Vaše dete vam prilazi i kaže: „Dosadno mi je!“
Da li kažete:
„Kako to misliš da ti je dosadno? Imaš toliko igračaka! U naše vreme nismo imali ni upola toliko.“
Ili: „Kada sam bio tvojih godina, uspevao sam da se zabavim, nisam kukao roditeljima.“
Mislite li da taj odgovor pomaže?
Najverovatnije, sve što ste postigli u tom trenutku jeste da ste povredili osećanja svog deteta. Sigurno niste pomogli detetu da nađe način da se samostalno zabavi.
Zašto se ljutimo kada naše dete kaže: „Dosadno mi je?“
Da li ste se ikada zapitali zašto neke izjave poput „Dosadno mi je!“ izazivaju oštru reakciju kod nas? Šta se dešava?
Možda se u tom trenutku osećamo kao nekompetentni roditelji. Kao da nismo uspeli da naučimo svoje dete da se igra samostalno ili konstruktivno. To kod nas izaziva reakciju šokiranosti i povređenosti. Mi tada osećamo potrebu da „damo lekciju“ svom detetu.
Ali, trebalo bi da shvatimo da mi nismo odgovorni za osećanja svog deteta. I da sva osećanja moraju da imaju svoje mesto u našem odnosu s detetom. Pa čak i dosada. Vi ne morate da popravite ništa.
Pokušajte da se oduprete potrebi da moralizujete, podučavate ili kritikujete svoje dete. Dete samo izražava kako se oseća. Moramo dati prostora i neprijatnim osećanjima. To osećanje je njihovo, a ne naše. Mi smo tu kao vodiči i podrška detetu.
Problem leži u činjenici da je moderni način roditeljstva postao „popravi sve“. Preuzimamo odgovornost da rešimo sve za svoju decu. Ne ostavljamo im prostor da jednostavno budu takva kakva su. Od strogo kontrolisanih roditeljskih rasporeda, strukturiranih aktivnosti, do upotrebe ekrana i video igara kao distrakcija, deca danas sve manje vremena provode u neorganizovanim i sporim rutinama.
Šta reći kada vaše dete kaže: „Dosadno mi je!“
Svima nam je ponekad potrebno da malo usporimo i sami odlučimo kako želimo da iskoristimo svoje vreme. Samo iz te dosade može se roditi kreativnost. I naša deca treba da iskuse sporiji ritam života.
Želim da vam dam primer iz mog života.
Svake godine kada bi došao letnji raspust, užasavala sam se odlaska na selo. Moji baka i deka živeli su tamo sa dva psa i život u selu bio je jako spor. Za dete koje dolazi iz grada, bez televizije, bez struje veći deo dana i bez vršnjaka, seoski odmori su bili dosadni.
Sećam se da sam sedela na našoj verandi sa psima neraspoložena, dosađujući se. Upućivala bih stotine molbi svojoj mami da se vratimo kući. Žalila bih se: „Mama, dosadno mi je“, a ona bi rekla: „Šta možemo da uradimo povodom toga?“
Na kraju bih se prilagodila nakon nekoliko dana. Nije bilo televizije, ali možete da se igrate napolju do mile volje. Počela bih da koristim svoju kreativnost i da smišljam neki umetnički ili zanatski projekat.
Jedne godine napravila sam fenjer, druge godine ukrase za prozore. Seckala bih slike iz novina i pravila albume ili čestitke, čitala dedine časopise Readers Digest, organizovala „venčanja“ za naše pse, penjala se na drvo ili bih išla u duge šetnje sa dedom i slušala njegove priče.
Na kraju, dosada me je navela da pronađem nove načine da se zabavim.
Kada sam odrasla, zahvalila sam svojoj mami što me je svake godine vodila na selo (nešto zbog čega sam joj pravila mnogo problema dok sam bila mlađa), jer sam shvatila da mi je sve to vreme provedeno nasamo sa sobom (u poludremljivom stanju) stvarno pomoglo da razvijem veštine potrebne da preuzmem kontrolu nad svojim životom. Dosada me je učinila kreativnom, organizovanom i usredsređenom na svoj rad. Podstakla je moju želju da bolje iskoristim vreme u životu.
Dakle, sada kada moj sin kaže: „Mama, dosadno mi je“, ja mu kažem: „Čujem te, šta možemo da uradimo povodom toga?“
Upamtite dobro: Roditelj nije odgovoran za to što je detetu dosadno.
Evo kako to izgleda:
Tipična situacija u našem domu. Možete koristiti ove odgovore kada vaše dete kaže: „Dosadno mi je.“
Dete kaže: „Dosadno mi je. Ne znam šta da radim.“
Slušajte i saosećajte:
„Čujem te. To nije lepo.“
Ponekad je deci samo potrebno da priznamo kako se osećaju, i oni će sami shvatiti šta mogu da rade. Prethodna izjava može dovesti do oslobađanja emocija povezanih s osećajem usamljenosti ili žalbom da nema nikoga da se igra s njima. Dete može reći nešto poput: „Tata i ti ste zauzeti, nemam s kim da se igram.“
Slušajte sa saosećanjem i recite svom detetu:
„Razumem, kada nemaš nešto da radiš, to je vrlo frustrirajuće.“
Ili: „Razumem, kada nemaš nekoga da se igra s tobom, nije čudno da ti je dosadno.“
Podržite, ali ostavite odgovore otvorenim:
„Šta bi mogao da radiš?“
„Pitam se šta ćeš smisliti.“
Iznenadićete se koliko deca počinju sama da pronalaze rešenja.
Dete može reći: „Hmm, možda ću slušati svoju audio knjigu.“ Ili: „Hmm, možda ću bojiti svoju bojanku.“
Na šta vi odgovorite: „Zvuči kao sjajna ideja!“
Još neki saveti za razmišljanje:
Ponekad „Dosadno mi je“ može značiti da vaše dete želi da provede više vremena sa vama. U tom slučaju, potrebno je upravo to – da ispunite detetovu potrebu za vašom pažnjom.
Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je da, ako dete često kaže: „Dosadno mi je“, možda nije naviklo na neorganizovane dane ili je naviklo na previše vremena ispred ekrana i ne zna šta da radi kada ostane samo.
U tom slučaju, možda je potrebno da preispitate svoje rasporede i pronađete načine da smanjite vreme provedeno ispred ekrana. To je bio slučaj sa mnom dok sam odrastala. Ali, uz malo smernica i podrške svojih roditelja, brzo sam se prilagodila i počela da uživam u sporijim danima.
Da sumiramo:
Kada vaše dete kaže: „Dosadno mi je!“, prihvatite to i podržite ga.
I, kao i uvek, koristite signale koje vam vaše dete daje da biste se usavršavali u roditeljstvu. Ništa u roditeljstvu nije univerzalno za sve.
Nadam se da ćete moći da iskoristite ovaj tekst da saosećate sa svojim detetom i porazovarate s njim bez osuđivanja. Podržite svoje dete da samo pronađe načine kako da se zabavi umesto da ga ometate ili da vičete na njega. Ponekad je baš dobro da vam bude dosadno, zar ne?
Izvor: easy mommy life
Možda će vas zanimati sledeće emisije: