ISUS HRISTOS

Kroz istoriju, o Isusu Hristu izrečena su najrazličitija mišljenja. Za jedne je bio prorok, za druge mudar učitelj, za treće moralni reformator ili čudotvorac. Malo je ličnosti koje su izazvale toliko divljenja, ali i osporavanja.

Ipak, Isus ne dopušta da ostane samo tema rasprave. On postavlja lično pitanje koje se ne može izbeći: „A vi šta mislite, ko sam ja?” (Matej 16,15) To pitanje ne traži akademski odgovor, već lični stav. Jer od odgovora zavisi ne samo naše shvatanje vere, već i način na koji živimo i gde gledamo kada se suočimo sa večnošću.

Božansko poreklo Isusa. Isus je više puta govorio o svom božanskom poreklu: „Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.” (Jovan 16,28) „Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi.” (Jovan 5,26) Ove reči pokazuju da Isus poseduje osobinu koja pripada samo Bogu – besmrtnost i život u sebi.

Kao što izvor ne dobija vodu spolja, već je sam njen početak, tako Isus govori o sebi kao o izvoru života – ne kao o kanalu, već kao o samom izvorištu.

Dokazi Isusovog božanstva:

Svedočanstvo proroka. Više od 300 starozavetnih proročanstava detaljno je predskazalo Njegovo rođenje od device, Vitlejem kao mesto rođenja, stradanje i vaskrsenje. Ona nisu nastala nakon događaja, već vekovima ranije.

Njegova sila. Isus je lečio bolesne, vraćao vid slepima, podizao mrtve, praštao grehe i zapovedao prirodi.

Njegovo učenje. Njegove reči nosile su božanski autoritet. „A ja vam kažem…” – ne tumačeći Božju volju, već je objavljujući. Razlika između Isusa i drugih učitelja slična je razlici između onoga ko čita zakon i onoga ko ga donosi. Jedan tumači, drugi ima vlast.

Svedočanstvo prijatelja. Njegovi najbliži učenici nisu sumnjali u ono što su videli. Petar ispoveda: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.” (Matej 16,16) Toma, suočen s vaskrslim Isusom, izgovara: „Gospod moj i Bog moj.” (Jovan 20,28)

Svedočanstvo neprijatelja. Čak i Njegovi neprijatelji i svedoci Njegove smrti morali su priznati ono što su videli. Rimski kapetan pod krstom kaže: „Zaista, ovaj beše Sin Božji.” (Matej 27,54)

Vaskrsenje. Prazan grob i svedočanstvo apostola potvrđuju da je ustao iz mrtvih, pobedivši smrt.

Koji je odnos Isusa sa Bogom Ocem? Isus nije samo Božji poslanik ili prorok – On u potpunosti deli Očevu prirodu i volju. Kada kaže: „Ja i Otac jedno smo.” (Jovan 10,30) On potvrđuje da je Njegova suština ista kao suština Boga Oca. To znači da sve što Isus govori, sve što čini i sve što obećava, dolazi direktno iz Božjeg srca. Njegova volja nije odvojena od Očeve, već je jedno s Njegovom mudrošću, pravdom i ljubavlju. Kao što pečat ostavlja savršen otisak na vosku, tako je Isus savršeni otisak Božje prirode u ljudskom obliku.

Ovaj jedinstveni odnos pokazuje i da Isus nije samo predstavnik Božji među ljudima, već sam Bog u telu, koji je došao da nas spasi, da nas nauči pravom životu i da nas poveže s Ocem. Kroz Hrista možemo direktno upoznati Boga, jer gledajući Isusa, vidimo Oca – Njegovu ljubav, milost i svetost.

Zašto je Isus umro? Isusova smrt nije bila nesrećan kraj dobre priče. Bila je središte Božjeg plana spasenja: „Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos, još kad bejasmo grešnici, umre za nas.” (Rimljanima 5,8) Njegova žrtva otvara put oproštenja i večnog života.

Njegovo vaskrsenje potvrđuje Njegovu vlast nad životom i smrću: „Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truhlost.” (Psalam 16,10)

Da li je Hristos postojao pre nego što je započeo svoju misiju? Isus nije počeo da postoji tek kada se rodio u Vitlejemu. On je Reč koja je bila s Bogom od početka: „U početku beše Reč,