Pozitivan i konstruktivan pristup je često najbolji način da vaspitavate svoju decu. To više znači poklanjati pažnju svojoj deci kada se ponašaju lepo, nego primenjivati kaznene mere kada ona učine nešto što vam se ne sviđa.

Evo nekih praktičnih saveta za primenu ovog pozitivnog pristupa vaspitanju dece.

1. Budite im primer.

Primerom pokažite svom detetu kako treba da se ponaša. Vaše dete vas pažljivo posmatra da bi zaključilo kako da se ponaša u određenim okolnostima. Ono što činite često je mnogo važnije od onoga što govorite. Na primer, ako želite da vaše dete koristi izraz “molim te”, izgovarajte to i sami. Ako ne želite da vaše dete viče, trudite se da govorite smirenim i nežnim tonom.

2. Pokažite svom detetu kako se osećate.

Ako svom detetu iskreno kažete kako njegovo ponašanje utiče na vaša osećanja, to će mu pomoći da prepozna i sopstvena osećanja. Ukoliko započnete rečenicu sa “Ja”, to će vašem detetu pružiti priliku da posmatra stvari iz vaše perspektive. “Ja počinjem da se nerviram, jer me tolika buka ometa u razgovoru telefonom.” 

3. Prepoznajte i naglasite kada vaše dete uradi nešto dobro.

Kada se vaše dete ponaša onako kako vam se sviđa, dajte mu pozitivan podsticaj. Na primer, “Tako lepo se igraš. Baš mi se sviđa kako su ti sve kockice ostale na stolu.” To će učiniti mnogo bolji uticaj na vaše dete, nego da ste sačekali da se kockice sruče na pod i tek onda primetili i povikali: “Hej, prekini s tim!”

Ovakva pozitivna reakcija ponekad se naziva opisna pohvala, pošto na taj način detetu naročito naglašavate šta je to što je uradilo kako treba. Neka vam odnos pozitivnih prema negativnim komentarima bude otprilike 6:1. Zapamtite da ako bi dete moglo da bira između vašeg ignorisanja ili negativnog obraćanja pažnje na njega, dete će često izabrati ovo drugo, jer ono traži pažnju, pa makar i negativnu.

4. Spustite se na detetov nivo.

Kada se približite svom detetu, možete sebe podesiti prema njegovom načinu razmišljanja ili osećanjima. Kada se spustite na njegov nivo, dete će se lakše usredsrediti na ono što govorite o njegovom ponašanju. Ako ste se približili svom detetu i zadobili njegovu pažnju, nećete morati da ga terate da vas sluša.

5. Aktivno slušajte.
   

Aktivno slušanje deteta znači da klimate glavom na ono što vam ono govori i da ponavljate ponešto od onoga što čujete i što mislite da je vašem detetu bitno. “Izgleda da si zaista tužna što su ti kocke popadale.” Kada tako radite, to može pomoći malom detetu da se suoči sa pritiskom i snažnim emocijama poput besa, koje ponekad dovode do neželjenog ponašanja. To takođe utiče da dete oseti da je poštovano i da mu je pružena uteha. Na taj način mogu se ublažiti ili čak i sprečiti potencijalni izlivi besa kod deteta.

6. Držite obećanja.

Kada ispunjavate svoja obećanja, bilo dobra ili loša, vaše dete uči da vam veruje i da vas poštuje. Ono uči da ga nećete izneveriti kada mu obećate nešto lepo, a takođe uči i da ne pokušava da vam promeni mišljenje kada ste mu objasnili kakve će posledice snositi. Dakle, ako ste obećali da ćete ga izvesti u šetnju, nakon što pokupi svoje igračke, neka vam vaše patike za šetnju budu pri ruci. Ako svom detetu kažete da ćete napustiti biblioteku ukoliko odmah ne prestrane da trči, budite spremni da istog trenutka kada ono potrči izađete. 

7. Stvorite takvo okruženje koje će podsticati lepo ponašanje.

Okruženje u kome vaše dete prebiva može uticati na njegovo ponašanje. Stoga, vi možete oblikovati njegovo okruženje na takav način da mu ono pomogne da se lepo ponaša. Može to biti i nešto tako jednostavno poput obezbeđivanja dovoljno velikog, bezbednog i podsticajnog prostora za igru. Vaše čaše izgledaju baš zabavno za igru – detetu je teško da zapamti da ih ne dira. Smanjite šansu da dođe do problema, tako što ćete ukloniti sve vrednei lomljive stvari iz detetovog vidokruga.

8. Izaberite oko čega ćete se boriti.

Pre nego što se uključite u bilo šta što vaše dete radi – naročito ako mislite da kažete “Ne” ili “Prestani” – zapitajte se da li je to stvarno važno. Svođenjem pridikovanja, postavljanja zahteva ili negativnih komentara na najmanju moguću meru, stvarate manje prilika za sukob i loša osećanja. Pravila imaju svoje mesto, ali držite se samo onih koja su zaista važna.

9. Budite čvrsti i odlučni kad se radi o kmezanju.

Ako popustite svom detetu kada zbog nečega kmezi, vi ga, ne želeći, trenirate da to još češće radi. “Ne” znači “ne”, a ne “možda”. Zato nemojte ga izgovarati, ako zaista ne stojite iza izgovorenog.

10. Ne komplikujte stvari i budite pozitivni.

Kada dajete jasna uputstva na jednostavan način, vaše dete će znati šta se od njega očekuje. Na primer, “Molim te, drži me za ruku dok prelazimo ulicu.” Pozitivna pravila su obično delotvornija  od negativnih, pošto ona usmeravaju ponašanje vašeg deteta u pozitivnom smeru. Na primer, bolje je reći: “Molim te, zatvori vrata”, nego: “Ne ostavljaj otvorena vrata.”

11. Pružite detetu šansu da se ponaša odgovorno, ali i da oseti posledice svog ponašanja.

Kako vaše dete raste, možete mu pružati priliku da snosi odgovornost za svoje postupke. Takođe mu možete dopustiti da oseti prirodne posledice svog ponašanja. Ne morate vi izigravati lošeg momka sve vreme. Na primer, ukoliko je vašem detetu data odgovornost da samo spakuje svoju užinu, a ono zaboravi da to uradi, prirodna posledica je da ostane gladno na velikom odmoru.

U nekom drugom slučaju možda ćete morati da objasnite posledice neprihvatljivog ili opasnog ponašanja. U takvim slučajevoma, najbolje je unapred objasniti detetu opasnost posledica koje mogu nastati i navesti ga da razmisli i složi se sa vama po tom pitanju.

12. Recite to jednom i ne ponavljajte.

Ukoliko svom detetu suviše često ponavljate šta da radi, a šta da ne radi, ono će se, možda, jednostavno isključiti. Ako želite da mu pružite još jednu priliku da sarađuje, podsetite ga na posledice kojima će biti izloženo ukoliko ne želi da sarađuje. A onda počnite da brojite do tri.

13. Učinite da se vaše dete oseća važnim.

Dajte svom detetu neke jednostavne zadatke ili stvari koje može da uradi koje će biti svima na korist. To će mu pružiti osećanje vrednosti. Ako svom detetu pružite priliku da to često radi, ono će se izveštiti, osećaće se dobro dok to radi i želeće da nastavi s tim. A ako ga uz to i pohvalite zbog lepog ponašanja i uloženog truda, pomoći ćete mu da izgradi samopouzdanje.

14. Pripremite se za izazove.

Ima situacija u kojima može biti vrlo teško istovremeno se pobrinuti za dete i obaviti neke neodložne poslove. Ako se unapred pripremite za takve izazovne situacije, možete isplanirati kako da se postarate za svoje dete. Upozorite ga na vreme da će morati da prestane s onim što trenutno radi i preći na nešto drugo. Jasno mu kažite zašto vam je potrebna njegova saradnja. Tada će i ono znati šta se od njega očekuje.

15. Ne zaboravite da budete zabavni.

Često je od pomoći kada u svakodnevnu rutinu odgajanja deteta unesete dozu zabave. To možete uraditi uz pomoć pesme, humora i drugih interesantnih stvari. Na primer, možete izigravati čudovište koje golica kada su igračke razbacane svuda po podu. Humor koji vas oboje tera na smeh je sjajan, ali humor na račun vašeg deteta neće se pokazati korisnim. Imajte na umu da je osećanja male dece izuzetno lako povrediti njihovim “zadirkivanjem” od strane roditelja.

izvor: raising children