Hajde da krenemo od osnovnih načela duhovne kondicije. Poput anonimnih alkoholičara, koji u svom programu od svakoga zahtevaju glasno priznanje da je alkoholičar, tako i vi treba naglas da kažete da ste van duhovne forme. Recite to sada. Recite glasno. Morate priznati da postoji problem pre nego što njime uopšte počnete da se bavite.

Dakle, u čemu je problem? Naša loša duhovna forma može se pokazati na mnogo načina. Hajde da uradimo jednu samoanalizu. Označite komentare koji se mogu primeniti na vas:

• Ne razmišljam previše o duhovnim temama.
• Idem u crkvu, ali ne osećam se kao deo toga.
• Smatram da smo svi deo duhovne svesti.
• Želim biti dobar/dobra, ali…
• Moj verski život je mehanički.
• Ne molim se mnogo.
• Moj „bog” je sve ono što je dobro u meni.
• Stalno pokušavam, ali ostajem duhovni promašaj.
• Vernik/vernica sam, ali ne idem u crkvu.
• Znam duhovnu teoriju, ali praksa je isuviše zahtevna.
• Verujem kako je duhovnost samo ljudska želja.
• Molim se, ali to nikuda ne vodi.
• Sâm/sama sam potigao/postigla prosvetljenje.
• Pokušao sam da budem vernik/vernica, ali ne ide.
• Bio sam vernik/vernica, ali više nisam siguran/sigurna.
• Nemam nikakvu predstavu o duhovnosti.
• Osećam se veoma dalekim u odnosu na Boga.

Ako će vam to pomoći, možete napisati neke izazove s kojima se suočavate u duhovnom smislu. Nekim ljudima vođenje dnevnika pomaže da ostanu fokusirani. Dalas Vilard je rekao: „Razumevanje je temelj nege. […] Ako negujete svoju duhovnu srž, srce ili volju, morate ga razumeti.”

Ovde nam može biti od pomoći i poređenje s fizičkom spremnošću. Šta činite kada ozbiljno razmišljate o vežbanju? Ispitate svoje trenutno stanje. Uzimate u obzir ono čemu je potrebna najveća pažnja. Usvajate program vežbanja usmeren na probleme. Pravite raspored. Planirate put. Odlučujete kada, gde, kako, šta i sa kim. Već vam je poznato zašto. „Emocionalna zdrava duhovnost je realna, a nije puna iluzija i poricanja.”

Onog trenutka kada počnete o svemu da razmišljate na duhovan način, to i nije toliko drugačije, zar ne? Ipak, potrebno je o tome razmišljati. Nije naročito teško tošto možete ućutkati i zaboraviti ― na isti način ne možete ignorisati fizičku formu. Treba da budete što objektivniji, a onda da počnete pratiti plan koji ste načinili. Ovde vam isto tako mogu pomoći i drugi― na primer, lični trener. Ponekad ne znate šta nije u redu ili šta vam je činiti, pa se savetujete s nekim ko vam može pomoći.

A onda, sve to treba sprovesti u delo ― potrebno je preduzeti neke praktične korake. Kao što vas pretplata na članstvo u teretani ne čini fizički spremnim, tako vas ni veliki planovi ne mogu učiniti duhovno spremnim.

Zatim, taj program treba uklopiti u svakodnevni život. A to je jedan od većih problema. Mi jednostavno ne uključujemo duhovne stvarnosti u svakodnevni život. Ne vidimo način na koji je naša duhovna priroda uključena u naš život, a to je, u većoj meri, na našu veliku štetu:

„Naša duhovnost je vrlo slabo povezana sa realnošću našeg svakodnevnog iskustva. Skloni smo dualizmu ― duhovni život na jednoj strani, a ostatak života na drugoj. Verujem da je to tako zato što nismo razumeli koliko je snažno naš duhovni život i rast ka celovitosti ― što je istinska duhovnost ― isprepletan dinamikom našeg postojanja i delovanja.”Ovo su osnovna načela: Prepoznati važnost duhovnosti, želju za duhovnim rastom i da tome želimo da damo prednost u životu. To znači da treba odvojiti vreme za to. Ne možete postići dobru formu preko noći. Isto načelo primenjljivo je i na duhovni svet. Kao što se sa pet minuta vežbanja ništa ne postiže, tako se ni sa pet minuta duhovnosti ništa ne postiže.

Ovo je osnova od suštinskog značaja. U četvrtom poglavlju više ćemo se baviti važnošću duhovne kondicije i time na koji način je možemo postići. Ali za sada, držimo se osnovnih načela: šta smatrate važnim za sebe, šta ćete izabrati i šta ćete u vezi sa tim činiti.

1. 1.Verujem da je važno razvijanje duhovne strane. Priznajem da sam duhovno slab. Jasno je da moram nešto učiniti.
2. 2.Odlučio/odlučila sam da postanem duhovno spreman/spremna. Znam da to zahteva veliki napor, baš kao i fizičko vežbanje. Ali to je ono što želim učiniti.
3. 3.Radim na tome. Ne donosim odluku da ću to učiniti kasnije. Kao što je slučaj sa vežbanjem, ne govorim da ću početi da vežbam sledeće sedmice. Počinjem sada.

Zapravo počinjem upravo sada, dok čitam ovu knjigu. Sada kada ste dali obećanje, nastavite!

Evo saveta poznatog čoveka koji je znao kako izgledaju duhovne bitke, upravo kao i fizičke:

„Zar ne znate da na trkalištu svi trkači trče, ali samo jedan dobija nagradu? Tako i vi trčite da je osvojite. Svaki takmičar se uzdržava od svega: oni da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. Zato je ne trčim besciljno i ne udaram pesnicom kao da mlatim vazduh, nego krotim svoje telo i potčinjavam ga.” (Korinćanima poslanica prva 9, 24―27)

Da li primećujete različite strane ovde spomenute fizičke aktivnosti? Apostol Pavle ovde govori o trčanju trke. Ako ste se prijavili na takmičenje, šta je pre toga trebalo da učinite? Počnete sa trčanjem ― trenirate za trku. Da ne čekate dan trke i samo se pojavite. Zatim, Pavle ukazuje na činjenicu da je to trka i da se trči za pobedu. Može biti zabavno, ali treba imati cilj, svrhu. Disciplinovano vežbanje, koje je takođe spomenuto, osmišljeno je radi osvajanja nagrade, u ovom slučaju večne nagrade.

Rezultat? Svrha. Motivacija. Podsticaj. Postoji razlog za trčanje. Postoji razlog za duhovnu spremnost. To je trčanje u duhovnoj trci i osvajanje duhovne nagrade. Izraz je isti. Kao što Pavle kaže, on ne trči kao onaj koji mlati vetar, bije zamišljenog protivnika. Ovo je stvarna trka, a obuka za trku vas treba osposobiti za to. Zato, Pavle zaključuje, on disciplinuje svoje telo poput atletičara i vežba kako bi postao spreman.

Ove reči su ključne i za duhovnu kondiciju. Moramo biti disciplinovani. Drugim rečima, treba da imamo volju da nastavimo, bez obzira na okolnosti. Treba da vežbamo, i to iz pravih razloga. Nije dovoljno samo povremeno raditi vežbe, već one moraju da budu osmišljene tako da bi nas osposobile upravo za ono što nam je potrebno.

Jer, na kraju, nije svrha u vežbanju. Postoji razlog za to. Želimo da budemo u kondiciji kako bismo se na pravi način uhvatili u koštac sa životnim izazovima, bilo fizičkim ili duhovnim. Želimo da budemo sposobni za trčanje životne trke. A najviše od svega želimo da trčimo kako bismo prošli cilj i dobili nagradu.

Kris Adams kaže: „Ljudi kažu da mršavljenje ne podrazumeva šetnju parkom. Kad to čujem pomislim da u tome i jeste problem.”

Upravo tako. Vežbanje nije „šetnja parkom”, nešto vrlo jednostavno; ali ako šetnje parkom nema, onda nema ni vežbanja.

Šta to treba da znači? Uzmite duhovne patike za trčanje ― i krenite!

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

Odlomak iz knjige Duhovna kondicija

Možda će vas zanimati emisije:

Zašto volimo prečice?

Kako se suočavati sa izazovima?