„’Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojima: kako ćete mi kuću sazidati?’, govori Gospod; ’ili koje je mesto za moje počivanje? Ne stvori li ruka moja sve ovo?’“ (Dela apostolska 7,49.50)
Da li ste ikada razmišljali zašto mi ne rđamo? Pre nego što se nasmejete, setite se – gvožđe nije samo glavni deo vaše krvi, ono se koristi da privuče kiseonik koji se prenosi vašom krvlju do ostatka tela. A znate li šta se dešava kada kiseonik dođe u dodir sa gvožđem u vašem automobilu ili alatu koji je ostavljen napolju preko noći – počinje da rđa! Dakle, zašto mi ne rđamo?
Zapravo, deo razloga je u tome što je molekularna struktura hemoglobina veoma pametno dizajnirana tako da gvožđe u vašem hemoglobinu privlači kiseonik i zadržava ga, ali istovremeno je sprečeno da zarđa. Postoji mnogo različitih dizajna koje bi hemoglobin mogao da ima – ali njegova struktura je osmišljena upravo tako da sprečava nastanak rđe. Međutim, 200 milijardi vaših crvenih krvnih zrnaca umire svakog dana. Gvožđe u tim ćelijama više nije sprečeno hemoglobinom da stvori rđu. Dakle, vaše telo prikuplja gvožđe iz ovih ćelija i skladišti ga u malim zaštitnim kontejnerima napravljenim od proteina feritina, gde je sprečeno da odreaguje sa kiseonikom i pretvori se u rđu.
Zapravo, ovi sistemi zaštite od rđe u telu mogu otkazati zbog retkog genetskog poremećaja nazvanog bronzana anemija. Ljudi koji pate od ovog poremećaja zapravo razvijaju depozite slične rđi u svom telu, a ponekad se na njihovoj koži zaista pojavi boja rđe.
Pažljivo planiranje i složeni povezani sistemi koji omogućavaju život jasno govore o Stvoritelju. Stoga nas ne čudi što su otkrića u biološkim naukama navela neke naučnike da napuste evoluciju i vide stvaranje kao bolje i racionalnije objašnjenje.
Izvor: creation moments
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Zašto je bolje biti drvo a ne dimnjak?