U jednom periodu života radila sam na dva posla istovremeno. Dala sam sebi rok od godinu dana i nakon toga donela odluku koji posao napuštam. Na ovom drugom sam ostala evo već 11 godina. Takođe, jednom prilikom sam sebi dala rok da do maja te godine isprobavam i na kraju se odlučim za neki hobi. Od tog maja ja evo još uvek blogujem. I kod jednog i kod drugog primera suština je da sam zadovoljna svojom odlukom i da sam povodom nje srećna i dan danas. Znate li zašto je to tako? Zato što sam naučila kako da uspešno postavim ciljeve u svom životu.

Postavljanje ciljeva je osnova efikasnog korišćenja vremena.
Skoro sam pisala o vrednostima u životu i o odlaganju, i ti tekstovi su naišli na jako lep odziv kod vas. Živimo u ubrzanom svetu gde svako od nas barem u jednom momentu ima problem sa organizacijom vremena (time management), bilo da je to zbog velike sklonosti ka odlaganju i loših organizacijskih veština, ili je u pitanju neki naš stav tipa “hoću sve i hoću odmah”. Došla sam na ideju da se toj tematici više posvetim i ovde na blogu, jer sam svojevremeno držala i kurs upravo na tu temu, te mi je ona i iskustveno i teorijski veoma poznata.

Ukratko, dobar time management se sastoji iz 5 koraka:
1.    Utvrđivanje sopstvenih životnih vrednosti
2.    Postavljanje ciljeva i prioriteta
3.    Vođenje dnevnika aktivnosti
4.    Kreiranje planova aktivnosti (To-Do liste)
5.    Delegiranje aktivnosti

Kao što sam spomenula, o vrednostima sam pisala u gore pomenutom tekstu. U ovom trenutku ćemo se posvetiti otkrivanju onoga čemu vi stremite u životu – vašim ciljevima!

Postavljanje ciljeva može biti dosadan posao, ali će vam ta aktivnost doneti sve što je upravo suprotno toj dosadi!

Mnogi misle da je postaviti ciljeve dosadan ili bespotreban posao. “Šta će mi to?! Znam ja koji su moji ciljevi – da dovoljno zarađujem, da nađem posao, da se udam!”. Jel vam poznato ovakvo neko razmišljanje? Ako jeste, reći ću vam nešto: to možda jesu vaši okvirni ciljevi, ali sa njima tako uopšteno definisanim teško da ćete ostvariti neki uspeh. Znate li zašto?

Neophodno je da se ciljevi: postave “pametno” i da se zapisuju!

Bob Proktor, čuveni svetski trener na polju prosperiteta, rekao je: “Ljudi koji imaju ciljeve postižu i uživaju više u životu, a oni koji imaju zapisane ciljeve postižu najviše od svih.” Kada ih zapišete i čuvate na nekom vidnom mestu oni su vam stalno u mislima, te tako i mnoge aktivnosti vi usmeravate upravo ka njima.

A kakvi su to “pametni” ciljevi?

Ovo je termin koji se odomaćio kod nas, a preuzet je iz engleskog jezika od akronima SMART, koji u stvari predstavlja skup kriterijuma koje naš cilj treba da zadovolji da bi bio ostvariv. No, kako ovo nije kurs engleskog jezika, neko je lepo osmislio akronim i na srpskom jeziku, pa ćemo njega na dalje spominjati. Dakle, važno je u stvari da postavljate “mudre” ciljeve:

Merljivi
Uvremenjeni, vremenski određeni
Dostižni
Relevantni
Određeni

Neka cilj za primer bude iz oblasti fizičkog zdravlja i izgleda:

Uz adekvatnu dijetu i posećivanje teretane ću smršati 5 kg u naredna 3 meseca.

Hajde da proverimo da li on zadovoljava sve MUDRO kriterijume. (Obećavam da ću se “mudro” truditi da što kraće i jasnije objasnim sve kriterijume i da vam održim pažnju.)

Merljiv
Ovde je važno da su jasno postavljeni kriterijumi po kojima ćemo moći da pratimo progres ostvarivanja cilja, kao i da znamo kada i da li je cilj postignut. Drugim rečima, važno je da postoji način na koji ćemo naš cilj posle isteka roka nekako izmeriti.
Kod našeg cilja iz primera je to lako: staćemo na vagu i lako ćemo videti da li smo smršali 5kg.

Uvremenjen
Cilj treba biti vremenski određen i ograničen, ali da postoji dovoljno vremena da se on ostvari. Drugim rečima, on treba da je u skladu sa našim fiksnim obavezama ili aktuelnim neizbežnim problemima (npr. zdravstvenim). Uvremenjenost je posebno važna za sprečavanje odlaganja (da ne pređemo lako na ono “uradiću to kad budem imala više vremena”).
Cilj iz primera ima jasnu vremensku odrednicu: naredna 3 meseca.

Dostižan
Važno je da znamo da postoje realne šanse da ćemo ostvariti naš cilj. Oni delimično trebaju biti izazovni, ali ne valja postavljati ni nerealno visoke ciljeve jer ćemo se brzo obeshrabriti i odustati od njih. Dakle, ovde treba da se zapitamo dve stvari:

1.    Da li postoje realna očekivanja da mogu da ostvarim cilj?
2.    Da li posedujem uslove da ostvarim cilj (npr. novac/vreme da krenem u teretanu)?

Smršati 5kg u 3 meseca uz adekvatnu dijetu i vežbanje deluje kao potpuno dostižan i ostvariv cilj. (Polagano, bez puno muke. Opet se mazimo i ne teramo na puno odricanja, kao u prethodnom postu. Sećate li se?)

Relevantan
Ciljevi bi trebali biti posvećeni našim bitnim životnim vrednostima. Relevantnost im daje svrhu, a upravo je ona ta koja nas gura da istrajemo u njihovom ostvarenju. Da li će teretana i dijeta biti dovoljni?
Da, dijeta i teretana su odličan način da smršamo, te možemo reći da su oni relevantni za ostvarenje postavljenog cilja.

Određen
Ako je cilj jasno i detaljno definisan mi onda znamo tačno šta želimo da postignemo, pa će samim tim i rezultati biti jasni i za nas bitni. Da bi cilj bio određen, pomoći će vam da odgovorite na sledeća pitanja:
1.    Da li je cilj jasno definisan?
2.    Da li je konkretan?
3.    Da li je detaljan?

Gore postavljen cilj nosi potvrdne odgovore na sva ova tri pitanja.

Da li je to sve?
Sada kada ste naučili kako da pravilno postavite ciljeve, bilo bi dobro da uradite sledeće: u okviru izdvojenih životnih oblasti odredite dugoročne i kratkoročne ciljeve. Kratkoročni ciljevi su oni koje ćemo ostvariti u skorijoj budućnosti (npr. u naredna 3 meseca, pola godine). Dugoročne ciljeve ćemo ostvariti nakon dužeg perioda vremena (npr. u naredne3 godine).

Dugoročni ciljevi su obično od veće važnosti i značaja za nas, ali zbog toga što su u dalekoj budućnosti mi prema njima brže gubimo pozitivan stav i pre odustajemo od njih nego od kratkoročnih ciljeva.

Preporuka je zato da se kratkoročni ciljevi postavljaju tako da budu osnova za ostvarenje dugoročnih ciljeva.

Na primer:

Dugoročni cilj:
Dobiću diplomu mastera psihologije u narednih 5 godina

Kratkoročni ciljevi:
•    Po dobijanju rasporeda ispita u svakoj godini ću odmah napraviti okvirni lični vremenski plan učenja za pojedinačne ispite.
•    Dozvoliću sebi da prenesem maksimalno dva ispita u narednu godinu.
•    Iz predmeta koji mi teže idu ću barem jednom otići na konsultacije kod profesora.

Ja sam svoje kratkoročne i dugoročne ciljeve napisala na papiriću i nosila ih sa sobom u novačniku. Tako su mi uvek bili pri ruci kada sam htela da kukam, posustanem ili odustanem.

Da rezimiram za vas
Verovali ili ne, stigosmo do kraja ovog teksta. Da li ste se umorili?

Želela bih samo za vas da sumiram ono što je najvažnije za pravilno postavljanje ciljeva:
1.    Cilj definišite pozitivnom izjavom. Cilj bi trebao da izražava nešto što želite da ostvarite (Savladaj igru cha-cha-cha do kraja marta.) a ne neku zabranu ili naredbu (Ne smeš grešiti. Moraš savladati igru cha-cha-cha ili.)
2.    Cilj možete (a ne morate) definisati i u prošlom vremenu. Tako će zvučati kao da ste to već realizovali, što deluje dodatno motivišuće. (Npr. Do kraja 2016. godine sam smršala 5 kg.) Sugestiju dao kolega Jovan sa bloga Jovanovi utisci.
3.    Vodite računa da su ciljevi u skladu sa vašim važnim životnim vrednostima.
4.    Cilj postavljajte po pravilu MUDRO.
5.    Postavljajte i dugoročne i kratkoročne ciljeve.
6.    Dozvolite da cilj bude izazovan. Kao što ne bi trebalo da postavljate ciljeve koji su za vas nedostižni, isto tako ne bi trebalo da postavljate ni ciljeve koji su prelaki i koji u sebi ne sadrže nikakav izazov. Tako se samo umanjuje motivacija da se postavljeni cilj ostvari.
7.    Zapisujte ciljeve. „Glup pamti a pametan zapisuje”.

Volela bih sada da čujem vas. Imate li vi definisane osnovne ciljeve kojima težite? Da li vam je ovaj tekst pomogao da ih bolje definišete? Da li bi vam prijalo da u sličnom maniru nastavim ovaj kratak kurs iz efikasne organizacije vremena?

Izvor: aleksandrabirta.com