„Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa nijedan od njih

ne može pastina zemlju bez Oca vašega.“

(Jevanđelje po Mateju 10:29)

Većina nas čula je više teorija koje pokušavaju da objasne na koji način su ptice sposobne da migriraju hiljadama kilometara da bi stigle na uvek isto mesto. Arktička čigra (polarna čigra) migrira oko 35,000 kilometara godišnje da bi prezimila na istom mestu kao i prethodne zime. Ali, izgleda da većina ptica ima ovu čudesnu sposobnost čak i ukoliko je ne koriste tako često i ne putuju toliko daleko.

U okviru jednog istraživanja, naučnici su posmatrali pticu iz grupe morskih papagaja, koju su uzeli iz njenog gnezda na obali Velsa i preneli je u Boston, a onda je pustili. Put preko jednoličnog Atlantskog okeana nije nešto poznato i svojstveno ovim pticama. Pa ipak, nakon 12 i po dana ova ptica se vratila u svoje gnezdo u Velsu, skoro 5,000 kilometara udaljeno od Bostona.

Najdramatičnija istraživanja poslednjih godina dovela su do otkrića da većina ptica poseduje malu količinu magnetskog materijala u mozgu što im, poput kompasa, pomaže da se orjentišu i tačno znaju gde se nalaze i u kom smeru treba da idu. Ali, dodatna istraživanja su pokazala da ptice obično istovremeno koriste više različitih metoda za navigaciju. One takođe koriste Sunce, zvezde, promene u vazdušnom pritisku, zvukove niskih frekvencija poreklom od vetra i mora, pa čak i mirise.

Ptičija sposobnost za navigaciju korišćenjem samo jedne od ovih metoda predstavljala bi čudo sama po sebi. Ipak, činjenica da ptice imaju na raspolaganju više metoda je svedočanstvo u prilog njihovom Tvorcu, koji im je obezbedio i dodatne metode navigacije kako bi u svakom trenutku i u različitim prilikama i uslovima mogle da se orjentišu i ne zalutaju. Kada On toliko brine o tim malenim stvorenjima, običnim pticama, zamislite koliko je više Bog zainteresovan za svaki detalj našega života.

Izvor: Patrik Kuk, “Kako ptice znaju gde da idu?” (Časopis Science, broj 84, str. 26)