„I sve što god činite, od srca činite, kao Gospodu, a ne kao ljudima, znajući da ćete od Gospoda primiti platu nasledstva, jer Gospodu Hristu služite.“ Kološanima 3,23.24.

„Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i imanje blagoslove Zemlje i njenih izvora. Mi smo Njemu odgovorni da se njima pravilno služimo. Mi priznajemo Božje pravo vlasništva svojom vernom službom Njemu i svojim bližnjima vraćanjem Bogu desetog dela svoga dohotka davanjem priloga za propovedanje Njegovog Jevanđelja i za podupiranje i rastenje Njegove Crkve. Služba pristava je prednost koju nam Bog daje da bismo rasli u ljubavi i pobedili sebičnost i lakomstvo. Pristav se raduje blagoslovima koje drugi dobijaju zbog njegove vernosti.“

„Sedamnaest godina pošto su se Jevreji vratili iz vavilonskog ropstva s Kirovom dozvolom da izgrade Jerusalim i Hram, narod se obeshrabrio. Samarjani su se veoma oštro usprotivili gradnji Hrama. I neki Jevreji su se počeli pitati da li su pravilno protumačili proročanstvo o 70 godina robovanja – možda još nije došlo vreme da se Hram ponovo gradi? Međutim, bilo je doba povoljnih prilika za Jevreje; najviše sile Neba delovale su na srce vladara (Vidi Danilo 10!). Trebalo je da Božji narod napregne sve sile da se careva naredba izvrši. Ali, u dan kada se Božja sila pokazala, mnogi su bili nespremni.“

      Kada su tako zanemarili građenje Hrama i vratili se građenju svojih domova, Bog ih je opomenuo: „Je li vama vreme da sedite u kućama svojim, obloženim daskama, a ovaj dom je pust?“ Agej 1,4.

      Dva puta u prvoj glavi Knjige proroka Ageja Bog poziva svoj narod da preispita svoje puteve ‒ da zastane i pogleda šta se događa zato što se zanemaruje dužnost! „Sejete mnogo a uvozite malo, jedete a ne bivate siti… izgleda mnogo, eto malo, i što unesete u kuću ‒ ja razduvam!“ Agej 1,6-9.

      Zašto? Zato što su u vreme velike potrebe Gospodnjeg dela, bili zahvaćeni laodikejskom bolešću spavanja, nisu bili ni svesni da zanemaruju Božje delo. Kako je nama danas, kao pojedincima i kao celom Crkvom? Jesmo li toliko zaokupljeni svojim planovima, da zaboravljamo Božje? Bog nas poziva da ispitamo svoje puteve! Danas pred Bogom nema vrednosti ništa drugo osim potpune predanosti Gospodu i Njegovom delu!

PRISTAV PRIZNAJE DA JE BOG VLASNIK

      Bog nam je dao sve što je ljubav mogla zamisliti. Njegov najveći dar je sposobnost biranja. Mi sami odlučujemo kako ćemo upravljati darovima koje nam je ljubav osigurala. Da bismo to mogli pravilno činiti, moramo shvatiti da sve što imamo i jesmo dolazi od Boga.

1. Šta Boga čini vlasnikom svega što imamo?

„Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji.    

I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.     

I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji.“1. Mojsijeva 1,26-28;

„On je slika Boga nevidljivog, prvorođeni pre svega stvaranja.

Jer u njemu je stvoreno sve što je na nebu i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo prestoli, bilo vladarstva, bilo poglavarstva, bilo vlasti; sve je stvoreno kroz njega i za njega.

I on je pre svega, i sve stoji u njemu.“ Kološanima 1,15-17.

2. Kojim jasnim rečima Bog opisuje svoje vlasništvo nad svetom?

„Jer su moji svi divlji zveri u šumi, i stoka na hiljadama gora.

Poznajem sve ptice na planinama, i sve što se miče u poljima, moje je.

Da ogladnim, ne bih ti rekao; jer je moje celo i što je na svetu.“ Psalam 50,10-12.

3. Šta David kaže o vlasništvu svega što on i narod imaju i o darovima koji se daju Bogu?

„Ali ko sam ja i ko je moj narod da bismo mogli dobrovoljno da ti ponudimo ovako nešto? Jer sve je od tebe, i iz tvoje ruke ti donosimo.“ 1 Dnevnika 29,14.

      „Ljudi, koje je Bog obilno blagoslovio, stavljaju svoje ruke na poverena zemaljska blaga i pretvaraju ta blaga i blagoslove koje im je Bog milostivo dao, u prokletstvo, jer su im srca puna sebičnosti i nepoverenja prema Bogu. Oni prihvataju dobra koja su im pozajmljena ali ih smatraju svojima i odbijaju da Bogu daju čak i ono što On traži.“

      Za sve što nam je dao, Bog traži potpuno predanje. Božji narod u doba Osije je odbacio shvatanje da je Bog vlasnik, a čovek pristav. Nisu hteli priznati da sva njihova materijalna dobra dolaze od Boga (Vidi Osija 2,8). Posvećeni hrišćani prihvataju činjenicu da je Bog vlasnik svega i da su Njegova deca pristavi, upravitelji Njegovih dobara. Nema razloga da se zabrinjavamo zbog materijalnih problema sve dok smo verni pristavi. Pravo spokoјstvo srca je plod razumevanja i sprovođenja ove istine.

BITI PRISTAV ZNAČI POTPUNO PREDATI ŽIVOT BOGU

1. Kako Pavle opisuje naše potpuno predanje Bogu„? Zašto je „razumna“ služba?

Molim vas, dakle, braćo, zbog milosti Božje, da predstavite tela svoja kao žrtvu živu, svetu, Bogu ugodnu, kao razumno služenje.“

I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobrazite obnavljanjem uma svog, da b“iste mogli razabrati koja je volja Božja, što je dobro, prijatno i savršeno.“

„Jer kažem, po milosti koja mi je data, svakome koji je među vama: ne mislite o sebi više nego što treba da mislite, nego mislite sa skromnošću, svaki kako mu je Bog podelio veru.Rimljanima 12,1-3.

      Služba pristava se najtačnije može opisati kao potpuno i neograničeno predanje sebe Isusu Hristu.

2. Na koje dve činjenice se zasniva naša pristavska služba?

„Ovako govori Gospod, tvoj Otkupitelj i tvorac tvoj od utrobe: Ja sam Gospod, koji sam načinio sve, koji sam sam nosio nebo i zemlju; ko je bio sa mnom?“ Isaija 44,24

Mi se ne možemo izdvojiti iz Božijih planova o obavljanju dela spasenja i obnove na Zemlji. Mi smo na neki način neophodni Bogu. Sigurno je takođe da možemo smatrati vrednošću što On želi da nas upotrebi u svojoj službi.

3. Koje osnovno pravilo pristavske službe Pavle objavljuje Korinćanima?

„Dakle, bilo da jedete, bilo da pijete, bilo što drugo radite, sve činite na slavu Božiju.“ 1. Korinćanima 10,31.

4. U čemu je izvor svake prave velikodušnosti? Kako darovi koje daјemo Bogu otkrivaju veličinu naše ljubavi prema Njemu?

„A želimo vam obavestiti, braćo, o milostinji Božijoj koja je data crkvama u Makedoniji,

koje su u velikoj nevolji došle do bogatstva svoje radosti, i u dubokom siromaštvu njihovoj velikoj ljubavi, i zaživeli bogatstvo svoje darežljivosti.

Jer, po svom mogućstvu, i iznad svog mogućstva, s velikim nagovorom, oni su,

i to sa velikim molbama, tražili da učestvuju u ovoj milostinji za svete.

I učinili su to ne kao što smo mi očekivali, nego su se najpre dali Gospodu, a zatim nama po volji Božijoj.“ 2. Korinćanima 8,1-5.

      Da su vernici iz Makedonije zadržali za sebe svoja materijalna dobra, dokazali bi da se nisu potpuno predali Bogu.

5. Kakvo je držanje bilo karakteristično za vernike iz Makedonije kada su davali svoja sredstva na slavu Bogu?

      Nevolje kroz koje su prošli predstavljale su tešku školu, ali oni su ipak bili:

1. neobično srećni što su se, iako veoma siromašni, pokazali
2. podašne ruke
3. iscrpljujući svoje rezerve do kraja, pa čak i preko toga, tražili su
4. iz celog srca, dragovoljno, da im se dopusti da velikodušno posluže potrebama svoje braće. (2. Korinćanima 8:2-4)

      „Skoro svi makedonski vernici bili su siromašni dobrima ovoga sveta, ali su njihova srca bila prepuna ljubavi prema Bogu i Njegovoj istini, i oni su radosno davali za podupiranje Jevanđelja. Kada se obavljalo sveopšte sakupljanje u neznabožničkim crkvama, velikodušnost obraćenika iz Makedonije iznošena je kao uzor ostalim crkvama…

      Spremnost makedonskih vernika da se žrtvuju došla je kao posledica potpunog predanja srca. Nije bilo potrebno pozivati ih na davanje; umesto toga, oni su se radovali što im je data prednost da sebi uskrate čak i ono što je bilo neophodno da bi se mogle zadovoljiti potrebe drugih. Kada je apostol pokušao da ih zaustavi, oni su ga naterali da prihvati njihov dar. U svojoj odanosti i svom poštovanju, u ljubavi prema braći, oni su se radosno odrekli sebe i tako obilovali u plodu dobrotvornosti.” (AA 343.344)

6. Čijim su se primerom nadahnjivali Makedonci u požrtvovanju i svojoj velikodušnosti?

„Jer poznajete blagostanje Gospoda našeg Isusa Hrista, koji, iako je bio bogat, postao je siromašan zbog vas, da vi, njegovom siromaštvom, postanete bogati.“ Korinćanima 8,9

      Temelj svakе prave pristavske službe su život i smrt našeg Gospoda Isusa Hrista. Služba pristava je služba krajnje nesebičnosti. To je potpuno predanje sebe Bogu, kao i služenje bližnjima iz čistog srca. Kada proučavamo jednostavan život kojim je Hristos živeo i strašnu smrt kojom je umro, kako bismo mogli zadržati za sebe ono što On traži od nas? Hristos nije dao samo ono što je imao, On je dao sebe! To je najuzvišenija pristavska služba!

PRISTAVSKA SLUŽBA KAO PREDNOST

      Ako ljubimo Gospoda svim svojim srcem, umom, dušom i snagom, tada ćemo smatrati prednošću da svoju ljubav možemo pokazati na mnogo načina, koji Mu služe na čast i koji su Mu ugodni.

1. Šta je Bogu mnogo važnije od naših desetaka i darova?

„Jao vama, književnici i fariseji, licemeri! Plaćate desetak od nane, kopra i kima, a zanemarujete ono što je važnije u zakonu: pravdu, milost i vernost. Trebalo je to da činite, a ono drugo ne da zanemarite.“ Matej 23,23.

2. Kako nam primeri Ananije i Safire s jedne strane, i siromašne udovice, s druge strane, otkrivaju razliku između punog predanja i služenja pola srca?

„I sedeći naspram blagajne, Isus gledade kako narod stavlja novac u blagajnu. Mnogi bogati stavljahu mnogo.

I dođe jedna siromašna udovica i stavi dva lepta, to je četvrtina novčića.“

I dozvavši svoje učenike, reče im: „Zaista vam kažem, ova siromašna udovica je stavila više nego svi oni koji stavljaju u blagajnu.“

„Jer svi su davali od svog izobilja, a ona je od svog siromaštva stavila sve što je imala, sav svoj životni iznos.“ Marko 12,41-44.

      Za razmišljanje: Kada je rekao: „Jer gde je vaše blago, tamo će biti i srce vase.“ (Matej 6,21), da li je Isus mislio da će naše srce poći za našim blagom ili će naše blago poći za našim srcem?

      Posebna svrha Božijeg plana za službu je razvijanje čvršće vere i snažnijeg hrišćanskog karaktera vernika. Međutim, ne smemo smetnuti s uma drugi važan aspekt o kojem smo upravo razmišljali. Tamo gde je naše srce, prirodno je da će biti i naše blago. Ananija i Safira su zadržali deo onoga što su obećali jer se nisu potpuno predali Hristu, pa nisu ni cenili veliku prednost pomaganja Bogu i Njegovom delu.

PRISTAVSKA SLUŽBA DONOSI BLAGOSLOV VERNOM PRISTAVU

1. Koji blagoslov Bog obećava vernom pristavu?

„Gospodar mu reče: ‘Dobro, slugo dobar i verni! Bio si veran u malo, postaviću te nad mnogim. Uđi u radost gospodara svog.’ “ Matej 25,21?

      Verni pristavi ne samo da žanju što su posejali, već primaju iz ruke svoga Gospoda mnogo više nego što su zaslužili. Vidi Jovan 10,10!

2. Koliko će biti obilni Božji blagoslovi ako budemo verni u davanju desetka i prinosa?

„Donosite celu desetinu u skladište, da bude hrane u mom domu, i iskušajte me u tome, kaže Gospod nad vojskama, hoću li otvoriti prozore nebeske i izliti na vas blagoslov do preobilnosti.

I zbog vas ću zapovediti blitovima da ne uništavaju plodove vaših njiva, ni vinova loza na polju vašem da ne zatrule, kaže Gospod nad vojskama.

I svi narodi će vas nazivati srećnima, jer ćete biti zemlja poželjna, kaže Gospod nad vojskama.“ Malahija 3,10-12.

3. Za šta treba da se upotrebljava desetak?

„I sva desetina od zemlje, od semena zemlje i od ploda drveta, Gospodova je; to je sveti deo Gospodu.“3. Mojsijeva 27,30;

„A levitima, koji služe u šatoru sastanka, dajem kao nasledstvo desetinu od Izrailja za njihove službe, koje vrše, službu u šatoru sastanka.“4. Mojsijeva 18,21;

 „Nego traži mesto koje će izabrati Gospod, Bog vaš, da boravi tamo, da nastani ime svoje, i tamo ćete dolaziti.

Tamo ćete donositi svoje žrtve paljenice, svoje žrtve klanjanja, desetine, obeležene darove svoje ruke, vaše zavete i vaše slobodne darove, i prvinu stada svog i krda svog.“5. Mojsijeva 12,5.6;

      Naše davanje pokazuje dubinu i potpunost našeg predanja. Ono obuhvata sva područja našeg postojanja. Kao posledica takvog davanja, milost se umnožava u davaocu i prema njemu. On žanje ono što je posejao.

      Zanimljivo je posmatrati ljude dok se prikuplja dar. Njihova lica su tako ozbiljna i svečana kao da se nalaze na pogrebu. Međutim, trebalo bi da budemo oduševljeni, radosni, jer dajemo Bogu ne samo svoja sredstva, već i same sebe!

4. Koliki deo vaših sredstava i našeg bića Bog očekuje da Mu prinesemo?

„Svakako ćeš davati kako te blagoslovi Gospod, Bog tvoj.“ yyyyyyyyyyyyyyyyyy5. Mojsijeva 16,17.

      Mi možemo dati samo onoliko koliko nas je Bog osposobio za davanje, bilo da se radi o vremenu, talentima, novcu ili znanju.

      Propovedati Jevanđelje znači davati ono što imaš. Naše duhovno iskustvo i naš odnos s Bogom je ono što mi u stvari imamo i možemo deliti s drugima. Mi se služimo „darovima“ života u procesu propovedanja. Na taj način delimo blagoslove, ali ih i primamo u istoj meri. Dok u dodiru s bližnjima učimo šta je hrišćanska ljubav, naši karakteri oblikuju  se prema liku velikog Darodavca.

      Novčani darovi su neophodni Božjem delu. Međutim, još je potrebniji lični odnos s Bogom. Tokom svih iskustava proteklih vekova, videlo se da napredovanje Božjeg dela nikada nije moglo biti zaustavljeno nedostatkom materijalnih sredstava. Najveća potreba dela i Crkve uvek je bila razvoj pravog duhovnog iskustva među vernicima, primaocima božanskog dara života.

      Pravi pristavi života razumeju, na osnovu iskustva, Isusovu radost: „Gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji, umesto određene sebi radosti, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijega.“ (Jevrejima 12,2) Davanje donosi radost ako uspostavimo potpuno i srećno zajedništvo s Isusom Hristom.

      Kroz istoriju se videlo da napredovanje Božjeg dela nikada nije moglo biti zaustavljeno nedostatkom materijalnih sredstava. Najveća potreba dela i Crkve uvek je bila razvijanje pravog duhovnog iskustva među vernicima – primaocima božanskog dara života.

PRISTAVSKA SLUŽBA – BLAGOSLOV ZA BLIŽNJE

1. U čemu je značaj petog blaženstva iz Isusove propovedi na Gori?

„Novčani darovi su neophodni Božjem delu. Međutim, još je potrebniji lični odnos s Bogom. Tokom svih iskustava proteklih vekova, videlo se da napredovanje Božjeg dela nikada nije moglo biti zaustavljeno nedostatkom materijalnih sredstava. Najveća potreba dela i Crkve uvek je bila razvoj pravog duhovnog iskustva među vernicima, primaocima božanskog dara života. Pravi pristavi života razumeju, na osnovu iskustva, Isusovu radost: „Gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji, umesto određene sebi radosti, pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijega.“ (Jevrejima 12,2) Davanje donosi radost ako uspostavimo potpuno i srećno zajedništvo s Isusom Hristom.“ Matej 5,7.

      Ovde je reč o nečemu mnogo većem nego što je spremnost na opraštanje. Kada Isus stanjuje u našem srcu, tada se iz njega preliva Njegova dobrota. Tada blagoslove koje smo primili radosno predajemo dalje svojim bližnjima. Tako počinje lančana reakcija dobročinstva i milosrđa. Na taj način Bog oblikuje ljude i žene koji će dobiti pristup u Njegovo carstvo. Što više dajemo, više primamo!

      „Kada su misli rasterećene i radosne zato što znamo da činimo dobro, kada smo zadovoljni jer smo usrećili bližnje, to stvara radosno raspoloženje koje se povoljno odražava na ceo organizam. Poboljšava se protok krvi i celo telo dobija novi životni zamah. Božji blagoslov je sila koja daje zdravlje i oni preko kojih se izlivaju obilni blagoslovi na druge osetiće čudesni blagoslov i u srcu i u životu.“ (SN 28)

2. Koja su dva područja u kojima je darežljivost prvih hrišćana posebno dolazila do izražaja?

„Jer Makedonija i Ahaja rado su se odazvale da prikupe prilog za siromašne među svetima u Jerusalimu.“

„Rado su to učinili, a i dug im je to. Jer ako su se pogani udostojili da postanu učesnici njihovih duhovnih dobara, onda im je i dužnost da im služe materijalnim dobrima.“ Rimljanima 15,26.271104

      Nikada ne smemo izjednačiti pristavsku službu s pravednošću koja se stiče delima. Služba pristava je utemeljena na odnosu ljubavi i poverenja prema Bogu. Ako volimo Gospoda i potpuno smo se Njemu predali, tada ćemo tu ljubav na mnogo praktičnih načina pokazivati prema bližnjima oko sebe. Činićemo to spontano, možda čak i ne shvatajući da nešto veliko činimo. (Matej 25,34-40) Na svoje iznenađenje i radost, uskoro ćemo otkriti da smo dajući sve – i primili sve, kako za ovaj, tako i za večni život.

ŠTA SE O OVOME GOVORI?

Retke su verske zajednice koje imaju organizovanu pristavsku službu. Davanje desetka i prinosa temelji se na biblijskom načelu. Neke Crkve se služe savremenijim tehnikama da bi osigurale sredstva neophodna za rad. Da bi naveli vernike da prilagaju, one se koriste televizijom, pozivima s propovedaonice, banketima, tombolama, lutrijama, traženjima, pa čak i pretnjama večnim ognjem. Hvala Bogu na boljem, duhovnom temelju davanja – odnosu ljubavi između davaoca i Gospoda, koji je sam najveći Davalac, jer nam je dao sve.

ZAKLJUČAK

Pristavska služba je samo naš odgovor na sve blagoslove koje primamo od Boga. Samo je Bog od večnih vremena. Činjenica da nas je On stvorio upućuje nas da i sam život dugujemo Njemu. On nam ga je dao i On ga održava u nama. On nam je dao i vreme da radimo za Njega, za bližnje i za sebe. On nam je dao telo da se staramo o njemu i učinimo ga blagoslovom bližnjima. On nam je dao novac i materijalna sredstva da ih upotrebimo u Njegovoj službi. Kada razmišljamo o Bogu kao o vlasniku svega i sebi kao pristavima Njegovih dobara, tada smo pokrenuti da se potpuno predamo Njemu. Pristavska služba nam tada postaje radost i donosi velike blagoslove.

PRAKTIČNA PRIMENA

1.Jesam li osetio spokojstvo koje obuzima čoveka kada prizna da je Bog vlasnik svega?

2.Posmatram li sebe kao upravnika – pristava koji se stara o Božjim darovima?

3.Imam li dovoljno poverenja u Boga da Mu predam svoje vreme, talente, blaga i telo u radosnu službu i na blagoslov bližnjih?