Mnogi roditelji instinktivno znaju da bi nazivanje deteta „glupim“ moglo uticati na doživljaj tog deteta da nije pametno i dovesti do toga da se ponaša drugačije kada uči nešto novo. Ali, kako se ispostavilo, dete koje samo sebe naziva „glupim“ može imati isti efekat.
Pretpostavimo da ste se vratili u srednju školu i nervozni ste zbog važnog testa. Kažete sebi „Verovatno ću pasti, pa zašto uopšte da učim?“
Govoreći to sebi, odustali ste pre nego što se test uopšte dogodio i predvideli sebi budućnost u kojoj ćete preskočiti učenje. Ako preskočite učenje, povećaće vam se šansa za neuspeh na testu.
Ovaj fenomen naziva se samoispunjavajućim proročanstvom. Drugim rečima, kada nešto takvo izjavite sebi ili drugoj osobi, to je dovoljno da utiče na vaše ponašanje i da se ostvari ta izjava.
Ali, najčešći odgovor ne deluje
Kada se deca uključe u negativan samogovor, to može zvučati kao:
Nisam dobar u ovome.
Ne mogu, preteško je.
Nikada neću naučiti kako da čitam.
Budući da svoju decu volimo više od svega na svetu, naša roditeljska reakcija je da ih ubedimo da njihove reči nisu tačne:
Ti si dobar u ovome!
Da, možeš ti to!
Naučićeš da čitaš. Verujem u tebe!
Ali, da li ste primetili da kada pokušavate da se svojim pozitivnim rečima borite protiv negativne autosugestije vašeg deteta, to ne uspeva?
Tu lekciju sam naučila na teži način sa svojom devetogodišnjakinjom. Trebalo mi je vremena da shvatim da je to što sam iznela mnoštvo pozitivnih afirmacija, zapravo pogoršalo njen stav. Nabrala bi čelo, prekrstila ruke na grudima i zatvorila se u sebe.
Nesvesno bih pretvorila njenu frustraciju u borbu oko ubeđivanja, umesto da se pozabavim suštinom problema.
Ovo je ono što nam nedostaje
Evo šta vaše dete zaista govori kada govori loše o sebi:
Frustriran sam.
Osećam se loše zato što sam pogrešio.
Bojim se da ovo neću moći da shvatim.
Kada odgovorimo pozitivnim tvrdnjama, ovo čuju naša deca:
Ne budi frustriran!
Ne osećaj se loše!
Nemoj se bojati!
Ne znam za vas, ali kada osećam te emocije i neko mi odgovori govoreći da te emocije ne treba da osećam, ne prihvatam to baš najbolje.
Što znači da je stvarni problem taj što ne saosećamo sa velikim i zastrašujućim osećanjima naše dece. U tom trenutku kada se vaše dete lako isfrustrira i kada mu se poljulja samopouzdanje, ne oseća da smo ga razumeli.
Dakle, šta možete učiniti u tom trenutku kada čujete kako vaše slatko dete govori loše o sebi?
Recite dve jednostavne reči.
Dve reči koje će preokrenuti negativan samogovor vašeg deteta
Nedavno sam otkrila nešto što mi pomaže da se snađem u tom trenutku, tako da mogu da saosećam sa svojim detetom i da joj pomognem da napreduje u pozitivnom smislu:
Kada vaše dete kaže: „Nisam dobar u ovome“ ili „Ne mogu to da uradim“,
Kažete „… još uvek.“
Dodavanjem ovih reči gradi se samopouzdanje vašeg deteta, dajući mu viziju budućnosti koju će „stići“. Doneće odluke koje će mu pomoći da živi prema toj novoj istini.
Što znači da je važno da vaše dete čuje ove male reč, ali su one podjednako važne i za vas. Jer izgovarajući „još uvek…“ sprečiće vas da izbacujete pozitivne afirmacije zbog kojih će vaše dete samo još više zabiti pete u blato negativnog samogovora.
Dve moćne reči koje će inspirisati dete koje kaže: „Ne mogu to da učinim!“
Da biste postigli najbolje rezultate pri podučavanju optimizmu i istrajnosti u tome, želećete da nastavite „još uvek“ sa malo više smernica:
Kada čujete da vaše dete negativno govori o sebi, približite mu se, pogledajte ga u oči i ponovite njegovu izjavu, ali dodajte „… još uvek“ na kraju. U zavisnosti od izjave, možda će nekada biti bolje da kažete „… još uvek ne.“
Empatizirajte – Recite im da čujete njihovu frustraciju rekavši „Vidim da si frustriran“. Ili „Izgleda da si nervozan zato što ovo ne razumeš.“ Ili „Loše se osećaš zato što si pogrešio“. Možete ovo da pratite i pitanjem kako biste ih naterali da govore o onome gde su zapeli, na primer „Možeš li da mi pokažeš deo koji ti je težak?“
Preokrenite – Postavite detetu pitanje i uključite se u njegove veštine rešavanja problema kako bi moglo da krene napred na pozitivan način. Na primer, „Kako ovo možeš pokušati na drugačiji način?“ ili „Koji deo još nema smisla?“
I sve što trebate zapamtiti je JOŠ. Još uvek, Saosećanje, Preokreni.
Mogu li dve reči zaustaviti negativan samogovor kod dece?
Da budemo jasni, ne možemo mahati svojim čarobnim maminim štapićima i odmah zaustaviti svaki negativan samogovor kod dece.
Ali dodavanje „još …“ je jednostavan i pozitivan odgovor koji može pomoći da se negativni samogovor priguši i pretvori u pozitivnu parolu za vaše dete.
Tog dana kada je moja ćerkica bacila ljuštilicu za povrće i tu tužnu malu šargarepu, rekla je „Nisam dobra u ovome“.
Želela sam da kažem, „Ovo ti je prvi pokušaj! Biće bolje! Samo se trudi! “ Što bi čitavu situaciju pretvorilo u raspravu.
Ali umesto toga, prikočila sam i rekla, „… još uvek.“
Podigla je pogled prema meni, a ja sam krenula napred da smanjim jaz između nas.
Sagnuvši se tako da smo bile u nivou očiju, rekla sam: „Frustrirana si jer učiš nešto novo, a to je teško.“
Ona klimnu glavom.
„Još se ne osećaš dobro zbog ovoga.“
“Da”, rekla je.
Pružila sam ruku i protrljala je po ramenu. „Kako bi mogla biti bolja u tome?“
Slegnula je ramenima, a ja sam čekala držeći jezik za zubima.
Posle nekoliko sekundi, oči su joj zasvetlele onom odlučnošću koju znam i volim i ona je uspravila svoju stolicu. “Pomogao bi mi nož.”
Oči su mi postale velike i čula sam supruga kako se cereka iza nas. Ovo baš i nije išlo u pravcu u kojem sam želela da se stvari kreću.
“To bi pomoglo. To je istina.” Rekla sam kupujući sebi vreme. „Ali … za korišćenje noža trebalo bi još više prakse da se nauči nego kod korišćenja ljuštilice. Možeš li da se setiš bilo čega drugog što bi ti pomoglo pri ljuštenju?“
Nagnula je glavu u stranu, razmišljajući. “Možeš li mi ponovo pokazati?”
Nasmešila sam se i uzela ljuštilicu. Moć reči “još uvek”.
Izvor: happyyouhappyfamily
Možda će vas zanimati emisije: