Danas preduzeća posluju u vrlo dinamičnim uslovima, i da bi opstala i održala se na tržištu vrlo je važno da imaju kvalitetan menadžment. Važno je da menadžeri imaju konkretna znanja iz svoje struke ali, po mome mišljenu, to nije jedini uslov za kvalitetno upravljanje. Pored analitičkih sposobnosti, sposobnosti rešavanja zadataka, želje za upravljanjem, komunikacijskih veština te iskustva, vrline koje bi svaki menadžer trebalo da ima su razumevanje, poštenje, osećaj za svoje podređene, upornost i predanost ciljevima.

Vrlo je važan sistem vrednosti koji kreće od samog menadžera. Pod tim ne mislim isključivo na ono što inače ubrajamo u sistem vrednosti – viziju, misiju i ciljeve – već i na neke lične vrednosti do kojih menadžer drži. Menadžer je taj koji može odrediti radnu klimu i svojim vrednostima stvoriti osećaj privrženosti svojih podređenih. Menadžeri treba da imaju osećaj za svoje podređene, uvažavaju njihove poslovne, ali i privatne potrebe. Bitno je stvarati otvorenost i poštenje u odnosima sa saradnicima, pokazivati interes za osobe s kojima se komunicira i odvojiti neko vreme kako bi se saznale bitne stvari o svojim saradnicima. Potrebno je pokazati zanimanje i razumevanje za interese, probleme i potrebe podređenih i pružati im potporu. Verujem da se takvim pristupom povećava produktivnost zaposlenih. Druga važna vrlina menadžera na koju bih se volela fokusirati je upornost i predanost ciljevima…

David Thoreau je napisao: „Ako čovek s poverenjem grabi u pravcu svog cilja, ako teži živeti životom kakav je zamislio, uspeće i pre nego što se tome nadao. Ako ste sagradili kule u vazduhu, to ne mora biti izgubljeno; to je upravo tamo gde bi trebalo biti. A sada ispod toga sagradite temelje“.  Uporni ljudi ne odustaju od svojih ciljeva. Bez obzira na poteškoće i razočaranja na putu prema cilju, oni pronalaze snagu i motivaciju da postignu ono što žele. Odustati na prvoj prepreci je lako…Pogotovo zato što je neuspeh obeshrabrujući osećaj.   Ali istrajati do kraja je vrlina na kojoj treba raditi.  Upornost povećava znanja i veštine. Takođe, povećava se samopouzdanje i zadovoljstvo kada se dođe do određenog, unapred zacrtanog cilja. Uz upornost se nužno veže i strpljivost i adekvatna raspodela vremena i zadataka. I treća, ali ne i manje vredna vrlina, koju smatram izuzetno bitnom je poštenje. Ponekad ljudi smatraju da je nemoguće istovremeno biti i menadžer i poštena osoba. Ja se, lično, ne slažem s tim. Smatram da su poštenje i transparentnost vrednosti koje su čvrsti temelj na kojem se mora graditi i odnos sa zaposlenima i dugoročno poslovanje. Poštenje sa sobom povlači i hrabrost, jer kako je rekao J. Dučić: „Čovek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne ume podneti, a potrebna je i velikodušnost koju on ne može razumeti.”
Menadžerski posao nije lagan. Zahteva i fizičku i psihičku kondiciju. Verujem da je za svakog menadžera najvažnije da sam bude potpuno izgrađena ličnost, s čvrstim stavovima i uverenjima, s formiranim sistemom vrednosti, i da pred sobom ima jasne ciljeve. I ono što je svakako neizostavno – veru u ono što radi.

Izvor: http://zvijezda-vodilja.bloger.index.hr/post/vrline-modernih-menadzera/6551924.aspx