,,Šta je čovek te ga se opominje, ili sin čovečji, te ga polaziš? Učinio si ga malo manjega od anđela, slavom i čašću venčao si ga!“ Psalam 8, 4. 5.

Priroda čoveka. Čovek i žena bili su stvoreni po Božjem obličju kao ličnosti, bila im je darovana sposobnost i sloboda da misle i deluju. Iako su bili stvoreni kao slobodna bića, svako je predstavljalo nedeljivu celinu tela, uma i duše, zavisnu od Boga za život, disanje i sve drugo. Kada su naši praroditelji postali neposlušni  Bogu, oni su odrekli da su zavisni od Njega i tako izgubili svoj visoki položaj pred Njime. Božje obličje u njima se iskvarilo i oni su postali podložni smrti. Njihovi potomci imaju tu istu grešnu prirodu i osećaju njene posledice. Rađaju se sa slabostima i sklonostima prema zlu. Ali, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, a svojim Duhom obnavlja u pokajanim smrtnicima obličje njihovog Stvoritelja. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da ljube Boga i jedni druge i da se brinu o svojoj okolini.” (Osnovna verovanja, 7)

UVOD U PROUČAVANJE: Kada posmatramo svet danas i kada gledamo kako se ljudi ponašaju jedni prema drugima mnoga se pitanja sama postavljaju. Zašto ima tako mnogo nepoverenja i mržnje među narodima, među društvenim slojevima, među siromašnima i bogatima, među rasama, među ljudima koji slede različite filozovije ili žive različitim načinom života? Zašto se javljaju sukobi u porodicama? Zašto se mnogi brakovi kidaju i raspadaju? Zašto ima toliko mržnje i sukoba među generacijama, roditeljima i decom?

      Poklonici evolucije smatraju da će se naš svet stalno uzdizati i popravljati. Oni slikaju budućnost čoveka kao stalno uzdizanje iz sfere primitivizma u sferu civilizacije i kulture. Ljudska priroda, misle oni, postajaće sve bolja pod uticajem obrazovanja, tako da će na kraju zavladati sveopšte bratstvo među svim pripadnicima ljudske rase. Ekonomske, rasne i verske granice biće oborene i svi će živeti u miru i zadovolljstvu.

      To nije slika koju nam pruža Biblija. Pismo otkriva da je proces upravo suprotan. Ljudi su bili savršeno stvoreni a onda su upali u greh. Odvojeni od Hrista, padali su sve  niže duhovno, moralno i fizički, sve dok Gospod svojom slikom ne učini kraj takvom procesu.

      Postoji li nada da će se čovek ikada uzdići ponovo i postati sličan svom Stvoritelju i živeti životom stalnog mira i neporočnosti?

ČOVEKOVA PRIRODA PRE PADA

1. Kako Biblija opisuje stanje prvih ljudi koji su se pojavili na svetu?

,,Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji.    

I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.     

I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji.” 1. Mojsijsva 1, 26-28

      Pošto su Adam i Eva stvoreni po Božjem obličju, bili su duhovno, inteliktualno i fizički savršeni. Ništa u ljudskoj prirodi, kada je izašla iz Božjih ruku, nije bilo predodređeno da padne u greh. Adam i Eva nisu imali nikakve sklonosti prema zlu. Ljubili su Boga i uživali u druženju s Njime. Njihova međusobna ljubav bila je slobodna od svakog traga sebičnosti ili zlih strasti. Bili su savršeni kao jedinke u savršenom svetu, Dokle god su ostali u savršenom jedinstvu sa svojim Stvoriteljem nikakav greh, nikakva bolest ili smrt nisu kvarili njihovu sreću.

2. Koji događaji posle pada pokazuju da su Adam i Eva imali prednost da budu u veoma bliskom odnosu sa Bogom?

,,I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: gdje si?” 1. Mojsijeva 3, 8. 9.

      Greh, uvek odvaja čoveka od Boga (Vidi: Isaija 59, 2). Od pada u greh nijedno ljudsko biće ne može videti Boga i ostati živo (Vidi: 2. Mojsijeva 33, 20), jer je Božja prisutnost kao oganj koji proždire grešna bića. Ali, pre svoga pada, Adam i Eva su bili potpuno slobodni od greha. Mogli su govoriti s Bogom licem u lice bez najmanjeg straha. Stalno su primali život od božanskog života. Nisu patili ni od kakve degeneracije i nikada nisu imali ni najmanje želje da budu neposlušni Bogu.

3. Kako možemo dokazati da sve ljudske rase potiču od istog pretka?

,,Bog koji je stvorio svijet i sve što je u njemu, on budući gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenijem crkvama,

Niti prima ugađanja od ruku čovječijih, kao da bi onome trebalo što koji sam daje svima život i dihanje i sve.

I učinio je da od jedne krvi sav rod čovječij živi po svemu licu zemaljskome, i postavio je naprijed određena vremena i međe njihovoga življenja:

Da traže Gospoda, ne bi li ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednoga nas;

Jer kroz njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što i neki od vašijeh pjevača rekoše: jer smo i rod njegov. “ Dela 17, 24-28.

PAD NAŠIH PRARODITELJA

      Ljudska priroda danas nijs ista kao u vreme kada je Bog stvorio čoveka. Zato što im je Bog dao pravo da biraju, Adam i Eva su mogli izabrati da nastave služiti Bogu, ali su mogli odlučiti da mu budu neposlušni. Pošto su izabrali neposlušnost, izgubili su svoje prvobitno stanje savršenstva. U skladu s time, i njihova deca su se počela rađati sa grešnom prirodom koja je postala sklona zlu. Na taj način su nepoverenje, mržnja, strasti, sebičnost svih vrsta došli na naš svet.

      Zato što su Adam i Eva pali, ljudsko telo i um se degenerišu što čovek postaje stariji. Smrt je postala iskustvo kroz koje prolaze svi ljudi upravo zato što su Adam i Eva izabrali greh.

1. Kako znamo da je Bog našim praroditeljima dao pravo da biraju i odlučuju?

,,I zaprijeti Gospod Bog čovjeku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;

Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš“ 1. Mojsijeva 2, 16. 17.

      Da Adam i Eva nisu imali sposobnost i pravo da odlučuju i biraju Bog ih ne bi opominjao na opasnost i neposlušnost. Da nisu mogli i smeli da biraju bilo bi nepravedno što ih je Bog kaznio kada su odlučili da greše. U stvari, da nisu imali sposobnost izbora ne bi bili ni sposobni da greše. Služili bi Bogu jer bi na to bili prisiljeni, a ne zato što su tako sami odlučili. Takva vrsta službe je neprihvatljiva za Boga. On želi dragovoljnu poslušnost bića koja Ga vole (Vidi: 5. Mojsijeva 6, 5. 6; 10, 12; 11, 1; Isus Navin 22, 5; Jovan 14, 15).

2. Koji je nepromenljivi zakon Bog objavio Adamu i Evi kada ih je opomenuo na opasnost neposlušnosti?

,,Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božij je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.“ Rimljanima poslanica 6, 23;

      Greh Adama i Eve bio je u tome što su pokazali nepoverenje prema Božjoj reči. Takvo nepoverenje je izneveravanje ljubavi. Da su ostali u svojoj ljubavi prema Bogu, nikada ne bi posumnjali u Njegovu reč i sotonine laži bi im bile odvratne.

3. Govoreći preko zmije, koju laž je sotona izneo Evi? Kakav su pogrešan izbor učinili tada Adam i Eva?

,,Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?   

A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu;

Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. 

A zmija reče ženi: nećete vi umrijeti;  

Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo. 

I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi.

Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.” 1. Mojsijeva  3, 1-7.

LJUDSKA PRIRODA POSLE PADA

      Posledice izbora Adama i Eve bile su razorne po naš svet. Ne samo da su Adam i Eva osetili da im se priroda menja, već je postalo pravilo da se njihova deca rađaju sa sklonošću prema grehu i zlu. Njihova fizička i mentalna snaga je počela postepeno da opada i slabi i oni su na kraju postajali žrtve smrti. Da naši praroditelji nikada nisu sagrešili, ni oni ni njihova deca ne bi postali smrtnici uživali bi večni život.

1. Šta nas Biblija uči o ljudskoj prirodi posle pada u greh?

,,Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.   

I Adam nadjede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svjema živima.

I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.

I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te dovijeka živi.” 1. Mojsijeva 3, 19. 22;

,,Gle, u bezakonju rodih se, i u grijehu zatrudnje mati moja mnom” Psalam 51, 5.

       Brojne istine o prirodi grešnog čoveka kriju se u ovim i drugim biblijskim tekstovima:

      Život svakog grešnog ljudskog bića je ograničen vremenom. U toku tog vremena dolazi do postepene fizičke i mentalne degradacije.

      Od trenutka začeća svaki pojedinac je novo ljudsko biće kome je neophodan Spasitelj To uotšite ne znači da se mi svi rađamo krivi za greh. To jednostavno znači da ljudi nasleđuju duhovno palu prirodu.

      Ako nema probražavajućeg delovanja Svetoga Duha, sotona upravlja životom svakog čoveka. Nema neutralnosti u veliko borbi između Hrista i sotone. Pala ljudska priroda je plodno tle za seme zla. Ljudi koji se nisu preobrazili pod uticajem Božjega Duha postaju oružje nepravde (Vidi: Rimljanima b 13).,,Posledica jedenja roda drveta poznavanja dobra i zla vidi se u iskustvu svakog čoveka. U ljudskoj prirodi postoji sklonost prema zlu, sila kojoj čovek sam ne može da se odupre. Da bi se odupro toj sili, da bi dostigao onaj visoki cilj koji u dubini svoje duše smatra jedino dostojnim, samo jedna sila može da mu pruži pomoć. Ta sila je Hristos.” (Vaspitanje, 24)

2. Kako Biblija opisuje stanje grešnog čoveka koji je odlučno da na dalje živi u grehu?

,,Da bijaste u ono vrijeme bez Hrista, odvojeni od društva Izrailjeva, i bez dijela u zavjetima obećanja, nada ne imajući, i bezbožni na svijetu” Efescima 2, 12.

      Poslanica Judina i 2. Petrova poslanica, druga glava živo opisuju ljude koji su dopustili da se sotona posluži njihovom grešnom ljudskom prirodom da bi postigao svoje” demonske ciljeve. Slični su ,,nerazumnim životinjama”. Govore huleći ,,o onome što ne razumeju” (2. Petrova 2, 12). ,,Oni misle da je slast častiti se svaki dan… imaju oči pune preljubočinstva i neprestanoga greha, i prelašćuju neutvrđene duše, imaju srce naučeno lakomstvu, deca kletve.” (2. Petrova  2, 13. 14) Sotona se zaista zabavlja sa onima koji popuštaju svojoj grešnoj prorodi. ,,Svako ko odbija da se preda Bogu, nalazi se pod vlašću druge sile. On nije svoj gospodar. On može da govori o slobodi, ali se nalazi u najcrnjem ropstvu. Nije mu dopušteno da sagleda lepotu istine, jer je njegov um pod vlašću sotone. Dok sam sebi laska da sledi naloge sopstvenog razuma, on sluša volju kneza tame. Hristos je došao da sa duše raskine okove ropstva grehu.” (Čežnja vekova, 399)

KAKO HRISTOS MENJA ČOVEKOVU PRIRODU

      Najbolja vest koju je čovek mogao čuti u bilo kojem razdoblju ljudske istorije glasila je da Isus Hristos, zato što je umro na krstu, može izbaviti čoveka iz okova greha i stvoriti u njemu preobraženu prirodu.

1. Koliko je savršena promena koju Hristos unosi u život svakoga ko Ga prihvati?

,,A onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.“

,,Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade“ 2. Korinćanima 5, 17. 21.

      Gospodnji je plan da se stari život greha zameni životom posvećenja pravdi. To se može dogoditi jedino kada se čovekov um i srce očiste. Samo Hristos to može da postigne. Vaspitanje, kultura, sila ljudske volje mogu u tome samo delimično doprineti. Ali, ako pravo razmislimo, jedino kada Hristos preobrazi srce postoji mogućnost stalne, radosne poslušnosti Božjoj volji. Tek tada se odbacuju navike i običaji koji su do tada bili sastavni deo načina života, i to zato što se ne mogu uskladiti s Hristovom voljom.

2. Ka koji način Hristos uspeva da tako promeni čovekovu prirodu?

,, Usta naša otvoriše se k vama, Korinćani, i srce naše rasprostrani se”1. Korinćanima 6, 11;

,, Ne za djela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha svetoga,       

Kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista spasitelja našega,  

Da se opravdamo blagodaću njegovom, i da budemo našljednici života vječnoga po nadu.” Titu 3, 5-7.

      Ovde vredi Hristova poruka, upućena Nikodimu; ,,Ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega… ako se ko ne rodi vodom i Duhom ne može ući u carstvo Božje., valja vam se nanovo roditi!” (Jovan 3, 3-7) Delovanje Svetoga Duha na um i srce dovodi do javljanja novog bića u Isusu Hristu.

3. Kako izgleda osoba koja je probražena u Hristu?

,,Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.

A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.” 1. Jovanova 4, 7. 8. 11.

      Preobražatajuće delo koje Hristos obavlja preko Svetoga Duha menja ogorčens, nepoštene, nemoralne grešnike, pune predrasuda, u ljubazne hrišćane. To je rešenje problema u domu u društvu, u narodu, u međunarodnim odiosima. Hristova ljubav primljena Sretim Duhom u srce, jedini je delotvoran odgovor  na najveće potrebe sveta.

4. Kroz kakvu staliu borbu prolazi svaka novorođena osoba?

,,Nego morim tijelo svoje i trudim da kako sam drugima propovijedajući izbačen ne budem.” Korinćanima 9, 27

      Novorođeni hrišćani nisu slobodni od iskušenja Oni ostaju grešna lljudska bića, koja sotona stalno pokušava da nagovori da popuste spojim ljudskim sklonostima. Onoliko koliko se stalno pokoravaju Hristovoj sili i dopuštaju Svetome Duhu da upravlja njihovim mislima, osećanjima i željama, oni pobeđuju Hristovom silom (Vidi: 1. Jovanova 5, 3-5).

      ,,Hrišćanski život nije preinačavanje ili poboljšavanje staroga, već preobražavanje prirode. To znači umiranje svome JA i grehu i potpuno novi život. Ova promena može se sprovesti samo uspešnim delovanjem Svetoga Duha.” (Čežnja vekova, 131)

      ,,Pavlovo posvećenje bilo je stalna borba sa samim sobom. On kaže: “Svakoga dana umirem!’ Njegova volja i njegove želje svakoga dana su dolazile u sukob s dužnošću i Božjom voljom. Umesto da sledi svoje sklonosti, on je ispunjavao Božju volju, bez obzira koliko je to bilo neugodno i teško njegovoj prirodi.” (4T 299)

PROSLAVLJENA LJUDSKA PRIRODA

1. Kada će se ljudska priroda konačio osloboditi od posledica greha?

,,Jer budući da kroz čovjeka bi smrt, kroz čovjeka i vaskrsenije mrtvijeh. 

Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživljeti.

Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji vjerovaše Hristu o njegovu dolasku” 1. Koriićanima 15, 21-23.

      Tek posle Hristovog dolaska biće potpuno uklonjene posledice greha iz našeg tela i uma. Pobeda nad grehom je ideal koji Bog postavlja svojoj deci sada. To On od njih očekuje Vidi: Otkrivenje 2, 7. 17. 26; 3, 21). Ali, oslobođenje od posledica greha i iskušenja neće postati stvarnost sve dok prilikom Hristovog dolaska propadljivo ne postane nepropadljivo i ovo se smrtno ne probrazi u besmrtno (Vidi: 1. Korinćanima 15, 51-54).

2. Kakvo će telo i um dobiti otkupljeni prilikom drugog Hristovog dolaska?

,,Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i spasitelja očekujemo Gospoda svojega Isusa Hrista,    

Koji će preobraziti naše poniženo tijelo da bude jednako tijelu slave njegove, po sili da može sve sebi pokoriti.”Filibljanima 3, 20. 21.

ŠTA DRUGI VERUJU: u savremenom društvu odbacuje se koncept o grešnoj, paloj ljudskoj prirodi. Misao da se sreća i uspeh mogu postići razvijajući dobro koje imamo u sebi propagira se propovedima i na seminarima. Oslanjanje na samoga sebe smanjuje svest o potrebi za Spasiteljevom silom i tako se duša udaljuje od izvora sile.

KAKO DA POMOGNEMO DRUGIMA DA SHVATE OVU ISTINU: Koliko god je važno da uverimo bližnje da su nasledili grešnu, palu prirodu naših praroditelja, još je mnogo važnije da uzdignemo Hrista kao Onoga koji nam može dati preobra-ženje i pobedu. Kašičica šećera privući mnogo više pčela od bureta sirćeta! Hristove patnje na krstu da bi se Ljudi oslobodili greha daju nam najbolji uvid u pravo stanje čoveka i otkrivaju njegovu potrebu za Hristovom ljubavlju.

      Verujemo da je Bog stvorio savršenog čoveka i duhovno i mentalno i fizički. Nesavršenstvo, koje sada preovladava među pripadnicima ljudskog roda posledica je odluke naših praroditelja da postanu neposlušni Bogu, i odluke njihovih potomaka da ostanu u grehu. Od tada su svi pripadanici ljudskog roda oseđali posledice greha i smrti. Hristos je svojom smrću na krstu stekao pravo da preobrazi grešna ljudska bića i da ih pretvori u nova stvorenja koja su postigla pobedu nad grehom i u čijim srcima vlada Hristova ljubav.