Jednoga dana video sam mrava kako nosi golem list. Mrav je bio malen, a list barem dva puta teži od njega…
Mrav ga je nosio s velikim naporom. Čas ga je vukao, čas ga podizao iznad glave.
Kad je dunuo vetar, list je pao, a pao je i mrav. List se okretao i padao, ali mrav nije odustajao od svoje namere. Gledao sam ga i pratio dok nije došao blizu rupe – ulaza u svoju kuću.
Pomislih: „Konačno je uspeo.“ No, prevario sam se, jer trebalo je da napravi još jedan važan korak. Naime, list je bio veći od rupe u mravinjaku i mrav ga je ostavio ispred i ušao bez tereta. Promrmljah: „Jadniče, tolika žrtva ni zbog čega.“ Setio sam se narodne poslovice: „Plivaj, plivaj i umrećeš na plaži.“ Ali, mrav mi je otkrio tajnu…
U rupu su ušli drugi mravi, pa počeli da kidaju list i odnose ga u malenim komadima. Činilo se da su sretni u poslu. Za malo vremena, više nije bilo velikog lista; ostali su tek komadići koje su mravi odmah uvukli u rupu.
Počeo sam razmišljati o svojim iskustvima. Koliko puta sam se obeshrabrio pred obvezama i poteškoćama? Da je mrav gledao veličinu lista, možda ne bi ni pokušao da ga ponese. Zavidio sam mravu na upornosti i snazi.
Svoja sam razmišljanja pretvorio u molitvu i zatražio od Gospoda sledeće:
• da mi podari upornost mrava, kako ne bih izgubio volju zbog padova;
• da mi podari ustrajnost mrava, kako bih nadišao svakodnevne poteškoće;
• da mi podari mudrost ovih mrava koji su podelili teret što je izgledao tako veliki;
• da mi podari poniznost kako bih s drugima delio plodove napornog rada tako da moj put ne bude usamljen;
• da mi podari milost kako bih mogao poput ovog mrava ustrajati na putu i kad na mene navale suprotni vetrovi, a posebno kada, zbog težine obaveza, ne vidim jasno put kojim mi valja ići.
Larve koje su očekivale hranu unutar mravinjaka gurale su mrava napred i dale mu snagu da pređe put s teškim teretom na leđima. Nakon tog susreta s mravom i ja sam dobio snagu na svom putu. Zato zahvaljujem Bogu što ga je stavio na moj put i naveo me da prođem baš tuda.
Izvor: bitno.net