Postoji veb-sajt koji se zove GodIndex, na kome ljudi mogu svakodnevno da ocenjuju Božji učinak. Ako se dogodi nešto loše, Bog dobija nižu ocenu, a ako je sve u radu, dobija višu ocenu. Ako ljudi smatraju da je Bog odgovoran za sve, onda su na mestu pitanja poput ovih: da li Bog izvršava svoj zadatak? Da li treba ponovo da Ga izaberemo na taj položaj?
Zato hajde da počnemo pitanjem: ko je Bog? „Znate, Bog može da učini bilo šta, daleko više nego što možete ikada zamisliti, pretpostaviti ili zatražiti! On to ne čini silom, već delujući u nama, duboko i polako, svojim Duhom.“ (Efescima 3,20 – prevod Biblije The Message)
Kakav je naš odnos sa Bogom?
„Ako se držite mog učenja, zaista ste moji učenici. Saznaćete istinu i istina će vas osloboditi.“ (Jovan 8,31. 32)
Šta treba da učinimo?
„Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.“ (Priče 3,5.6)
Šta je uzdanje ili poverenje?
Evo nekoliko definicija:
„Poverenje je verovanje pojedinca u reči, dela i odluke druge osobe, i spremnost za delovanje na osnovu tih reči, dela i odluka.“ – Roj Levicki
„Voli sve, veruj nekima, ne čini zlo nikome.“ – Vilijam Šekspir
„U Boga se uzdamo, a sve ostale ‘skeniramo’.”– Nepoznati autor
„Nikada ne verujte mužu koji je predaleko, ni neženji koji je previše blizu“. – Helen Rouland
„Poverenje je odricanje prava.“ – Miroslav Pujić
Razmislite šta možemo da naučimo iz ovih načina gledanja. Poverenje je verovanje u ljude, a potrebno je temeljiti ga na dokazima umesto na ličnoj veri, jer se ljudska priroda sastoji iz dve osnovne vrste stvarnosti – telesne i duhovne. Kad ovo udružimo i mudro poklanjamo svoje poverenje, razvijamo ‘pozitivnu psihološku higijenu’ i možemo pravilno postupati. Ali, nije reč samo o nama! Kao što je Francis Šefir primetio: “Umesto da u životu sebe stavim u središte svemira, ja kao hrišćanin moram učiniti nešto drugo. Ne samo zato što je to ispravno i što je greh ne učiniti tako, već zato što je važno za mene lično u ovom životu. Moram razmišljati kao što Bog razmišlja i moram želeti ono što Bog želi.”
Takođe, moramo biti spremni na različite odgovore koji dolaze od Boga. Na primer:
INSTANT BOG: mi pitamo, Bog odgovara.
OKASNELI BOG: mi tražimo i ponekad moramo dugo da čekamo na odgovor.
NEMI BOG: mi molimo, a Bog ćuti – ćutanje je odgovor.
Poverenje u Boga pruža značajne koristi:
PSIHIČKE: imamo manje briga i lakše podnosimo neizvesnost.
FIZIČKE: jačamo svoj imunitet i otpornost na bolesti.
DUHOVNE: vidimo da postoji nada u budućnost.
Proučavajući ove dobrobiti, stručnjaci su (uključujući i dr Davida Rosmarina, pridruženog člana psihologa sa Harvarda) u pisanom obliku izjavili: “Negativna uverenja i nepoverenje u Boga povezani su sa većom zabrinutošću i težim podnošenjem nesigurnosti.”
Ali nije dovoljno samo reći: ”Treba imati poverenja u Boga.” Momentalni odgovor bio bi pitanje: “Zašto?” Drugim rečima, šta je dokaz za to? Iza pitanja: “Da li Bog radi svoj posao?”, nalazi se dublje pitanje: “Zašto možemo verovati Bogu?”
To podrazumeva proveru “Božjeg učinka” tokom vremena, jer se na početku nalazimo u stanju nepoverenja.
Na samom početku Adam i Eva su odlučili da veruju zmiji umesto Bogu. Greh je u suštini prekid odnosa s Bogom – nepoverenje u Boga. Mi smo od Boga otuđeni grešni pobunjenici koji Ga ne poznaju onakvog kakav zaista jeste. Vilijam Kilpatrik je rekao: “Naš izbor (…) je u stvari isti izbor koji je bio ponuđen Adamu i Evi: ili verujemo Bogu ili verujemo na reč zmiji koja tvrdi da se možemo pretvoriti u Bogove.
To znači da Bog mora prvi da pokaže inicijativu da bi vratio našu ljubav i poverenje. “Jer, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom.” (2. Korinćanima 5,19) Primetite sled: Bog miri svet sa sobom, a ne sebe sa svetom. Problem nije u Bogu, već u nama.
Da li je Bog dostojan poverenja?
Šta je s dokazima? Neki ukazuju na Stari zavet i postavljaju mnoga pitanja o Božjem delovanju, moralu i etičnosti. Zasigurno postoje neki događaji koji nas mogu iznenaditi, poput sveopšteg potopa ili pokolja prvorođenih sinova u Egiptu. Ali, ipak su to postupci kojima je Bog pokušao da utiče na pobunjeni narod koji Ga nije želeo poslušati. Bog je spreman da se izloži opasnosti ostavljanja pogrešnog utiska samo zato što Mu je stalo previše.
Slika Boga u Starom zavetu je manjkava, uprkos svim porukama koje su preneli proroci i Božji narod. Jednostavno nije dovoljna. Upravo iz tog razloga je došao Isus – došao je da otkrije kakav je Bog zaista i da pokaže da je dostojan poverenja. Najvažniji dokaz je Isusov život, život Onoga koji je došao “odozgo” da bi otkrio istinu o Bogu.
Obratite pažnju na ovo: “Ko u mene veruje, ne veruje u mene, nego u onoga koji me je poslao, povika Isus. I ko mene gleda, gleda Onoga koji me je poslao. Ja – Svetlost – došao sam na svet da niko ko u mene verjue ne ostane u tami.” (Jovan 12, 44-46)
Ako je neko dete bilo zlostavljano, potrebno je mnogo vremena za obnavljanje poverenja. Preplašeno i povređeno dete se povlači i postaje sumnjičavo prema svakoj odrasloj osobi. Kako se ono može izlečiti? Samo ako mu pokazujemo pouzdanost, ljubav i staranje tokom dužeg vremenskog perioda.
Isto je i sa nama. Mi imamo pogrešne ideje o Božjoj prirodi i karakteru. Gledma oko sebe i pitamo se da li je Bog zaista Bog ljubavi kome možemo verovati? Uostalom, ne živimo li na planeti punoj zla? “Ako je Bog Bog ljubavi, zašto onda nešto ne učini ?” pitamo se…
On ne čini ništa samo zbog većih pitanja u svemirskom sukobu koji je usmeren upravo na ovo: da li je Bog pun ljubavi? Da li je pravedan? Da li je pouzdan?
Hajde da se za sada usmerimo na Boga i Njegova dela u sadašnjosti. Mnogi ispituju dokaze i dolaze do različitih zaključaka.
Na primer, H. L. Menken kaže: “Na ovom svetu vidim vrlo malo dokaza takozvane Božje dobrote. Naprotiv, čini mi se da se On na temlju Njegovih svakodnevnih dela, mora smatrati najglupljom, najokrutnijom i najopakijom Osobom.”
Ovo je uobičajeno gledište mnogih ljudi koji posmatraju svet i vide da nije u skladu s onim što bi se očekivalo od Boga punog ljubavi. Odmah na početku moramo priznati da je to istina. Ovaj svet je zao, prepun mržnje i okrutnosti. Ali, Biblija nam kaže da ga Bog nije takvog stvorio. Sadašnje stanje je posledica naših loših odluka i pobune protiv Boga.
To je slično dečaku koji je učinio nešto loše, a onda rekao svojim roditeljima: “To je vaša krivica.”
Iako su roditelji odgovorni za donošenje svoga sina na svet svi ćemo se složiti s time da svaki pojedinac ima slobodu izbora, i nikoga ne treba kriviti za tuđe postupke. Bog se nalazi u istom položaju. Jednom prilikom, K. S. Luis je primetio: “Prema Bogu se ponašamo kao što se policija ponaša prema čoveku koga su hteli da uhapse – što god da učini, može se upotrebiti kao dokaz protiv Njega.”
Čini se kao da Bog ne može pobediti: optužujemo Ga za sve što čini. Ali u Isusovom životu, smrti i vaskrsenju vidimo Boga kakav On zaista jeste. U Isusovim raširenim rukama na krstu prepoznajemo istinitost reči koje je izgovorio: “A ja – kad budem podignut sa zemlje – sve ću ljude privući k sebi.” (Jovan 12,32) Pokazujući sebe onakvim kakav zaista jeste i svim što je spreman da učini kako bi nas vratio k sebi, On privlači naše poverenje.
To je sasvim drugačija slika Boga! To je ključ sticanja poverenja u pravog Boga. Koji je razlog rasprava između ateista, agnostika i teista? Lari Vol komentariše: “Veliki deo problema je to što ste vi zauzeti neverovanjem u drugačijeg Boga nego što je Onaj u koga ja verujem.”
To je srž problema: naša gledišta unose razliku. Zato je najvažnije ispitati dokaze i doneti odluku o Bogu i njegovim delima na osnovu činjenica, a ne na osnovu onoga što osećamo. Kao što o ljudima ne bi trebalo da donosimo odluke na osnovu onoga što drugi o njima govore, tako i o Bogu treba sve lično saznati.
Da li Bog radi svoj posao? Bolje nego što možete zamisliti ! To treba sami da otkrijete!
Autor: prof. dr Miroslav Pujić
Odlomak iz knjige “Više od života”
Možda će vas zanimati emisije: