Drage tate,

Ne čekajte! Ne čekajte da vam ona kaže šta da uradite. Ne čekajte da se prljavi sudovi nagomilaju. Ne čekajte da deca postanu toliko glasna da se izbezumite.

Ne čekajte da ona bude iscrpljena. Ne čekajte da se ona razbesni ili da počne da gori u sebi. Ne čekajte da prođe vreme za večeru, a da deca još uvek nisu nahranjena. Ne čekajte da prođe vreme za kupanje. Ne čekajte da ona počne da vrišti.

Njoj ste potrebni sada. Potrebni ste joj od trenutka kada otvori oči do trenutka kada zaspi. Potrebno joj je da je odmenite onog trenutka kada zakoračite u kuću. Potrebni ste joj najviše baš onda kada kaže: „Neka, mogu ja to.“

Ona je umorna. Preopterećena je. Ona sama upravlja vašim brodom dok vi gledate i čekate da vam kaže šta da uradite. Ona se nada da jednoga dana nećete više čekati na njena uputstva, već samo uraditi ono što je potrebno da se odradi.

Deca moraju jesti. Deca se moraju okupati. Deca prave nered. Deca su glasna. Deca su neposlušna. Deci je potrebna pomoć da se obuku. Deca imaju domaće zadatke, igre, treninge i još mnogo toga.

Učinite nešto!

Ne čekajte! Do trenutka kada zatraži pomoć, ona je već “do guše u uzburkanoj vodi materinstva”, boreći se za vazduh i nadajući se da ćete joj baciti pojas za spasavanje. Stoga, ne čekajte!

U potpisu: Iscrpljene mame, sa svih strana!