Poverenje kome većina roditelja teži, u odnosima sa decom se ne podrazumeva. Ono se stiče, gradi, razvija vremenom.

U ranom predškolskom uzrastu vi ste apsolutni uzori svojoj deci. Oni tada veruju da ste najpametniji, da sve znate, da nikada ne grešite. Posmatraju vas kao nekakva super-bića i ono što vi od njih tražite ne preispituju već odmah prihvataju.

Međutim, kako odrastaju, deci je sve potrebnije da im pokažete argumente na osnovu kojih nešto od njih zahtevate. Tek ukoliko razumeju da su vaši zahtevi opravdani, izgradićete odgovarajuće odnose međusobnog poverenja.

Takođe, što je dete starije, njegove potrebe se sve više usložnjavaju a poverenje je sve više povezano ne samo sa zadovoljavanjem osnovnih potreba, već i sa načinom komunikacije, razumevanjem, opštim roditeljskim stavom.

Sa započinjanjem formiranja poverenja ne možete poraniti. Čuveni psiholog i psihoanalitičar Erik Erikson smatra da postoji osam faza razvoja tokom životnog ciklusa. Prva među njima jeste osnovno poverenje nasuprot osnovnom nepoverenju koja traje tokom prve godine života. U ovoj fazi, načinom na koji se brine o zadovoljavanju njegovih osnovnih potreba, majka stiče osnovno detetovo poverenje. Njenu brigu i nežnost (ili možda nebrigu i grubost) dete zatim generalizuje na sve odrasle osobe. Istovremeno ono razvija i samo-poverenje, tj. sve je sigurnije u sopstvene mogućnosti u daljem zadovoljavanju svojih bioloških potreba. Što je kvalitet nege i zaštite koje dobija na višem nivou, tj. što je odnos majke (ili neke druge osobe koja se brine za njegove potrebe) nežniji, stabilniji i postojaniji, utoliko je čvršća i osnova poverenja koje se kod deteta razvija.

Preduslov za zdrav razvoj

Moguće krize ovog ranog stadijuma jesu situacije kada se osnovno, početno poverenje preobražava u nepoverenje. Ovi preokreti nastaju kada se dete oseća zapostavljeno, zaboravljeno, zanemareno. Na primer, kada se majka ponovo posvećuje poslu sa koga je odsustvovala za vreme trudnoće i postnatalnog perioda, kada su roditelji izrazito nesložni po pitanjima vaspitanja deteta, ili su prezauzeti krupnim promenama u porodici (gubitak nekog člana porodice, rođenje nove bebe…). Iako ovi događaji nemaju direktne veze sa detetom, ono će se osećati nesigurno, zbunjeno, a njegovo osnovno poverenje biće poljuljano. Po Eriksonu, ali i po mnogim drugim psihijatarima, dečjim psiholozima i pedagozima upravo je ova prva, rana faza stečenog poverenja u svoje okruženje a zatim i u sebe, preduslov za kasniji zdrav razvoj.

Izvor: yumama.com