Može li biti da vaše svakodnevne navike škode vašem stomaku, a da vi toga niste ni svesni?
Od jutarnje kafe do nepromišljenog jedenja, danas ćemo se obrušiti na neke od najčešćih svakodnevnih navika koje nanose štetu vašem stomaku.
Sva je prilika da ste krivi za makar jednu (ako ne i sve) od ovih malih tajnih navika.
Moguće je da uopšte niste ni svesni da činite nešto od toga!
Iako na prvi pogled mogu delovati bezopasno, vremenom one mogu narušiti zdravlje vašeg stomaka i doprineti pojavi brojnih neugodnih simptoma.
Radosna vest glasi: Danas možete početi sa odvikavanjem od tih nezdravih navika! Uz pomoć nekoliko malih trikova, bićete na pravom putu do zdravijeg i zadovoljnijeg stomaka.
Hajde da zaronimo u tih pet navika koje škode zdravlju vašeg stomaka:
#1 – Prečesto konzumiranje hrane
Da li primećujete da po čitav dan nešto grickate, pa čak i kada niste gladni? Možda koristite hranu kao utehu onih dana kada ste pod prevelikim stresom. Ili se možda okrećete hrani kada vam je dosadno. Mnogima od nas ova navika je nešto gotovo nesvesno i automatsko… Mislim, koliko puta ste uhvatili sebe sa grickalicama u rukama, a da nemate pojma kako su vam one dospele u ruke?
Ali, problem sa prečestim jedenjem je u tome što naš sistem za varenje tako nema predaha! Umesto da energiju usmeri na sopstveno obnavljanje, naš stomak čitav dan radi na razgradnji i apsorpciji hranljivih materija iz namirnica. Dodajte tome i mogućnost da već imate neki stomačni poremećaj, poput niskog nivoa stomačne kiseline i enzima… i stvorili ste savršene uslove za oluju u stomaku. Iako se naš želudac trudi iz sve snage, on ne može da sa izbori sa stalnim pretrpavanjem. To za posledicu ima da se ugljeni hidrati i ostali hranljivi sastojci ne rastvore u potrebnoj meri u samom želucu, što dovodi do pojave vrenja i ostalih neugodnih simptoma.
Ovo je jedan od razloga što se povremeni post smatra korisnim za zdravlje želuca. Post u suštini rasterećuje naš digestivni trakt i naše telo dovodi u stanje “odmora i oporavka” (navodeći naše ćelije da se čiste u procesu autofagije). Treba naglasiti da post nije za svakoga. U stvari, postoji niz situacija gde post ne bi bio primenjiv. Ono što bismo ovde predložili je da počnete da obraćate pažnju na to kada ste gladni, a kada niste i da jedete (i ne jedete!) u skladu sa tim!
#2 – Nepromišljeno ili prebrzo jedenje
Ko je ovde kriv za pregledanje instagrama dok jede? Teško je odreći se te navike (ja to dobro znam!), ali nepromišljeno jedenje je još jedan način na koji vi i nesvesno narušavate zdravlje svog stomaka!
Razlog za to je što varenje ne počinje u želucu, već pre nego što hrana uopšte i uđe u usta. Posmatranje, mirisanje, pa čak i razmišljanje o hrani našem stomaku šalje poruku: “Stiže hrana!” Ovo “budi” naš sistem za varenje, koji odgovara povećanim lučenjem enzima neophodnih za sam proces varenja. Slično tome, kada žvaćemo hranu, enizimi iz naše pljuvačke (amilaze) počinju da rade na razgradnji ugljenih hidrata. Kada nam je pažnja usmerena na nešto drugo ili kada prebrzo žvaćemo, mi u stvari preskačemo ove vitalne rane korake u procesu varenja.
Stoga, kada sledeći put sednete za sto, pokušajte da se odvojite od instagrama, utišajte zvono na telefonu i primenite princip koncentrisanog jedenja! To znači da usporite i u potpunosti se prepustite užitku obedovanja, postajući svesni ukusa, mirisa i teksture vašeg obroka. Čineći to, možda ćete se iznenaditi koliko ćete više centiti vašu hranu i uživati u njoj, a i vaš želudac će vam biti zahvalan na tome!
#3 –Konzumiranje previše kofeina
Kada biste nas poznavali, znali biste koliko mi volimo kafu… Stoga, i nas isto toliko boli kao i vas kada vam govorimo da vaša navika pijenja kafe u stvari škodi vašem stomaku!
Kao što je većini nas poznato, kofein aktivira sistem odgovora na stres i stimuliše lučenje hormona stresa, uključujući adrenalin i kortizol. Ovi hormoni stresa nas izvode iz moda “odmora i varenja” i aktiviraju mod “borbe i preživljavanja”. U takvom stanju, telo preusmerava energiju sa trenutno nebitnih funkcija (tj. varenja vašeg ručka) ka srcu i mišićima radi brze reakcije na nailazeću pretnju. Ubrzava se rad srca. Postajemo napetiji u iščekivanju. Ali, za naš jadni stomak to znači privremeno zaustavljanje lučenja hormona za varenje (ili njegovo nenormalno ubrzavanje). Vremenom, hroničan stres može čak dovesti i do disbioze (poremećaja ravnoteže crevne flore) i pojave poroznih creva.
Dakle, kakav uticaj na to ima vaše svakodnevno pijenje kafe? Ako pijete kafu, poznato vam je koliko je lako postati neumeren u tome. Dovoljno je da samo popijete jednu na početku dana, a onda još par u toku prepodneva, pa još koju posle podne… i, iznenada, vi već pijete i više od tri šoljice kafe svakog dana. Dodajte tome već ionako stresan dan i eto vam recepta za nevolju! Ovde bismo želeli da vas ohrabrimo da izmerite nivo stresa pod kojim se nalazite i da razmislite da li vam kafa (i druga pića koja sadrže kofein) zasta pomažu, ili vam ipak negativno utiču na zdravlje. Ako sumnjate da imate bolestan stomak, potpuno uklanjanje ili ograničavanje unosa kofeina u određenom vremenskom periodu moglo bi da vam bude od koristi.
#4 –Celodnevno sedenje
Ne samo da je životni stil u kome preovladava sedenje štetan za vaše zglobove, mišiće i kardiovaskularno zdravlje, već on može naškoditi i zdravlju vašeg stomaka.
To je zbog toga što dugotrajnim sedenjem pritiskamo naše orane za varenje, što može dovesti do usporavanja rada creva (tj. naša hrana ne može lako da prođe kroz sistem organa za varenje). Jednostavno rečeno, kao ljudi, mi nismo stvoreni da čitav dan sedimo! U stvari, ljudi su u prošlosti vekovima najviše vremena provodili na nogama, u svom prirodnom položaju. To je u potpunoj suprotnosti u odnosu na naš današnji način života, gde mnogi od nas rade od 9 do 5, sedeći pogrbljeni nad radnim stolom u većem delu dana.
Stoga, kako da se izborimo sa ovom epidemijom sedenja? Nažalost, polučasovno vežbanje verovatno neće biti dovoljno da nadvlada negativne efekte celodnevnog sedenja. Umesto toga, važno je kretati se što više, i to u različito doba dana. To može biti nešto tako jednostavno kao šetanje za vreme pauze ili ustajanje da protegnete noge i sipate sebi čašu vode svakoga sata. Naravno, i ulaganje truda u malo dodatne fizičke aktivnosti i vežbanja u toku dana je odlično.
#5 – Gomilanje negativnih emocija
Da li ste ikada duboko u svom stomaku osetitli uticaj neke snažne emocije, poput straha ili zabrinutosti? Ako jeste, neće vas iznenaditi da čujete kako negativne emocije mogu imati veoma realan uticaj na naše fizičko zdravlje, pri čemu zdravlje našeg stomaka nije izuzetak!
Kao ljudi, mi posedujemo čudesan dar – mogućnost da planiramo unapred, kao i da se osvrćemo na prošlost. Dok nam to omogućava da postignemo tako mnogo izuzetnih stvari, isto tako nam omogućava da u svom umu stalno iznova preživljavamo neke stresne situacije iz prošlosti. Čak nije neophodno ni da se nalazimo u stresnoj situaciji da bismo iskusili stres! Gomilanje besa u sebi, ponovno proživljavanje prošlih negativnih događaja, pa čak i postavljanje sebe u situacije u kojima ne možete ništa da promenite može zaista nagomilati stres u nama i veoma negativno se odraziti na zdravlje našeg stomaka.
Stoga, ako u sebi već predugo gomilate gnev, krajnje je vreme da ga se rešite (zauvek!). To može značiti da će možda biti potrebno da vodite dnevnik u kome ćete zapisivati misli koje vas opterećuju… A možda biste mogli da razmislite i o bokserskom treningu!
Počnite da lečite svoj stomak još danas!
Lečenje vašeg stomaka je prva stvar koju bi trebalo da učinite za svoje fizičko zdravlje. Stoga, ne odlažite to za sutra!
Možda će vas zanimati emisije: