Da li ste nekada imali ovakvu situaciju? Ne tako lepo pakovanje, vrlo neprivlačno, možda čak i ružno, pomalo prljavo, zgužvano, ili samo neukusnih boja, u svakom slučaju nešto što vam nikada ne bi privuklo pažnju i što ne bi ste poželeli. A unutra, kad otvorite, nešto što ste oduvek želeli. Vaša najdraža igračka ili možda vaša najveća potreba. Vaša životna težnja ali za koju nikada ne bi pomislili da će doći u takvom pakovanju. Da li bi ste ga prihvatili?
Ja verujem da bi. Naravno, u slučaju da dođete dotle da ga otvorite.
U stvari, to je najveći problem. Mi ljudi, često imamo svoja ubeđenja, predrasude i stavove koje gradimo celog života. Mi unapred znamo šta bi kakvo trebalo da bude i šta je kakvo na osnovu izgleda. Često ta ubeđenja nosimo kao zatamljene naočare, koje nam daju drugu dimenziju stvarnosti, i zaboravljamo ono što u podsvesti svi znamo – da nije sve uvek onako kako na prvi pogled izgleda.
Možda nije u pitanju materijalni poklon, možda je neka životna opcija – poslovna, ljubavna, mesto za život, ili najobičnija dnevna odluka – koji sapun kupiti? Najčešće u svemu tome vodimo se onim što vidimo – izgledom, markom kompanije, finansijskim mogućnostima… I to je donekle i normalno, jer živimo u materijalnom svetu gde vladaju ovi prioriteti.
Ali u slučaju da radite na sebi, svojoj moralnosti, svrsi ili duhovnosti, vaš život verovatno ima neki dublji smisao i cilj.
Veovatno ste više puta u životu došli do zaključka da su spoljašnja lepota, materijlno bogatsvo ili socijalni status često pokrivači nečega ili nekoga što je unutra prazno. Naravno, nije uvek tako. Ali kada ste svesni obe mogućnosti, lako je proveriti.
A ako ne gladmo i nesudimo po spoljašnjosti, po čemu ćemo? Kako nešto definisati, kako nešto odrediti, prihvatiti ili odbaciti?
To zavisi od toga koji je vaš krajnji životni cilj. Ali koji god da je, možete proveriti kroz nekoliko pitanja:
Da li će me ovo voditi bliže ili dalje od mog cilja?
Da li će me sputavati ili pomagati u ostvarivanju istog?
Da li ću se baviti korisnim stvarima koje vode ka cilju ili ću se zamajati nekim za to nebitnim stvarima?
Da li ću na tom mestu/uz pomoć toga/ te osobe/… biti na korist drugima, a opet bliži mom cilju u životu?
Definitivno nije lako u današnjem svetu razmišljati o karakternim vrednostima, o pomoći drugim ljudima, o udaljenim ciljevima… ali… može se vežbati.
Još u Bibliji zapisana je borba između ova dva načina gledanja koja očigledno postoji od najstarijih vremena i koja nam daje najbolje smernice (Božje) kako i na šta treba da gledamo.
“Ali Gospod reče Samuilu: ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegova, jer sam ga odbacio, jer ne gledam na šta čovek gleda: čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce.”
1. Samuilova,16.7.
A kada smo već kod ove divne knjige i Božjih pogleda na svet, evo još jednog citata koji prodire tek malo u širine i visine koje prosečan čovek u svojoj svakodnevnici zaboravlja, previđa ili uopšte ne veruje.
“Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli.”
Isaija 55, 8.9.
Podsetite se s vremena na vreme da postoji nešto dublje, i nešto više od površnog pakovanja.
Možda Bog za vas ima savršen poklon, ali ne u tako lepom pakovanju.
Možda tako želi da vidi vaše poverenje, veru ili predanost.
Često, videćete da se baš tu skrivaju visine i dubine koje vas najviše usrećuju.
Đ.N.