Potpuno svesna kompleksnosti postavljenog pitanja i varijabli koje je potrebno ukrstiti da bi se dao precizan i tačan odgovor, ipak sam se odlučila da pišem o ovoj temi. Zašto? Zato što mislim da je važna i zato što se često susrećem sa ljudima koji ne ostvaruju ono što bi želeli, a ne znaju odakle da počnu kako bi nešto promenili, ako uopšte i razmatraju promenu. Za sve one koje je privukao ovaj naslov, volela bih da ovaj tekst bude poziv za razmišljanje. Cilj mi je da se svako od nas priseti neke situacije/stanja kojim nije zadovoljan i da započne sa promenom, tako što će razmisliti o tome zašto ne uspeva, i još važnije, šta je to što on/ona može da uradi u toj situaciji. Za početak, mislim da je to dovoljno i da je realan cilj za jedan tekst da ga ostvari. Ja ću, u želji i nameri da pomognem u analizi, ponuditi neke od mogućih „tačnih“ odgovora.

Izostanak truda – teško nam je, pa radimo po malo ili ni malo

Veoma često ljudi ne uspevaju da ostvare svoje ciljeve zato što istinski nisu spremni da se trude, ulože veliki napor i podnose teškoće. Da bismo ostvarili više, potrebno je da damo više. To ponekada znači ulaganje dodatne energije kada nam je jako teško i kada bismo najradije napustili sve i otišli, jer smo se jako umorili. Sposobnost da istrpimo teškoće, da se odupremo inerciji i pronađemo dodatnu snagu onda kada bismo najradije seli i gledali televizor jesu neki od važnih faktora uspeha. Samo aktivno!

Ne radimo prave stvari – planiranje i prioriteti

Često se u praksi dešava da nam nije problem da radimo – aktivnosti je tu, ali da i dalje ne ostvarujemo uspeh. Ponekada je razlog upravo u tome što ne radimo prave stvari, drugim rečima rasipamo energiju i trud. Nekada je ovo posledica odlaganja ključnih aktivnosti (koje su najčešće teške i obimne), a nekada ne znamo pravac kretanja ili nam nedostaje plan. Neki ljudi imaju poteškoća u postavljanju prioriteta, što im u velikoj meri otežava realizaciju ciljeva. Za prevazilaženje ovog problema nam je važno da budemo svesni svih aktivnosti koje obavljamo, da nakon toga procenimo šta je ono što je ključno za ostvarenje uspeha i da se na to usmerimo.

Samosabotiranje – projektovanje negativnog ishoda

Ono što govorite sebi dok mislite na neki ishod će vas i voditi ka takvom ishodu. Drugim rečima, ako ne verujete u mogućnost pozitivnog ishoda i Vaše akcije će Vas voditi ka neuspehu. Da razjasnim, ovde apsolutno ne mislim na moć pozitivnog mišljenja („važno je samo da apsolutno veruješ, pa će se sve ostvariti“), jer mislim da je ono nekorisno i nefunkcionalno u situacijama neuspeha. Važno je da realno sagledavamo situacije, okolnosti, sebe, ali i da verujemo u uspeh. Realni optimizam – to je prava mera.

Nemamo odgovor na pitanje: Čemu sve to? – unutrašnja motivacija i spoljašnja motivacija

Sve što radimo, radimo zato što nas nešto pokreće na tu aktivnosti. Nekada se „razlog“ ogleda u ostvarivanju spoljašnjih efekata (zbog plate, statusa, da bismo bili sa drugima, bolja pozicija u društvu i slično), a nekada je razlog i samo uživanje u određenoj delatnosti (unutrašnji efekat). Šta god da je u pitanju, dokle god postoji odgovor na pitanje: „Zašto?“ on nam služi kao pokretač i motivator da istrajemo u situacijama u kojima želimo da ostvarimo uspeh. Ukoliko Vam nedostaje odgovor na ovo pitanje, možda je to razlog neuspeha. Ukoliko razlog postoji, pronađite ga, preispitajte ga, mislite na njega u situacijama kada Vam je teško.

Lista odgovora na početno pitanje se ovde ne zaustavlja. Pitanje i dalje ostaje otvoreno, a na Vama je da odgovorite tako da to za Vas ima smisla. Kada to uradite, onda se načinili prvi korak i važno je da nastavite sa radom. Nema uspeha preko noći. Nema instant rešenja. Nekada dobijamo, nekada biramo sastojke, ali su recepti za uspeh uvek originalni i prave se po sopstvenoj meri uz puno truda i volje.

Izvor: timcentar.rs