju stalno iznova. Konačno, koliko su puta oni morali da slušaju o toj bubi na igralištu.

4. Odvojite vreme za njih

U našim odraslim životima mi smo toliko zaokupirani obavezama da često zaboravimo da pozovemo roditelje, a kamoli da ih redovno posećujemo. Dešava se, a to ne mora da znači da ste loš sin ili ćerka. Dobro vaši roditelji znaju da vi sada imate “svoj život”. Ipak, zar ne bi taj vaš život trebalo da malo više obuhvati i njih?

Svaki put kada se nasmeše i kažu: “Ma nema veze, dušo” kada zaboravite da ih nazovete i da im čestitate rođendan, oni tajno plaču u sebi. Mi svojim roditeljima dugujemo vreme. Konačno, oni su nama podarili gotovo svaki trenutak svog života.

5. Zalažite se za njih

Od podizanja glasa kada doktor pokuša da odagna zabrinutost vaše majke za njeno zdravlje rečenicom “to je sve normalno kada starite” do glasanja za kandidate koji se zalažu za interese starijih, zalaganje za roditelje jednostavno znači javno pokazivanje da vam je stalo do njih. Setite se svih onih trenutaka u kojima su oni stali vama u zaštitu – od nepravednih nastavnika, preko vršnjačkog nasilja, do doktora koji su vaše simptome okarakterisali samo kao “normalan deo sazrevanja”.

Ako vaši roditelji nisu u mogućnosti (ili zbog navika i predrasuda ne žele) da se zauzmu za svoja prava, učinite to umesto njih. Što budu stariji, biće im potrebnije da se vi zalažete za njih. Roditeljima koji su dementni to je naročito potrebno od vas, jer se njihov „glas“ najviše „zagubi“.

6. Učite od njih

Što se tiče naših obaveza prema našim roditeljima kada ostare, ovo je stvarno “win-win-win” situacija. Vaši roditelji će uživati u provedenom vremenu s vama. Oni će “pobediti” jer će vas naučiti tajnama porodičnih recepata, podeliti s vama priče iz njihove prošlosti i jednostavno vam preneti svoju mudrost. Vi ćete “pobediti” jer se nećete kajati jednog dana kada njih više ne bude. Nećete se kajati što niste pitali mamu kako da napravite omiljeni sos ili tatu kako je to bilo za vreme rata. A vaša deca, kao i svako naredno pokolenje, “pobediće” jer će se osećati čvršće povezanim sa istorijom svoje porodice.

7. Poučavajte ih

Druga strana iste “medalje” je, naravno, da vi poučavate njih. Mi imamo predrasude da su stariji poput „starog psa“, tj. da ne mogu više da uče nove „trikove“. Svi zbijaju šale o starim ljudima i tehnologiji.

Umesto da dekinu neveštost sa računarima iskoristite za zbijanje šala na porodičnom okupljanju, naučite ga kako da koristi računar. On želi to da nauči. On želi da održi korak s vašom generacijom i da oseti povezanost sa onim što vi volite. Samo imajte na umu da morate biti strpljivi. On je bio strpljiv kada ste vi učili da vozite bicikl… ili, još gore, njegov auto!

8. Obezbedite im da imaju mesto koje mogu zvati domom

Od svih dužnosti o kojima smo pričali, ova je jedina koja zahteva ozbiljnija finansijska sredstva. Međutim, to je i jedna od najvažnijih. Iako nismo zakonski u obavezi da obezbedimo kuću svojim roditeljima kada ostare, mi svakako imamo moralnu obavezu da im omogućimo da imaju topli dom. Ako to znači da im dozvolimo da žive s nama, tako i neka bude. Ako oni sami odluče da žele da žive u domu za stare, vaš posao time nije završen. Dom je mnogo više od samog krova nad glavom. Oni zaslužuju mesto koje je udobno i gde će se s njima lepo postupati.

Nažalost, u zavisnosti od vašeg rasnog i kulturološkog porekla, možda će vam biti mnogo teže da im to obezbedite. Jedna studija iz 2013. godine utvrdila je da su “stariji Latinoamerikanci znatno izloženiji boravku u staračkim domovima sa ozbiljnim nedostatkom kvalitetnog osoblja i odgovarajućeg staranja nego njihovi vršnjaci belci.”

9. Saznajte i ispoštujte njihove želje

Jedna od najtežih dužnosti koje imamo prema svojim roditeljima je da im, kada se njihov život približi kraju, ispoštujemo i ispunimo njihove želje. Nadamo se da još nije došlo vreme za to, ali sada je vaša dužnost da sednete i iskreno porazgovarate sa njima da biste saznali kakve su im želje. Nemojte to odlagati. Znam da je to teška tema, ali mnogo je bolje da o tome porazgovarate sada nego da pokušate da donesete čisto emotivno zasnovanu odluku kasnije.

10. Nemojte ih stalno podsećati koliko im činite

I poslednje, ali ne i najmanje važno, vi imate obavezu da ispunite sve gore navedeno bez stalnog podsećanja vaših roditelja koliko im toga činite. Nemojte im stalno davati do znanja koliko se žrtvujete time što ste im dopustili da žive s vama. Nemojte se dičiti i praviti pametnijim od njih kada ih poučavate nečem novom.

I najvažnije od svega, ne tretirajte ih tako kao da sve to što radite radite samo zato što morate. Naši roditelji nisu naše “obaveze”. Oni su ljudi koji su nas podizali i žrtvovali se za nas. Mi njima “dugujemo” sve. Kao što je Eleonora Ruzvelt rekla; “Divni mladi ljudi su slučaj prirode, ali divni stari ljudi su umetničko delo.” Tretirajmo ih kao blago i kao dragocena umetnička dela, što oni i jesu.

Izvor: creative healthy family