Kada ste se poslednji put osetili potpuno oporavljenim od stresnog radnog okruženja? Poslovni zahtevi su danas veći nego ikada, a sa povećanjem zahtevane brzine obavljanja radnih zadataka, kao i uvećanom mogućnošću gubitka posla i usložnjavanjem radnog okruženja, zaposleni su konstantno izloženi pritisku i stresu.
Kada vidimo da mnogi poslodavci pokušavaju da obezbede oporavak svojim zaposlenima plaćajući im članarinu za teretane ili masažu, setimo se reči ekonomiste Miltona Fridmana: “Ne postoji besplatan ručak.”
Međutim, oporavak od posla podrazumeva mnogo više od jednog sata provedenog u teretani. Nedavna naučna otkrića na polju pozitivne psihologije ukazuju na to da postoji pet osnovnih elemenata koji (idealno bi bilo u kombinaciji jednih sa drugima) promovišu potpuni oporavak od napetosti izazvane stresom na radnom mestu.
Stres i nedostatak oporavka
Mi smo pod stresom kada se osećamo nesposobnim da se izborimo sa zahtevima koji su postavljeni pred nas. Međutim, stres nije uvek negativan. Dokle god smo u stanju da se oporavimo nakon stresnog perioda, osećanje stresa nam ne nanosi mnogo štete. Uporno suočavanje sa akutnim i hroničnim izazivačima stresa, međutim, dovodi do iscrpljivanja tela (tzv. “alostatično opterećenje”) i može imati značajan uticaj na zdravstveno stanje.
Hronični stres (a naročito nedostatak oporavka od njega) može ubrzati procese gubitka zdravlja i dovesti do razvoja hroničnih bolesti. Paradoksalna je činjenica da bi telesne reakcije na stres trebalo da zaštite naše zdravlje, ali te reakcije, ipak, i same mogu biti štetne (McEwen & Lasley, 2002). Dakle, stres sam po sebi nije štetan, već štetu nanosi propuštanje da se na odgovarajući način oporavimo od njega.
Model za oporavak od stresa na radnom mestu
Šta činite kako biste se oporavili od stresnog radnog dana? Strategije oporavka su raznovrsne – neke su aktivnije (poput sportiskih aktivnosti), a neke pasivnije (poput gledanja televizije). Prema DRAMMA metodu, koji su predložili Njumen, Tej i Diner (Newman, Tay & Diener, 2014), postoje dve osnovne oblasti oporavka:
- Prevencija (smanjenje zahteva)
- Promocija (prikupljanje resura)
Potrebno je obratiti pažnju na obe navedene oblasti da bi se zaposleni na pravi način oporavili. Uz ove dve oblasti, sledećih pet elemenata promovišu oporavak od posla i pomažu subjektivnom osećaju blagostanja:
- Odvajanje – oporavak
- Autonomija
- Usavršavanje
- Smisao
- Povezivanje
Evo kako ćete izvući najviše iz svakog od ovih pet elemenata.
Odvajanje – Oporavak
Odsustvovanje s posla je neophodno za oporavak, naročito kada uspemo da se svesno isključimo iz razmišljanja o poslu. Za što potpuniji oporavak, idealno bi bilo da se naše aktivnosti u slobodno vreme ne zasnivaju na istim resursima koje koristimo i na radnom mestu. Zato frizeri koji uveče šišaju svoje prijatelje ili knjigovođe koje vikendom sređuju poslovne knjige svojim prijateljima, neće postići optimalan nivo oporavka tokom svog slobodnog vremena, iako su, možda, dobrovoljno odlučili da pomognu (ovo je naročito izraženo ukoliko oni i inače ne vole svoj posao).
Isto se događa i kada uhvatite sebe da razmišljate o poslu u slobodno vreme. Da biste se u potpunosti oporavili, potrebno je da se psihološki distancirate od svog posla i da se usredsredite na nešto potpuno drugačije.
Stoga, obezbedite da vam slobodne aktivnosti pomognu u potpunom odvajanju od stvari vezanih za vaš posao. Te slobodne aktivnosti mogu biti: spavanje, gledanje televizije ili izležavanje na plaži. Međutim, možda će vam biti lakše da se isključite nakon napornog dana ukoliko potražite nešto uzbudljivo čime biste se bavili ili neki hobi koji zahteva vaše potpuno angažovanje (npr. igranje fudbala, slikanje ili ples).
Autonomija
Da li ćete se dobro oporaviti tokom svog slobodnog vremena umnogome zavisi od toga da li ste dobili priliku da se bavite onim čime želite. Istraživanje je pokazalo da su nezavisnost i samostalnost u donošenju odluka od velikog uticaja kada se radi o blagostanju. Dobar primer toga bi bio ako, recimo, žurite sa fudbalskog treninga u lokalnom klubu (čiji ste lojalni član) da biste stigli na sastanak sa prijateljem (koji je upravo ostao bez posla), a onda jurite kući da biste čuvali dete (dok vaša supruga pohađa večernju školu).
Iako sve ove aktivnosti možete činiti dobrovoljno, velika je verovatnoća da se na kraju tog dana nećete osećati naročito odmornim i osveženim. Ono što je bitno je kako se osećate u pogledu aktivnosti u kojima uzimate učešća. Ako ih doživljavate kao obavezu, lišavate se jednog od značajnih elemenata sopstvenog zadovoljstva – osećanja da sami osmišljavate svoje slobodno vreme. 
Sloboda samostalnog donošenja odluka u pogledu slobodnog vremena je korisna jer je zasnovana na unutrašnjoj motivaciji, koja je ključni sastojak zadovoljstva. Samo kada makar jedan deo svog slobodnog vremena osmislite samostalno i u skladu sa svojim afinitetima, maksimalno ćete se odmoriti od svakodnevnih napornih aktivnosti.
Ako se prepoznajete u ovome, pokušajte ova dva trika za autonomiju:
- Razmislite o razlozima zbog kojih biste trebali biti zahvalni za priliku da učestvujete u određenim aktivnositma. Na primer, ako morate da izvedete svog psa u šetnju, a radije biste gledali televiziju, prisetitie se nekih lepih doživljaja sa svojim psom. Setite se koliko zabave to maleno stvorenje donosi u vaš život i koliko ste srećni što možete da imate psa. Budite zahvalni na svom drugaru. Zahvalnost podstiče pozitivne emocije i uvećava zadovoljstvo (B. Frederickson, 2003). Iako ćete morati da izađete napolje, umesto da se izležavate na kauču, bićete motivisaniji iznutra da to učinite i osećaćete veću autonomiju.
- Jedan od savremenih fenomena je taj da je naše slobodno vreme prepunjeno aktivnostima. Uprkos činjenici da smo sami izabrali da uzmemo učešća u ovim aktivnostima, sam broj događaja i nedostatak slobodnog vremena mogu nas ostaviti sa osećanjem robovanja našem kalendaru. Da biste našli vremena za sebe trebalo bi da rezervišete “Moje Vreme” u svom kalendaru. To će vam olakšati odbijanje nekih poziva i dozvoliti vam da sami izaberete kako ćete provesti to vreme. Možda ćete i pored toga završtiti radeći nešto uobičajeno, ali ćete biti zadovoljniji, jer ste imali autonomiju kod donošenja te odluke.
Usavršavanje
Usavršavanje se odvija kada koristite svoje veštine da biste savladali neki izazov, a kao rezultat toga doživljavate napredovanje i rast. Jedan od njavažnijih koncepata u pozitivnoj psihologiji, povezan sa usavršavanjem, je “koncept proticanja (strujanja)” (Csikszentmihalyi, 2003).
“Proticanje (strujanje)” je ono što iskusite kao razultat odgovarajuće ravnoteže između izazova koji je pred vama i vaše sposobnosti da ga savladate. Prevelika količina izazova dovodi do stresa, a premala do dosade. Prava ravnoteža obezbeđuje stanje protoka koje karakteriše osećanje potpunog predanja datoj aktivnosti i zaboravljanje na vreme
. Usavršavanje je važna komponenta pri aktivnom oporavku od svakodnevnih poslovnih obaveza.
Ozbiljna posvećenost pri ulaganju napora i korišćenju stečenih veština omogućiće vam izraženiji osećaj blagostanja i zadovoljstva životom.
Kada ćete iskusiti taj “protok” u svom životu? Možda baš onda kada se okušate u nečem novom, kao što je učenje stranog jezika ili uzimanje časova iz neke druge, vama omiljene, oblasti interesovanja.
Smisao
Zaljubljenici u pozitivnu psihologiju znaju da smisao predstavlja značajan element uspešnog oporavka od poslovnog stresa, pošto je to i važna komponenta nečijeg sveukupnog blagostanja. Uključivanje u aktivnosti koje vašem životu daju smisao i cilj ukloniće većinu negativnih emocija, obezbediti vam osećaj spokojstva i miran san, potvrditi vam sopstvenu vrednost i podupreti vaš razvoj i napredak.
Stoga, pronalaženje svrhe u načinu na koji provodimo svoje slobodno vreme pomaže potpunijem opuštanju. Da li tek treba da pronađete hobi koji će vam dati novi smisao? Ili se, možda, radi o pronalaženju svrhe u onim aktivnostima u koje ste se već uključili?
Povezivanje
Povezivanje sa drugima je jedan od najvažnijih životnih aspekata, koji se dovodi u vezu sa izraženijim subjektivnim osećanjem zadovoljstva, pošto je društveni život jedna od naših osnovnih ljudskih potreba (B. L. Frederickson & Losada, 2005). Provođenje slobodnog vremena u društvu prijatelja podstiče pozitivne emocije i kao posledicu ima povećanje zadovoljstva. Ovo je naročito tačno u situacijama kada ste pod toliko jakim stresom da osećate kako nemate dovoljno snage ni za druženje. Prema “Modelu pregorevanja u 12 faza”, koji su opisali Frojdenberger i Nort, povlačenje u sebe i izbegavanje društva je karakterističan znak depresije izazvane stresom, a takvo ponašanje depresiju čini još izraženijom (Freudenberger & North, 1992).
S druge strane, prijatelji mogu biti sjajan izvor neke lagane zabave. Kada ste se poslednji put zaigrali? Spuštanje sankama niz snežnu padinu ili oblačenje za maskenbal vraća nas u detinjstvo. Prema transakcionoj analizi, mi se najbolje povezujemo sa drugima preko našeg unutrašnjeg deteta. Istraživanje je utvrdilo da igranje podiže samopouzdanje, razvija sigurnost u donošenju vlastitih odluka i čini nas otvorenijim prema novim iskustvima i saznanjima (Newman, et al, 2014).
Završna poruka
Očigledno je da oporavak od poslovnog stresa podrazumeva nešto više od jednostavnog napuštanja poslovnog okruženja. Ako uhvatite sebe kako razmišljate o poslu tokom slobodnog vremena, možda bi trebalo da se prihvatite nečega što zahteva potpuno angažovanje i traži određene sposobnosti, trud i posvećenost dok vam istovremeno menja fokus i pomaže vam da se rešite razmišljanja o poslu.
Ako osećate da nemate dovoljno snage da izađete i nađete se s prijateljima ili da odete na trčanje na kraju dugačkog radnog dana, razmislite još jednom. Iako je potreban voljni napor da biste ponovo izašli iz kuće (a opuštanje na kauču može biti veoma efikasno sredstvo oporavka), setite se da su fizička aktivnost i povezivanje sa drugima sjajni izvori energije i da ćete se nakon toga osećati mnogo bolje.
Međutim, ako se još dugo nakon napuštanja radnog mesta osećate poput marionete, moraćete naći vremena da učinite nešto za sebe. Možete se posavetovati sa najbližima i razmotriti opcije koje su vam na raspolaganju. Otvorenost u komunikaciji je ključ uspeha.
Samo kada se na pravi način starate o sebi i potpuno isključite od posla, moći ćete da funkcionišete optimalno i da se na najbolji način postarate i za druge.
izvor: positivepsihology