Zaista, one ili postaju gorivo koje nas pokreće prema napred ili kočnica koja nas zadrži na mestu. Čudno je to kako su nekome one razlog da pruži najviše od sebe, a drugom isti razlog da odustane od svega. Neverovatno je da one nekome mogu biti krila, a nekome lanac. Ali to nije do njih, to je do nas. Mi odlučujemo što ćemo od njih napraviti, mi odlučujemo kakav će uticaj one imati na naš život.

Teškoće, zaista, ili stvore ili potpuno slome čoveka. Teškoće su ono što čini našu svakodnevicu, ali mi odlučujemo hoćemo li se na njih žaliti ili ćemo se nasmejati i krenuti dalje. Mi odlučujemo hoćemo li u njima gledati kraj života kakvog smo želeli živeti ili ćemo u njima gledati jedan naš novi početak. Mi odlučujemo  hoćemo li na teškoćama rasti i sazrevati, ili ćemo zbog njih samo još dublje tonuti u mrak, očaj ili beznađe.

Ništa tako ne stvara ili ne slama čoveka kao one svakodnevne teškoće. Teškoće nas naprave ovakvima kakvi jesmo, teškoće nam daju ono što nemamo i oduzmu ovo što imamo. Dok se jedni uz njih hvataju kao za štap pomoću kojega idu napred, drugi se od njih spotiču i padaju. Teškoće čine da u šumi ovoga života razlučimo stvari koje su nam istinski važne od stvari koje su nam nevažne i da izaberemo ono što u našem životu čini razliku.

Zato, nemojte se bojati poteškoća, možete se bojati samo da ih nećete imati. Nikada se nemojte požaliti na ono što život pred vas stavlja, bilo da se radi o zaprekama, izdajama, povredama, ranama ili nečem drugom. Dok će neke te stvari izdignuti, druge će te stvari baciti na pod. Niko vas osim vas samih ne može uništiti i nitko vas osim vas samih ne može spastiti, a teškoće su samo tu da se te stvari naprave brže i učinkovitije. To i jeste njihov smisao.

Izvor: savjetnikuspjeha.com