Četiri koraka za izgradnju asertivnosti (samopouzdanja)

Autor: Dr Klej Tker-Led (Clay Tucker-Ladd, Ph.D.)

Svi mi treba da insistiramo na poštenom tretmanu – da se zauzmemo za svoja prava bez kršenja prava drugih. To znači taktično, pravedno i efikasno izražavanje naših naklonosti, potreba, mišljenja i osećanja.

Psiholozi to nazivaju asertivnošću, za razliku od biti neasertivan (slab, pasivan, popustljiv, samopožrtvovan) ili agresivan (egocentričan, bezobziran, neprijateljski nastrojen, arogantno zahtevan). Pošto neki ljudi žele da budu „fini“ i „da ne izazivaju nevolje“, oni „pate u tišini“, „okreću drugi obraz“ i pretpostavljaju da se ništa ne može učiniti kako bi se promenila njihova situacija. Mi ostali cenimo prijatne, uslužne ljude, ali kada god fina osoba dopusti pohlepnoj, dominantnoj osobi da iskoristi nju/njega, pasivna osoba ne samo da vara sebe već i podstiče nepošteno, egocentrično ponašanje u agresivnoj osobi.

Asertivnost je protivotrov za strah, stidljivost, pasivnost, pa čak i ljutnju, tako da postoji zapanjujuće širok spektar situacija u kojima je obučavanje i usavršavanje u ovome prikladno. Dublje proučavanje asertivnosti ukazuje na nekoliko vrsta ponašanja koje asertivnost obuhvata:

  • Spremnost da govorite, podnosite zahteve, tražite usluge i generalno da insistirate da se vaša prava, kao značajnog i ravnopravnog ljudskog bića, poštuju. To znači da je potrebno da prevazidjete strahove i samopovređivanje koji vas sprečavaju da preduzmete ove korake.
  • Spremnost da slobodno pokažete svoje negativne emocije (žaljenje, ogorčenje, kritiku, neslaganje, ugroženost, želju da vas ostave na miru) i da odbijete neprimerene zahteve.
  • Spremnost da pokažete pozitivne emocije (radost, ponos, svidjanje, privlačnost) i da dajete komplimente.
  • Spremnost da otvoreno pitate „Zašto?“, kao i da preispitujete autoritete i uvrežene tradicije, ne da biste se pobunili, već da biste preuzeli odgovornost za svoj udeo u kontroli date situacije da biste dobili priliku da utičete na njeno poboljšanje.
  • Spremnost da lako započnete, nastavite, promenite ili završite razgovor. Da podelite svoja osećanja, mišljenja i iskustva sa drugima.
  • Spremnost da se pravovremeno uhvatite u koštac sa manjim nelagodnostima, pre nego što se vaša ljutnja pretvori u intenzivnu ozlojedjenost i eksplozivnu agresiju.

Četiri koraka za izgradnju asertivnosti

Postoje četiri osnovna koraka koja vam mogu pomoći da postanete aktivniji u svakodnevnoj interakciji sa drugima.

  1. Shvatite u čemu su potrebne promene i verujte u vaša prava.

Mnogi ljudi prepoznaju da su iskorišćeni i/ili imaju poteškoća da kažu „ne“. Drugi ne doživljavaju sebe kao neasertivne, ali se osećaju depresivno ili neispunjeno, zbog čega i fizički pate ili imaju pritužbe na posao ili školu, ali pretpostavljaju da šef ili nastavnik ima pravo da zahteva sve što želi, itd. Ništa se neće promeniti dok žrtva ne prepozna da su njena prava ugrožena i ne donese odluku da popravi situaciju. Vodjenje dnevnika vam može pomoći da procenite koliko ste vi ugroženi, popustljivi, pasivni ili strašljivi, a takođe i koliko su drugi prema vama zahtevni, oštri, podmukli ili agresivni.

Skoro svako može navesti slučajeve ili okolnosti u kojima je bio previše otvoren ili agresivan. Te slučajeve možemo iskoristiti da bismo negirali svoju neasertivnost. Medjutim, mnogi od nas pokazuju slabost na ovaj ili onaj način – mi nismo sosobni da kažemo „ne“ prijatelju koji traži uslugu; mi ne znamo da udelimo ili primimo kompliment; mi dopuštamo supružniku ili deci da kontrolišu naše živote; mi ne smemo da jasno i glasno izrazimo svoje mišljenje na času ili svoje neslaganje sa drugima na sastanku, itd. Zapitajte se da li zaista želite da nastavite da budete slabi.

Možda će biti potrebno da se suočimo sa anksioznošću koja ide uz promene, da pomirimo sukobe unutar svog sistema vrednosti, da procenimo posledice asertivnosti i da pripremimo druge za promene koje će uočititi u našem ponašanju i stavu. Razgovarajte sa drugima o tome koliko je  prikladno da ba budete asertivni u određenim situacijama koje vas se direktno tiču. Ako ste i dalje uplašeni, čak i ako je to prikladno, koristite se desenzitizacijom[1] ili igranjem uloga kako biste smanjili osećaj anksioznosti.

  1. Definišite prikladne oblike asertivnosti za sebe u svakoj pojedinoj situaciji koja se vas tiče.

Postoji mnogo načina da se osmisle efikasni, taktični i pošteni asertivni odgovori. Posmatrajte dobar model. Diskutujte o problematičnoj situaciji sa prijateljem, roditeljem, šefom, savetnikom ili drugom osobom. Pažljivo pratite kako drugi reaguju na situacije slične vašoj i razmotrite da li su oni neasertivni, asertivni ili agresivni. Pročitajte neku od knjiga koje se bave tom tematikom. Većina terapeuta navodi da bi efikasan asertivni odgovor trebalo da sadrži nekoliko delova:

  1. Opišite (osobi koja je uključena) problematičnu situaciju, onako kako je vi doživljavate. Budite veoma konkretni u pogledu vremena i akcija, ne pravite uopštene primedbe, kao na primer: „Uvek si neprijateljski nastorjen (uznemiren, zauzet)…“ Budite objektivni; ne sugerišite dotičnoj osobi da je totalni promašaj. Usredsredite se na njegovo/njeno ponašanje, a ne na njegove/njene očigledne motive.
  2. Opišite svoja osećanja koristeći zamenicu „ja“, koja pokazuje da preuzimate odgovornost za svoja osećanja. Budite čvrsti i snažni, ne skrećite pogled. Budite sigurni u sebe. Ne budite previše emotivni. Koliko god je moguće, usredsredite se na pozitivna osećanja vezana za vaše ciljeve, a ne na svoju ljutnju na drugu osobu. Ponekad je od pomoći objasniti zašto se osećate tako kako se osećate, tako da vaša izjava postaje „Ja se osećam… zato što…“ (pogledajte sledeću metodu).
  3. Opišite promene koje biste želeli da se naprave. Budite precizni u vezi sa onim s čim treba prekinuti, a s čim otpočeti. Budite sigurni da su tražene promene razumne. Takodje, uzmite u obzir i potrebe druge strane i budite voljni da se, zauzvrat, i sami menjate. U nekim slučajevima, možda ćete već na umu imati jasne posledice koje će nastupiti ukoliko druga strana učini željene promene ili ako ih ne učini. U tom slučaju, trebalo bi da to jasno kažete. Nemojte izricati ozbiljne pretnje ukoliko ne možete ili ne želite da ih sprovedete u delo.

 

  1. Vežbajte davanje asertivnih odgovora

Koristeći odgovore koje ste upravo osmislili, odglumite problemsku situaciju sa prijateljem ili, ako to nije moguće, jednostavno zamislite neku asertivnu interakciju. Započnite sa realnim životnim situacijama sa kojima je lako nositi se i nastavite dalje, ka izazovnijim situacijama koje možete očekivati u budućnosti.

Ubrzo ćete shvatiti da, ukoliko vaš prijatelj realno igra svoju ulogu, treba da učinite više nego samo da vežbate asertivne odgovore. Shvatićete da, bez obzira koliko ste mirni i taktični, još uvek će vam se ponekad javiti osećaj da se radi o ličnom napadu od strane druge osobe.

Druga strana možda nije agresivna (s obzirom da ste vi bili taktični), ali biste vi trebalo da shvatite da je realno moguća pojava snažnih reakcija, poput: ljutnje, ličnog prozivanja po imenu, kontranapada i kritikovanja, traženja osvete, upućivanja pretnji, s jedne strane, ili pojave bolesti, iznenadne potištenosti i preteranog izvinjavanja ili pokornosti, s druge strane.

Vaš prijatelj, koji vam pomaže u igranju uloga, može da odglumi i neke verovatnije reakcije. U većini slučajeva, jednostavno pojašnjavanje razloga vašeg ponašanja i čvrsto zastupanje svog stava pomoći će vam da ovladate datom situacijom. Ali, postoje i dodatne tehnike o kojima biste mogli da razmislite ako vaše čvrsto uporište ne da rezultat.

U većini interakcija, asertivnoj promeni ne stremi isključivo jedna od strana, već najčešće obe strane žele da iskažu svoja osećanja, mišljenja ili želje (a možda i da pronađu svoj put). Dakle, obe strane moraju da postanu asertivne i da budu spremne da saslušaju onog drugog sa empatijom. Dobru komunikaciju čini postizanje zadovoljavajućih kompromisa.

Druga tehnika, koju treba pokušati primeniti kada se suočite sa posebno teškim situacijama ili ljudima, naziva se „pokvarena ploča“. Staloženo i odlučno ponavljajte jednu istu kratku i jasnu izjavu stalno iznova, sve dok druga strana ne shvati poruku. Na primer: „Želim da dodješ kući do ponoći“, „Ne svidja mi se vaš proizvod i želim da mi vratite novac“, „Ne, ne želim da idem da pijemo. Želim da ostanem kući i  učim.“

Ponavljajte istu izjavu na potpuno isti način sve dok vam se druga strana „ne skine sa ledja“, bez obzira na izgovore, odvlačenje pažnje ili argumente koje vam navodi.

  1. Pokušajte da budete asertivni u stvarnim životnim situacijama

Počnite sa lakšim, manje stresnim situacijama. Izgradite malo samopouzdanja. Po potrebi, prilagodite svoj pristup.

Potražite ili osmislite načine za izoštravanje vaših asertivnih veština. Na primer, zamolite prijatelja da vam pozajmi komad odeće, muzički album ili knjigu. Pitajte nepoznatu osobu za smer, zamolite je da vam usitini novac ili pozajmi olovku. Pitajte poslovođu prodavnice da vam umanji cenu zaprljanog ili blago oštećenog proizvoda, da vam pokaže ili zameni neki proizvod. Zamolite predavača da vam pomogne da razumete suštinu, da pronadjete dodatnu literaturu ili da ponovo prođete kroz gradivo koje niste položili na ispitu. Uvežbavajte javne nastupe; organizujte mala ćaskanja; delite komplimente prijateljima i nepoznatim osobama; obratite se odgovornom licu kada primetite neku nelogičnost ili neefikasnost; pohvalite druge kada dobro urade posao; podelite sa prijateljima i kolegama iskustva koja ste imali; itd. Redovno vodite dnevnik svojih interakcija.

 

[1] Desenzitizacija –  eliminacija ili minimalizovanje fizičkih ili psihičkih reakcija na odredeđenu stimulaciju. Ona pomaže ljudima da prevaziđu određene strahove (fobije), savladaju anksioznost ili odbace neefikasne i štetne obrasce ponašanja.

 

Izvor: psychcentral

(Visited 1.936 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.