Gnev ili ljutnja je jedan od najčešćih osećanja u našem društvu. Svako je iskusio gnev. Često ga nazivamo i uzrujanošću. Vrlo je opasno ljutnju zadržavati u sebi. „Gnev je kiselina koja može naneti više štete posudi u kojoj se nalazi, nego onome na šta se izlije”, napisao je Mark Tven. Drugim rečima, više nego ikome drugome, ona šteti osobi koja se ljuti.
I Garison Kejlor, američki autor i radijska ličnost slično je primetio:
„Čovek ne može gnev jesti za doručak i s njim ići uveče na počinak, a da ne naškodi svojoj duši.”
Biblija takođe osuđuje gnev: „Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih” (Car Solomun, Propovednik 7,9).
Kako onda postupati sa gnevom?
Šta je gnev?
Gnev je vrlo snažno osećanje. Kada ste puni gneva, vaši mišići se stežu, krvni pritisak raste, raste i nivo šećera u krvi i povećava se broj srčanih otkucaja. Varenje se usporava, adrenalin se izliva. Gnev nanosi veliku štetu vašem telu.
To možemo prepoznati u ovim izrekama o gnevu:
„Ljudi koji lete u gnev, uvek imaju loše sletanje.” – Vil Rodžers, kolumnista i radio voditelj
„Svako je otprilike onoliko velik koliko je veliko ono što ga može razgneviti.” – Vinston Čerčil
„Nikome ništa ne obećavaj u velikoj radosti. Ni na čije pismo ne odgovaraj u velikoj ljutnji.” – Kineska poslovica
Da li je gnev greh?
Mi proživljavamo različita osećanja. Osećanja su reakcije na različite okolnosti u kojima se možemo naći, poput reakcije „bori se ili beži” (fight or flight). Osećanja sama po sebi nisu „loša”. Ali, osećanja nas mogu odvesti u greh, a gnev je poseban problem, jer smo u gnevu skloni nepromišljenom postupanju, pa tako znamo da pravimo ozbiljne grehe.
„Čuli ste da je rečeno našim starima: ’Ne ubij! Ko ubije, odgovaraće pred sudom.’ A ja vam kažem da će svaki onaj ko se ljuti na svoga brata odgovarati pred sudom” (Isus Hrist, Matej 5,21.22).
Isus uzima zakon iz Starog zaveta i ukazuje na to da se dela temelje na mislima i osećanjima. Ubistvo proizlazi iz ljutnje i mržnje. Misao prethodi činu, pa zato Isus, osim što želi da spreči zla dela, želi i da zaustavi zle misli. Verske vođe su naglašavale da se u obzir uzimaju samo dela, a što god želite možete da mislite. Ali Isus odbacuje ovu ideju pokazujući da ne možete biti istinski dobri ako vam se um bavi zlim mislima.
Gnev ubija – doslovno! Bog je rekao Kainu: „Što se srdiš? Što ti se lice promeni? Nećeš li biti mio kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji” (Biblija, 1. Mojsijeva 4,6.7). Ali Kain je bio toliko pun gneva da je ubio svoga brata.
Iz ovog primera vidimo koliko je gnev opasan. Biblija nam kaže da možemo imati kontrolu nad svojim osećanjima, a kaže nam i kako.
Upravljajte svojim osećanjima
Pavle piše vernicima crkve u Efesu: „U svom gnevu ne činite greh” (Biblija, Efescima 4,26).
Potrebno je da vladamo svojim gnevom i nadvladamo ga. Potrebna nam je Božja pomoć da bismo postali slični Njemu: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom” (Biblija, 2. Mojsijeva 34,6).
Spor na gnev, prašta zlo, pobunu i greh, milostiv i milosrdan – to su božanske odlike koje treba da pokušamo da usvojimo. Osim toga, Božji gnev je sasvim drugačiji od ljudskog. Bog ne „besni”
– On ljutnju ne doživljava na naš, grešan način. Bog ima sve pod nadzorom – On se ne „ljuti” kao mi.
Zašto ne bi trebalo da se ljutimo? Jakov pokazuje da u Božjim očima naš, ljudski gnev nikada ne može biti dobar: „Neka svaki čovek bude brz da čuje, spor da kaže i spor da se razgnevi, jer čovekov gnev ne stvara pravednost pred Bogom” (Biblija, Jakov 1,19.20).
Govorimo o situaciji u kojoj nam je pao mrak na oči, o osećaju gubitka kontrole nad sobom u stanju krajnjeg gneva i besa koji zamračuju rasuđivanje, što nas je dovelo do loših odluka i postupaka. Mudar čovek je napisao: „Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag” (Car Solomun, Priče 29,11).
Novine su pre nekog vremena izvestile o nesreći dveju sestara. Jedna je imala sedamnaest, a druga devetnaest godina. Starija sestra je maramicom koja je pripadala mlađoj sestri obrisala prašinu s nameštaja. Mlađa sestra se toliko razljutila da je stariju izbola nožem.
Ljutnja može dovesti do nesreće i do uništenih života – do smrti jedne sestre i zatvorske kazne za drugu.
Osećanja ograničite vremenski
Izjavu upućenu vernicima u Efesu, Pavle nastavlja ovim rečima: „Neka sunce ne zađe, a vi da ste još gnevni” (Biblija, Efescima 4,26).
Svoja osećanja vremenski treba da ograničimo. Ne idite na spavanje dok ste još puni gneva. To je pravilo u našoj porodici. Pre odlaska na spavanje moramo porazgovarati da bismo sve razrešili. Danas se svi jako volimo i nikada nismo dugo zlovoljni.
Gnev je opisan dvema grčkim rečima:
Prva reč je orge. To je gnev koji nastaje polako, ali je vrlo jak i dugotrajan.
Druga reč je thumos ili thymos. Ona opisuje gnev koji je izliv unutrašnjeg besa. Brzo nastaje, ali je kratkotrajan. Postoji još jedna reč, paragismos, koja u sebi nosi zamisao pravednog gneva.
Hajde da onda oblikujemo svojim rečima 26. stih: „U gnevu koji sporo nastaje, nemojte doći do tačke gde ćete pogrešiti; nikada nemojte dopustiti da sunce zađe dok u sebi imate jak osećaj ljutnje.”
Stih 27 govori o tome zašto je to važno: „I ne dajte uporište đavolu! Đavo može upotrebiti gnev u svoju korist – zato mu nemojte dati priliku!
Gnev je stvar izbora
Možda u to ne verujete i zato kažete: „Ja se samo razljutim. To se događa!” Ali ipak je istina da je gnev pitanje odluke. Ne dopustite da drugi ljudi ili okolnosti vladaju vašim ponašanjem. Možete odlučiti da se nećete ljutiti čak i kada ste strašno izazvani. Fariseji su često pokušavali da izazovu Isusa, ali On nije odgovarao gnevom.
Ne treba da izazivamo gnev kod svoje dece (Biblija, Efescima 6,4; Kološanima 3,21). Nikome ne treba pristupati s ljutnjom. „Nikome ne pristupajte s uvredama ili gnevom u glasu. Neka sve Božje sluge, od onih na najvišim položajima do onih sa najnižom službom, hode ponizno pred Bogom.”
Gnev se najbolje rešava ljubavlju. Ako nekoga volite, nećete pribegavati gnevu i besu. Ljudi vas mogu uvrediti, ali je na vama odluka da se ne ljutite. Ljudski gnev je povezan sa grešnim ja. Nesreća je u tome što nas gnev izjeda iznutra i uništava. Američki pisac i teolog, Frederik Buehner kaže: „Od sedam smrtnih grehova, gnev je verovatno najzabavniji. Lizanje sopstvenih rana, oblizivanje usta nad davno prošlim uvredama, prevrtanje jezikom po očekivanjima nadolazećih gorkih sukoba, naslađivanje poslednjim ukusnim mrvicama bola koji vam je zadat i onog kog ćete vi zadati – na različite načine je gozba dostojna cara. Glavni problem je u tome što sami sebe proždirete. Kostur na gozbi ste vi.”
Ezop je ispričao basnu o medvedu i pčelama. Medved prilazi košnici i želi med. Jedna pčela izlazi da bi odbranila košnicu i ubada medveda u nos. Medveda obuzima strašan gnev, pa u besu počinje da udara košnicu. Čitav roj zbog toga izleće iz košnice, napada medveda i primorava ga na bežanje. Dok se oporavljao, medved je shvatio da je bolje smireno primiti jedan ubod, nego ih zbog besa primiti hiljadu.
Da li je problem u nama?
„Gnev i ogorčenost su dva uočljiva znaka usredsređenosti na sebe i nepoverenja u Božje upravljanje nad vašim životom. Kad verujete da Bog sve vodi na dobro onima koji Mu pripadaju i ljube Ga, tada na iskušenja možete odgovoriti radošću, umesto gnevom i ogorčenošću”, napisao je Džon K. Boger.
Ne želimo biti ljuti, niti želimo da se predamo gnevu i grešiti.
Danas smo odlučili da utišamo gnev blagim odgovorom.
Neka nam Gospod pomogne dok se posvećujemo ovakvom načinu življenja za Njega.
Autor: prof. dr Miroslav Pujić
Odlomak iz knjige “Više od života”
Možda će vas zanimati emisije: