Kako se možemo pomiriti s Bogom?

Čovek može promeniti svoje navike, način života, pa čak i spoljašnji izgled ali istinska promena počinje u srcu. To je ono što Biblija naziva obraćenjem: duboko, unutrašnje preobraženje koja menja naš odnos prema Bogu, prema drugima i prema samima sebi.

Prorok Isaija jasno kaže: „Bezakonja vaša rastavila su vas s Bogom vašim, i gresi vaši zaklonili lice Njegovo od vas da ne čuje.” (Isaija 59,2)

Naši gresi prave zid između nas i Boga. Možemo pokušati da ga preskočimo moralnim delima, filozofijom ili religioznim obredima, ali taj zid se može srušiti samo Božjom milošću. Zato se prirodno nameće pitanje: kako se čovek može pomiriti s Bogom i zadobiti spasenje?

Isus je rekao: „Ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.” (Matej 18,3) To znači: da bismo se pomirili s Bogom, moramo se vratiti u stanje čiste, iskrene vere, kakvu ima dete, vera koja veruje, prašta i voli. Zamislite gusenicu koja se pretvara u leptira. Ne postaje ona drugačija zato što je neko spolja obojio njena krila, već zato što je iznutra promenjena. To je slika obraćenja. Bog ne želi da mi samo popravimo ponašanje; On želi da nas ponovo stvori.

Obraćenje, dakle, nije samo spoljašnja promena, već duboka unutrašnja transformacija srca i života. To je proces koji obuhvata nekoliko koraka:

Pokajanje – priznati istinu o sebi. Pokajanje je više od žaljenja, to je spremnost da stanemo pred Boga bez izgovora. „Ko krije grehe svoje neće biti srećan, a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.” (Priče 28,13)

Obraćenje – okrenuti se novom pravcu. To je svesna odluka da napustimo greh i krenemo putem poslušnosti. „Pokajte se, dakle, i obratite se da se izbrišu gresi vaši.” (Dela 3,19)

Novorođenje – primiti novi život. Isus je rekao Nikodimu: „Ako se ko ne rodi nanovo, ne može videti carstva Božijega.” (Jovan 3,3) To je trenutak kada Sveti Duh ulazi u srce i menja sve iznutra.

Posvećenje – svakodnevni rast u veri. „Jer je volja Božja vaše posvećenje.” (1. Solunjanima 4,3) To znači svaki dan birati Hrista umesto starog „ja”.

Onaj ko je doživeo istinsko obraćenje više ne živi po starim navikama. Njegov život rađa duhovne rodove: „A rod je duhovni: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje; za to nema zakona.” (Galatima 5,22.23)

Proces obraćenja počinje pokajanjem, vodi ka obraćenju, dovodi do novorođenja i traje kroz posvećenje. To nije samo jednokratan čin, već put života u zajednici sa Bogom. Hristos nas poziva da Mu dođemo takvi kakvi jesmo i obećava: „Koji god dođe k meni neću ga isterati napolje.” (Jovan 6,37)

Bog ne čeka da postanemo savršeni da bismo Mu prišli; On nas poziva takve kakvi jesmo, slomljene, grešne, ranjene. I kad Mu otvorimo srce, On čini čudo: menja našu prošlost u oproštaj, sadašnjost u mir, a budućnost u nadu.

Pitanje je: Da li si dopustio Bogu da promeni tvoje srce, ili još uvek pokušavaš sam da ga zakrpiš?