Još uvek postoji veliki broj ljudi koji sa negodovanjem gledaju na ulogu psihologa u procesu profesionalne selekcije. Čini se da najveću zamerku predstavlja testiranje kao osnovna alatka kojom se psiholozi služe.
Otpor kandidata kada je testiranje u pitanju može biti posledica nedovoljne informisanosti o procesu selekcije sa jedne strane, ili eventualno loše prakse sa kojom su se susretali sa druge strane. Najkrupnija greška koja se pravi jeste izjednačavanje odluke o zaposlenju sa rezultatima testiranja. Kako bismo razbili predrasude o ulozi koju testovi imaju na zaposlenje, upoznaćemo se sa kompletnim procesom profesionalne selekcije.
Na testiranje dolaze samo oni kandidati koji su zadovoljili neophodne uslove konkursa, vezane za obrazovanje i radno iskustvo. Prvi susret kandidata sa psihologom obično se sastoji iz testiranja i kratkog intervjua. Ovo je takozvani prvi korak selekcije koji praktično predstavlja grubu trijažu kandidata. U ovom trenutku psiholog može da vidi koji kandidati ne zadovoljavaju minimalne kriterijume, a ne ko su oni koji su dovoljno dobri da bi bili zaposleni.
Najčešće se koriste neki od testova kognitivnih sposobnosti („inteligencije“) i testovi ličnosti. Pored rezultata koji se dobija prostim matematičkim izračunavanjem, psiholog tokom testiranja dobija veliki broj informacija o kandidatu koje su mu često mnogo značajnije prilikom donošenja odluke od samih rezultata. Važno je kako se kandidat ponaša, koliko ozbiljno shvata situaciju testiranja i da li je došao pripremljen. Rezultat na ovom testu svakako nije konačan pokazatelj nečije inteligencije. Postignuće je uslovljeno brojnim faktorima kao što su motivacija za dobijanje posla, trema itd., ali to je svakako nešto što svaki psiholog zna i uzima u obzir.
Testovi ličnosti su tu da nam daju grubu sliku o najizraženijim osobinama kandidata. Ono što se često navodi kao zamerka ovim testovima jeste mogućnosti kandidata da se prikažu u onakvom svetlu kakvom žele, tj. kakvo je najpogodnije za dobijanje posla. Prirodno je da svaki kandidat želi da dobije posao za koji konkuriše i da će učiniti sve što može kako bi ga dobio, što nekada podrazumeva nekoliko „belih“ laži. Ono što bi trebalo da znate jeste da većina testova upravo poseduje skale koje prepoznaju takozvane socijalno poželjne odgovore, i to je takođe informacija koju psiholog uzima u obzir.
Neizostavni deo procesa profesionalne selekcije su opširni intervjui, tokom kojih se najpre HR manager ili psiholog, a potom i budući pretpostavljeni, mnogo detaljnije upoznaju sa kandidatom. Konačna odluka se donosi uzimajući u obzir sve prikupljene informacije.
Gledano iz ugla stručnjaka za profesionalnu selekciju, testovi su vrlo korisni i čine samo jedan deo slagalice tokom građenja slike o svakom kandidatu. Dakle, ukoliko ste vi prava osoba za neki posao – mala je šansa da će vas testovi sprečiti da ga dobijete, gledajte na njih kao na priliku da potvrdite svoja znanja i sposobnosti.